Muke s demokratijom

Srbija nije demokratska država jer vlast pokušava da ospori postojanje svakog drugog mišljenja, pa i kritiku koja dolazi od medija. Pogrešan je stav da demokratija treba da se se svede na okvire predsedništva DOS-a

Utisak je da napetost između medija i vlasti raste. Da li je to realno i, ukoliko jeste, kako to tumačite?
- Nesumnjivo je, ako se toliko govori o napetostima između medija i vlasti i napadima vlastodržaca na pojedine medije, da to onda nije izmišljeno. To je činjenica koja traje već duže vreme i nad kojom se treba zamisliti. Ona je rezultat politike sadašnje vlasti u Srbiji, koja je pre svega formulisana na predsedništvima DOS-a ili u jednom njegovom delu. To znači da se neuspesi vlasti s jedne strane pokušavaju prikazati kao uspesi.

Drugo, napadi na političke neistomišljenike, jer su mediji u jednom trenutku prestali disciplinovano da prenose ciljeve vladajuće koalicije, došlo je do sudara sa njima. U zemlji koja je usred tranzicije postoje izvesna prava kojima raspolažu i mediji i opozicija - a to je pre svega pravo na kritiku, dok vlast, sa druge strane, raspolaže instrumentima koje nemaju ni opozicija ni mediji, ali i obavezom da uvaži kritiku.

Da li je vlast preosetljiva na kritike medija, i to upravo onih koji su joj bili glavni saveznici u vreme Miloševića?
- Ovo pitanje je otvorilo problem na koji niko od nas koji smo učestvovali u demokratskim promenama nije računao, a to je da ćemo imati muke s demokratijom. Verovalo se da se za demokratiju borimo i to je bilo van svake programske raznolikosti i van svake sumnje. Ispostavilo se da je to bilo glavno pitanje…

Naime, kad danas mediji ispolje neku kritiku vlasti, odmah vlast počinje da ih tretira kao retrogradnu opoziciju koja sve dovodi u pitanje. Vlast se ponaša kao da je dovoljna sama sebi. Onog trenutka kad vlast shvati da mora da trpi kritiku zato što ima privilegiju da bude vlast i zato što može da sprovodi svoje ideje, onda ćemo moći da kažemo da smo se primakli nečemu što se zove demokratija. Srbija nije demokratska država jer vlast pokušava da ospori postojanje svakog drugog mišljenja, pa i kritiku koja dolazi od medija. Pogrešan je stav da demokratija treba da se se svede na okvire predsedništva DOS-a.

Vladimir Popović tvrdi da su upravo "Koštuničini novinari" svojom kritikom stvorili osnov za njegove tužbe protiv medija. Kako Vi to komentarišete?
- Ne postoje Koštuničini novinari. Postoje novinari koji u jednom trenutku dođu do stava koji je bliži jednoj ili drugoj političkoj opciji. Nesumnjivo je da je nemoguće da neko ko piše ostane potpuno ravnodušan, gotovo sterilan u svojim političkim stavovima. I tu prestaje cela priča o Koštiničinim novinarima, ali se otvara priča o nekim drugim medijima za koje se golim okom vidi da su u službi vlasti.

Već su vas optuživali da ste izjavama podsticali atmosferu linča. Da li se iza napada na medije, u stvari, krije napad na DSS i na Vas?
- Ubistvo je konkretna stvar. Ako ogolimo stvari, dolazimo do objektivne odgovornosti ljudi koji nisu sprečili da se ovako nešto dogodi. I to je konkretna stvar. Pričati o atmosferi linča znači govoriti o apstraktnim stvarima izbegavajući tako konkretnu odgovornost.

