4 in 1, Keš&Keri BRENDŠou

Nema dileme, ova serija je uspela u nameri da zapali i žene iz Ulanbatora ili Šangaja i učinila je da se bar neka od njih oseća ostvareno. Svaka žena koja je pogledala bar jednu epizodu poželela je, u najmanju ruku, da bude Samanta ili Miranda. Novinarke širom planete kupovale su Mekove laptopove, zelene jabuke s etiketom i tripovale se da su neviđeno zavodljive i da se u seks razumeju kao Sara Džesika Parker. Nijedna nije smela da prizna da li joj se sviđa Šarlot. Šarlot su voleli muškarci, oni primerci koji se nisu libili da uz svoje devojke, saznaju ko je taj Zverka i šta on hoće od njihovih lepših polovina. Nijednom nije ni padalo na pamet da prizna da je san njegovih snova Samanta, teta koja nije preležala pubertet, pa se po stare dane vere po piletini. Šarlot je bila paradigma majke njihove dece, moderna domaćica, koja razlikuje Domestos od Veniša, koja ume još nešto osim misionarske, žena koja ume da posluša. A to uvek pali kod muškaraca.

Žene su, s druge strane, uživale u svakoj sekvenci. Zavirivanjem u život četiri super ortakinje one su se osećale delom tog društva. A sve vole da im neko bar malo da šanse da osete miris džet seta, novih cipela i zgodnih muškaraca. Jednom rečju, žene su bile opčinjene činjenicom da to negde tamo zaista postoji. Jedva su čekale sledeći dan, da špica u kojoj Saru poprska bus s njenim likom, ponovo krene. Nisu želele da se više ikada vrate u stvarnost. Želele su život iz snova. Život kakav zaslužuje svaka žena.

Na samom kraju, kada se serija donekle pretvorila u tele-šop i istureno odeljenje Fešn TV (ono epizoda 231, Peta avenija, SJP, kolekcija jesen/zima 2002/2003) agonija se završila hepi endom. Barišnjikovu su isplatili tezgu, Zverka je ispao laf i proizvođači maramica su opet profitirali. Međutim, žene su tražile još. Želele su da gledaju nastavak. Smatrale su da to nije kraj. Nisu mogle da prihvate da su ostale bez prijateljica koje ih tako dobro razumeju, koje svo svoje vreme troše na priče o cipelama i slabostima muškaraca, a pri tom ne brinu za lovu. Serija je potom reprizirana hiljadu puta i iako se tako gubio smisao, žene su opet uživale. U međuvremenu, sjajna ekipa jedne od najgledanijih serija se raspala. Neki izvori tvrde da su koleginice počele da se svađaju – koja je popularnija, koja može da otme više love na račun svog dupeta – neke od njih su odmah po završetku poslednje sezone napisale memoare, neke su postale zaštitna lica, slikale su se za El, Vog, Veniti fer.

Ali, posle "Seks i grada" više ništa nije isto. Na tržištu serija rupa zjapi i dalje. Forma “četiri super prijateljice se ludo zabavljaju, jedu salate u skupim restoranima i svake noći imaju orgazam“ je postala užasno tražena. Recept je morao da se ponovi i scenaristi su počeli da kuvaju jedno te isto jelo. Pasulj za četiri dana. Ali, ovog puta s nekim drugim začinima.

Na početku beše Keri Bredšo ili rešo?

I onda je neko došao na ideju da napravi nešto novo. Činillo se da je moguće napraviti nešto sasvim drugačije, obrnuti sve iz korena, međutim bila je to ista stvar samo u drugom pakovanju. Serijal “Život počinje u pedesetoj“ govori o životu četiri super ortaka, koji se trude da svima objasne da njihovi najbolji dani ipak nisu prošli. Kao njihove godine ne pravi nikakve barijere. Kao život zaista počinje onda kada svi misle da se treba primiriti. Britanski humor i dinamičnost učinili su da serija pridobije gledaoce, bar na kratko. U stvari, kada se malo bolje pogleda, princip je bio sasvim isti, jedino što su bili u pitanju muškarci. Teri, Džejms, Patrik i Geri su u stvari bili muške replike njujorške četvorke. Teško je bilo gledati seriju, a ne praviti asocijacije na junakinje Kendas Bušnel (za njena dela prevedena na srpski vidi www.b92.net/market).

