Alternativne psihijatrijske bolnice

U psihijatrijskim bolnicama, kao što je ustanova u Gornjoj Toponici kod Niša, mnogi pacijenti ostaju decenijama, čak i kad im njihovo mentalno zdravlje dozvoljava da napuste bolnicu. Uslovi, iako bolji nego do pre nekoliko godina, po pravilu su loši u ovakvim ustanovama, kaže direktor Psihijatrijske bolnice dr Milan Stanojković.

"Te velike psihijatrijske bolnice nose sa sobom gaženje ljudskih prava, nose sa sobom dugotrajan boravak u ustanovi. Na neki način, ti ljudi postaju nesposobni da nakon dugotrajnog boravka u instituciji izađu van te institucije i žive kod kuće sa svojom porodicom", kaže Stanojković.

Upravo je to jedan od razloga za otvaranje alternativne institucije po ugledu na zapadne zemlje. U Centar za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici pacijenti dolaze na terapiju ambulantno, međusobno se druže i rezultati lečenja su bolji.

Međutim, mnogi pacijenti, među kojima je i Snežana Đukić nemaju sreće da se vrate u porodicu. "Imam sina, muža i svekra. Moja porodica me odbija, kao da imam kompleks niže vrednosti". Snežana i još osam žena koje nemaju gde da odu nakon lečenja, smeštene su na posebno odeljenje bolnice u Gornjoj Toponici, u tzv. hostel, gde u velikoj meri same brinu o sebi. "Kao kućni uslovi, imamo potpunu slobodu, nije zatvoreno odeljenje kao ostala, možemo da odemo do prodavnice kad hocemo. Ja majku nemam, a moj otac koji je radio u inostranstvu i dok nije bio oženjen me je finansirao. Međutim, kad je sestra izvršila samoubistvo, on nije hteo da čuje za mene", kaže Snežana.

U specifičnom položaju su brojni pacijenti sa Kosova. Njihove veze sa porodicama su, takođe, uglavnom prekinute i njihov povratak zavisiće od spremnosti kosovskih vlasti da im obezbede nastavak lečenja u pokrajini.
Želja da se vrate u svoje porodice zajednička je za većinu pacijenata. To će biti moguće kada se u gradovima odakle dolaze, po ugledu na Niš, otvore Centri za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici.