Vlada u sukobu s nevladinim organizacijama

Nevladinim organizacijama u Srbiji ubuduće neće biti uskraćeno pravo na finansiranje iz inostranstva, ali će se kaznenim merama uticati na proterivanje politike iz njihovog delovanja. Iako su NVO u Srbiji strahovale da će im novim zakonom o udruženjima biti sprečene donacije iz inostranih fondova, kao što je to ruskom nevladinim sektoru priredio predsednik te države Vladimir Putin, vladajuća koalicija tim aktom neće propisati takva ograničenja.

Jedna od osnovnih namera Vlade Srbije je, kako „Blic“ saznaje, da zakonskim represivnim merama i visokim poreskim dažbinama na indirektan način političko delovanje NVO svede na najmanju moguću meru. Predložene kazne kreću se u rasponu od 150.000 do 400.000 dinara, a o tome da li neka od njih protežira političke stavove odlučivaće Vrhovni sud Srbije.

Biljana Kovačević-Vučo i Miljenko Dereta, čelnici Jukoma i Građanskih inicijativa, složili su se da niko nema pravo bilo kom građaninu da uskrati pravo na politička opredeljenja, čak ni kada se oni udruže.

- NVO ne smeju da učestvuju u izbornoj kampanji i na izborima, a sve ostalo je dozvoljeno - zajednički je stav Kovačević-Vučo i Derete.

- Ako se moja organizacija zalaže za evropske integracije, onda ćemo sigurno biti politički protivnik stranaka koje su protiv tih integracija - naveo je Dereta banalan primer za koji bi njegova organizacija mogla da bude optužena da zastupa političke stavove. Međutim, upitan da li sada pojedine NVO protežiraju stavove nekih političkih stranaka, Dereta je odgovorio potvrdno, ali i dodao da je to „delikatno pitanje, jer se ovde u politiku svrstava i borba za zaštitu ljudskih prava“.

- Već postoji lista za odstrel NVO, a prve na udaru će se naći četiri žene - ja, Nataša Kandić, Sonja Biserko i Borka Pavićević - ocenila je Kovačević-Vučo, koja tvrdi da najviše razloga za strepnju imaju upravo NVO koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Ipak, Dereta još uvek nije siguran u namere Vlade dok ne vidi konačnu verziju zakona, ali se nada da neće prirediti neko iznenađenje a la Putin.

- Takav zakon onda ne bi zadovoljio evropske standarde - dodao je Dereta.

I on i Kovačević-Vučo su saglasni da je Srbiji potreban novi zakon kao okvir za organizovanje građana, ali, kako kažu, bez upliva države.

Pošto niko ne zna tačan broj, procene su da u Srbiji postoji sedam do deset hiljada registrovanih udruženja građana raznih profila. Dereta smatra da je maksimalno 5.000 aktivno, tako da skoro isti broj postoji samo na papiru. Inače, resorni ministar Zoran Lončar najavio je da će se zakon o udruženjima uskoro naći u skupštinskoj proceduri.