Njih četvorica na pragu jednog potpuno novog puberteta, u prednosti su jer su se odavno oslobodili alimentacija i sada se šepure Londonom i ne žele da propuste ni jednu priliku da privedu nekog. Sve u svemu, neupečatljiv pokušaj da se nadmaši popularnost ženske četvorke iz okololine Central parka.

Očajne domaćice – čajne kobasice

I onda je Alen Bolu pukao film. Žene su dugo patile dok se on nije dosetio da su najveći degustatori pokretnih slika u epizodama zapravo žene koje su po čitav dan kod kuće, kuvaju ručak i otpušavaju sudopere. Scenarista "Američke lepote" i "Šest stopa ispod zemlje", je kreirao "Očajne domaćice" i najpre zapalio Ameriku, pa sve ostale kontinente.

Bizarna priča o četiri besposlene i bogate domaćice je usijala mnoge piplmetre i konačno pomogla svima da zaborave magiju njujorškog asfalta. Užasno brzo četiri dokoličarke postale su svetski uzor, a njihovi životi su se uselili u mozgove i svih onih koji su odbijali da priznaju da je priča o četiri uništene žene zapravo beskrajno zabavna. Bizarna priča o četiri besposlene i bogate domaćice je usijala mnoge piplmetre i konačno pomogla svima da zaborave magiju njujorškog asfalta. Užasno brzo četiri dokoličarke postale su svetski uzor, a njihovi životi su se uselili u mozgove i svih onih koji su odbijali da priznaju da je priča o četiri uništene žene zapravo beskrajno zabavna.

Ali, tu nije kraj. "Očajne domaćice“ ipak nisu konačna i napredna verzija "Seks i grada." To je seroja "The L Word“, koja je počela da se emituje još 2004. godine na kanalu Showtime. Ona je dokaz je da će uskoro svaka ciljna grupa imati svoja četiri prijatelja koji će ih pred spavanje jako dobro razumeti i uspavati. “The L Word“ se bavi svetom lezbijki koje žive u Los Anđelesu. Teme epizoda su vrlo edukativne, dve lebijke u vezi traže donatora sperme, treća pati što nema vezu, četvrta otima nekom frejeru njegovu verenicu... I sve je u okvirima političke korektnosti. Nijedna nije znojava ili dlakava, tu je i junakinja crne puti, lepo se ophode prema svima, ne pljuju heteroseksualce. I sve je savršeno upakovano i sažvakano. Svako ko bi rekao da mu tu nešto nije jasno, trebao bi da proveri IQ.

HBO

Elem, jedno je sigurno, vreme forenzičara i profajlera je definitivno na izmaku. Malo kome su više egzotična i zanimljiva ubistva koja istražuje grupa sastavljena od raznih manjina, kako bi se pokazala jednakost u društvu ili podstakle manjine da veruju da imaju šansu. Znate one serije u kojima je komandir crnac, detektivka azijatkinja, patolog indijanskog porekla, a žrtva neki Indonežanin.

Koliko se god trudili da ugode konzumentima, producenti serija će uskoro morati dobro da porazmisle kome se do sada još nisu nikada obratili u udarnom terminu za prikazivanje. Ljudima je očigledno dosadilo da gledaju samo obične stvari. Budućnost serijskog programa će otići mnogo dalje nego što se i može predpostaviti.

Dok je kod nas "Bolji život" i dalje bude uzor i mustra, tamo negde preko okeana, gde mudre glave razmišljaju unapred, će se snimati serija u kojoj će četiri užasno hepi bakice u staračkom domu negde na Floridi prepričavaju kako su sfingerske žurke apsolutni hit. Što da ne? To još nismo videli. Ili jesmo? Ne sećam se. Važno je da se snima.