Da li je Srbiji potrebna bela knjiga o pisanju medija?
- Frapantno je to da je nekome moglo da padne na pamet da pravi knjigu direktno uperenu protiv medija, a da je pri tom kratkog pamćenja i da zaboravi da je ista takva zamisao postojala osamdesetih godina, uperena protiv tzv. nazadnih pojava u književnosti i istoriografiji. Čak i u to vreme reagovanje javnosti je bilo takvo da je idejni tvorac Stipe Šuvar morao da odustane. Znači, čak i u Brozovo vreme, ako bi se javnost pobunila, vlastodršci su katkad uzimali u obzir taj glas javnosti. Čak je i Milošević u nekom trenutku ustuknuo pred kritikom javnosti, recimo kod ozloglašenog predloga zakona o terorizmu. A to se danas ne dešava.

Do skoro ste bili u vlasti, sada ste opozicija. Da li je moguće, iz jedne i iz druge pozicije, uticati na uređivačku politiku medija?
- Na uređivačku politiku vlast ne sme da utiče. Ali, nebrojene tužbe, kojima se pokušavaju mediji disciplinovati, najbolje govore kakva je naša stvarnost. Imamo i neke direktnije uticaje vlasti na medije koje je vrlo lako slediti.

Vlast jedino ima pravo da pokuša da svojom politikom ubedi određene medije da na neki način tu politiku afirmišu. Ali, onog trenutka kad se u nastupima vlastodržaca nađe i najmanji crv sumnje u pogledu prava i sloboda medija, tog trenutka dolazi do objavljenog ili neobjavljenog rata vlasti protiv medija.

Ima li Srbija opoziciju koja bi ustala u odbranu medija?
- Javno stajanje iza nekoga bilo bi na neki način svrstavanje. Ono što opozicija može i treba da čini jeste da brani princip slobode štampe. Mediji polažu pravo da pišu kritički i o opoziciji i o vlasti. Ali, kod nas se stvara princip jednopartijske države, kako bi se izbegla odgovornost koju vlast u demokratiji podrazumeva.

Optužba

Kako komentarišete optužbe da su vaši novinari izveli puč u NIN-u?
- Na to je najbolje odgovorila sama redakcija NIN-a ukazujući na način na koji je izabran glavni i odgovorni urednik - slobodnim izborima u kojima su pravo glasa imali svi zaposleni.

Sloboda štampe

Ne bih se bavio time kako su se pojedini mediji ponašali u Miloševićevo vreme. Od 5. oktobra u Srbiji je trebalo da se uspostavljaju demokratske institucije i da umesto bezakonja zavlada zakon, a da se razlike između "naših" medija i onih koji "nisu naši" izbrišu. Mi, međutim, danas imamo situaciju da opet postoje "naši" i "njihovi", tj. oni koji su a priori uz vlast, i one koji se nisu odrekli prava na kritičko mišljenje.

Neorganizovana neodgovornost

Svojevremeno je Mils, pišući kritički o američkom sistemu vladanja, upotrebio jedan vrlo dobar izraz - da je ceo američki sistem vlasti sistem organizovane neodgovornosti. Znači, postoji struktura vlasti koja u praksi omogućava izbegavanje odgovornosti.
Za razliku od onoga što je Mils uočio u Americi, kod nas bi se danas moglo govoriti o neorganizovanoj neodgovornosti. I to se lako da uočiti ako pogledamo odnose između stranaka u DOS-u i rad predsedništva DOS-a.

Vlast obavezujeKad govorimo o demokratiji, setimo se trenutka kad je u Americi došlo do prve mirne smene vlasti, kad je Džordža Vašingtona, predstavnika jedne političke orijentacije, smenio Tomas Džeferson, predstavnik druge političke orijentacije.
Džeferson je, pamteći sve one napade koje je trpeo kao opozicionar od ljudi na vlasti, rekao još pre nego što je došao na vlast, da će svoje političke protivnike, kad dođe ne vlast, zaštititi pravom na klevetu. To jeste malo preterano, ali, jednostavno, vlast obavezuje i to je nešto što u ovom trenutku treba imati na umu - kaže Koštunica.