Sporedne stvari?

Ušao sam u taksi i rekao vozaču da me vozi do Filološkog fakulteta. Osmehnuo se i rekao da vozi tek desetak dana i da se obraduje uvek kada zna gde se nalazi cilj vožnje koji mu je putnik naveo. Pitam ga da li su to najzad počeli da daju dozvole za nove taksiste, on kaže da nisu, da je podneo zahtev još pre dve godine, da je ispunio sve uslove (uključujući i poznavanje grada), sem jednog: nije dao dve hiljade evra "kome treba" da bi dozvolu i dobio. Advokat mu je, kaže, savetovao da slobodno vozi, jer je gradska odluka o ograničavanju broja vozila u taksi prevozu protivzakonita. E, sada je Skupština, izgleda, rešila da (opet!) ozakoni još jedno diskreciono pravo vlasti i da legalizuje ograničavanje konkurencije; valjda im je neprijatno kad, kao ono 13. oktobra, taksisti naprave haos u gradu. Novosadski institut je tačno u komad izračuna koliko je Beogradu potrebno taksija, pa čekam kada će neko da se seti da izračuna koliko nam tačno treba pekara ili vodoinstalatera, te da "uvede red" i ograniči konkurenciju i među njima. Gradski menadžer Beograda je izjavio da su razlozi i zahtevi taksista opravdani, ali je ovakav način protesta neopravdan. Zaista - kada su već u pravu, šta bi tu radila policija? Tim pre što je ova demonstracija sile bila usklađena i sa aktivnošću "Beograd puta". Zbog rekonstrukcije Ostružničkog mosta tranzitni saobraćaj je bio usmeren na "Gazelu", koja je i bez toga uvek preopterećena. I baš je to bilo pravo vreme da se menja asfalt na prilazu Brankovom mostu.

Kada sam spomenuo "Beograd put" možda sam propustio da primetim da je raspisan tender (ili bilo koja druga vrsta nadmetanja) za obimne i skupe radove po celom Beogradu - koji daleko prevazilaze ono što se smatra održavanjem ulica. Bode oči naslov u novinama: "Uvoz lokomotiva bez tendera". Izbila je afera. Pretpostavljam da nije reč o tome da su uvezene parne lokomotive bez onog dela u kome su ugalj i voda (videti Vujakliju!), nego o propisanom obezbeđivanju konkurencije u ponudama za javne nabavke. E, važi li to i za ove radove nadomak moje kuće? Pre mesec-dva ogulili su asfalt, ostavili da vire žice od nekakve armature i - nestali. Jedne večeri se moja supruga saplela o to, pala i srećom ništa nije polomila; da jeste, koga bi trebalo da tuži - preduzeće, neku gradsku inspekciju ili ovog gradskog menadžera punog razumevanja za monopolsko ponašanje? Tek sada se nazire rasplet: kolovoz se sužava do mere koja će onemogućiti mimoilaženje vozila i tako će se obezbediti poštovanje znaka o jednom smeru (saobraćajna policija će kažnjavati za nevezane pojaseve). Ugrađuju se visoki ivičnjaci sa oštrim ivicama, nema šanse da se tu popne auto (ne znam šta će biti sa starima i invalidima, ili ako neko padne na to). Skupe operacije ovakve vrste donose profit (svejedno za koga); toga verovatno nema dvesta metara dalje u paralelnoj ulici u kojoj je više rupa koje treba zakrpiti nego asfalta. Moja ulica je za kratko vreme dva puta asfaltirana. Prvi put su asfaltom pokrili rešetku kanalizacionog slivnika pred mojom kućom. Platio sam radnika koji je budakom oslobodio rešetku. Drugi put su rešili problem elegantnije: betonskim postoljem podigli su rešetku do nivoa asfalta; ona je sada uvek suva, voda teče od nje ka mojoj kapiji, kad pada kiša moram kroz baru. Moje pitanje za onog menadžera je: kako se ugovaraju poslovi sa ovakvim "fušerskim" firmama i ko odobrava da se to plati ne proveravajući kvalitet radova i materijala?

Da uopštim: nisu ovo male stvari i sporedna pitanja, u odnosu na krupna pitanja kao što je EU. Monopoli proizvode visoke cene, loš kvalitet, korupciju, ugrožavaju i zdrava, konkurentna preduzeća, a njihov uticaj na makroekonomsku stabilnost monetarna politika teško da može neutralisati. Evo i malog kviza. Sada su PSS i SDP stvorili potpuno prirodnu koaliciju, zasnovanu na podudarnim interesima; da li bi se - kada bi došla na vlast - stvari poboljšale, ili pogoršale?