NBS traži povrat zaplenjenog novca

Zaplenjeni novac, 162 miliona dinara u novčanicama i 250.000 u kovanicama, upućen u trezor u Leposaviću i namenjen isplati penzija, dečjih dodataka i studentskih kredita stanovnistvu u srpskim enklavama, prenet je u Prištinu u BPK (Bankarski i platni autoritet Kosova).

Kao razlog navedena je odluka UNMIK-a iz 2004. godine, koja predviđa da se u slučaju neprijavljivanja sredstava koja prelaze iznos od 10.000 evra, novac oduzima, a kao kazna predvidjeno je i zadržavanje 25 odsto zaplenjene sume.

Ukoliko se novac ne vrati, upozorava NBS, postoji realna mogućnost da poslovne jedinice Komercijalne banke i Poštanske štedionice u srpskim enklavama u severnom delu Kosova i Metohije, već do kraja ove nedelje neće više imati sredstava, jer će trezor u Leposaviću biti ispražnjen.

"Dok se to pitanje ne reši, odnosno dok se ne vrate 162.250.000 dinara, NBS neće više slati novac u srpske enklave, jer nema nikakvih mogućnosti da se brani od rizika da sredstva ponovo ne budu zaplenjena pod nekim administrativnim izgovorom", navodi se u saopštenju NBS.

NBS podseća da je u poslednjih pet godina novac za isplate u srpskim enklavama slala uvek na isti način, znači i nakon donošenja odluke UNMIK-a 2004. godine, i da je niko od strane kosovske carine nije upozorio da se u tom režimu bilo šta promenilo.

NBS ističe da ne želi da ulazi u suštinu regulative UNMIK-a, niti toga da li se kroz "prebrojavanje" novca koji centralna banka šalje u srpske enklave možda želi dobiti tačan uvid u finansijska sredstva koja Vlada Srbije upućuje preostalom srpskom stanovništvu na Kosovu.

Centralna banka navodi da insistira da se novac vrati i da se precizno, i uz nesporne garancije, reguliše unošenje novca namenjenog za isplatu primanja stanovništva u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji.

O tom problemu NBS je obavestila i srpskog premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Srbije Borisa Tadića, kao i strane ambasadore u Beogradu, očekujući pomoć da se sporno pitanje što pre reši.