Ubijaju se ne znajući šta je ljubav

Petnaestogodišnju devojčicu iz Borče i četrnaestogodišnjeg dečaka iz Kragujevca, iako se nisu poznavali, spojila je - smrt. Oboje su, zbog neuzvraćene ljubavi, rešili na drastičan način da okončaju živote: dečak se obesio, a devojčica je pucala sebi u stomak.

Ovo na žalost nisu usamljeni slučajevi, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, krajem poslednje decenije prošlog veka naša zemlja se po stopi samoubistava populacije mladih (omladine) našla na visokom desetom mestu. Prema ovim podacima, broj samoubistava u uzrastu od 15 do 19 godina u Srbiji je 1980. godine bilo 30 samoubistava, dok se 1997. godine taj broj drastično povećao na 50.

Zašto se mladi sve češće odlučuju na samoubistvo? Da li je moguće da okolina, roditelji, drugovi, nastavnici ne mogu da uoče nečiju usamljenost, patnju….

Prema rečima mr Aleksandra Jugovića, asistenta na predmetu Socijalna patologija, na Defektološkom fakultetu u Beogradu, najčešći motivi za samoubistvo mladi pronalaze u neuzvraćenoj ljubavi, porodičnim konfliktima, apstinencijalnoj krizi, kao posledici upotrebe psihoaktivnih supstanci i materijalnim problemima.

- U najopšijem smislu uzroci samoubistva mladih nastaju na relacijama pojedinac-porodica i pojedinac-drušvo. Sigurno je da je samoubistvo mlade osobe velika lična, porodična i društvena tragedija. Da bi smo celovito razumeli ovu društvenu devijaciju, moramo uzeti u obzir biološke, psihičke, psihopatološke, porodične sredinske i šire društvene faktore - kaže mr Jugović.

Dr Oliver Vidojević, psihijatar i psihoterapeut za decu i mlade pri Institutu za mentalno zdravlje, sam čin samoubistva objašnjava kao "pokušaj adolescenta da protestuje protiv nečega".

- Ono što se kod samoubistava uopšte dešava, jeste da se ljubav prema sebi preobrati u mržnju prema sebi. Formiranje duševnog ustrojstva u periodu adolescencije još nije završeno, a nestabilnost i preosetljivost, koja je izražena na polju samoljublja u ovom periodu, mlad svet doživljava kao veliku povredu - objašnjava dr Vidojević

Psiholog Ljubomir Pejaković kaže da uzroke ove sve učestalije pojave treba tražiti u poremećenom sistemu vrednosti kod mladih. Ukazujući na period iza nas, on upozorava na degradiran vrednosti sistem, uz koji su današnji petnaestogodišnjaci odrastali.

- Kriza, siromaštvo, bombardovanje, sankcije... sve je to uticalo na njihov sistem vrednosti, terajući ih da oponašaju starije, koji su im kao uzor ponudili kulturni milje, koji im poručuje: normalno je da prečicom dođete do nečega. Zbog toga izgledaju i ponašaju se kao odrasli, ali su oni, ipak, samo deca - pa tako i doživljavaju ljubav - objašnjava Pejaković.

Upozoravajući na činjenicu da se u adolescenciji veze lako stvaraju, ali još lakše raskidaju, dr Vidojević kaže da mladi raskid doživljavaju kao - poraz.

- Osećaj napuštenosti, usamljenosti i očaja karakteristične su pojave kod depresije koje su izražene kod potencijalnih samoubica. Drugi problem je što se kod mladog čoveka sve se dešava odmah, sad i potpuno - dodaje dr Vidojević.

Samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi, može se javiti i kao, posledica - nedostatka ljubavi roditelja prema deci, smatra mr Jugović.

- Kada mlada osoba, kojoj bazično nedostaje ljubav i koja je zato stalno traži, dođe u situaciju da emotivno uloži u osobu suprotnog pola, pa joj se to u nekom momentu vrati odbijanjem od dotadašnjeg partnera, može da izazove pravi "psihički potres" koji se nekada završava i u samoubistvu. Na neki način, verovatno da oni koji počine samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi žele da "uništavajući sebe", kod partnera koji ih je napustio stvore snažan osećaj krivice koji će ga pratiti ceo život zbog što je nečiju ljubav "uništio" - navodi on.

Suočavanje sa životnim gubicima, smatra Jugoviću, samo je jedno od ključnih problema socijalizacije mladih i njihovog emocionalnog razvoja.

- Način na koji će se reagovati na gubitak obično se prenosi na mladu osobu preko porodičnog iskustva - dodaje on.

U istraživanju, koje su uradili studenti sa Defektološkog fakulteta (sa smera za prevenciju i resocijalizaciju) među mladima koji su pokušali samoubistvo i bili zbog toga hospitalizovani, kao odgovor na pitanje: Koliko vremena ste razmišljali da pokušate samoubistvo pre samog čina, njih oko 44 odsto je izjavilo da je to učinilo bez razmišljanja tj. da je odluku donelo u trenutku. Oko 27 odsto ispitanih je reklo da je razmišljalo do tri sata, a oko 23 odsto njih je razmišljalo u periodu od tri dana. Samo oko sedam odsto njih je izjavilo da je razmišljalo da počini samoubistvo više od tri dana.

- Okolina je tu da može da to prepozna i da reaguje, ali stepen reakcije je različit. Za to je potrebna jaka društvena podloga koja može da interveniše. Na žalost, mi živimo u društvu u kome su mere zdravstvene pomoći i psihološke zaštite slabe. To je pogotovu izraženo u seoskim sredinama, ali i krajevima grada gde živi siromašniji sloj stanovništva - kaže Vidojević.

Prema nekim istraživanjima suicida mladih (u protekloj deceniji) na uzrastu od 15 do 24 godine, najčešći načini izvršenja su vešanje, upotreba vatrenog oružja. Ono što je zanimljivo je da kao motivi za samoubistava mladih ženskog pola ubedljivo dominira neuzvraćena ljubav i materijalni problemi, dok je kod mladih muškog pola većina motiva samoubistva, u procentima, ravnomerno zastupljena.