Srbija Uroša Nejakog

Kad pogledate naslov i ime autora, s pravom ćete se zapitati šta jedan doktor - i to ženski, zna o istoriji i odakle mu ideja da o tome piše!
Istorijske činjenice kažu da je Stefan Uroš V nejaki (1336-1371) ostao poznat po nesposobnosti da održi veliko carstvo koje je napravio njegov otac car Dušan. I to iz više razloga. Jedan su spoljni neprijatelji, a drugi ne manje važan, jeste samovolja vlastelina. Ovo su naravno iskoristile velike sile, pa je Vizantija uzela srpski deo Grčke, a Mađarska Mačvu i Beograd !U zemlji Srbiji vladale su vlastelinske porodice Dejankovići, Vukašin i Uglješa Mrnjavčević, braća Balšić, Nikola Altomanović.

U ovome leži odgovor na pitanje sa početka, da li pišem o istoriji ili ne. Jer, pitam se, živim li ja u Srbiji 21.veka ili u Srbiji Uroša Nejakog. Da li je to ono što su nas učili u školi da je istorija učiteljica života, i da li je neko ispromašivao časove na kojima je predavano da se čovek pa i nacije uče na greškama. U našem slučaju političari! Jedan Uroš Nejaki dovoljan je jednom u istoriji svakom narodu. Nama izgleda nije.

Čovek koji po našem sadašnjem ustavu ima najveću faktičku vlast, oko sebe nema čak ni vlasteline, nego njihove vazale i vikare. Ubiše se ministri da ispune želje vlastelinskih porodica, a da nama, tzv. običnom narodu, objasne kako je najveća sreća za Srbiju da nagura pare u džepove svoje vlastele, jer bože moj, kakav je to narod koji nema bogatih ljudi. Protekcionaška ekonomska politika, ako se može zvati politikom, koja štiti monopole i povezane firme, imitacija berze koja služi za DOGOVORNO prodavanje akcija, pa čak i sam premijer tome pripomogne kao u sličaju Centroproma! A Centroprom privatna firma nekolicine ljudi pa im treba pripomoći da se ozakoni prodaja akcija van berze!

Obećavali su nam na poslednjim izborima razne stvari a najviše rešavanje tzv. afera u proces privatizacije i oko njega. Kad gle čuda: hleba i afera postade im nova krilatica. Jedan od vikara- najglasniji među svima čak kaže da je jedna od najvećih pljački - dokapitalizaciona privatizacija "Nacionalne štedionice" /kakva ironija/, njegovo životno delo! Nikako da čujemo da je predložen za Nobelovu nagradu iz oblasti ekonomije, ali onda bi oni iz Enrona morali da mu budu konkurencija. Za neupućene, Enron je poznat po tzv. kreativnom knjigovodstvu, dok je za životno delo našeg kandidata bilo dovoljno što je vikar a možda i vazal vlastelina koji okružiše Uroša našeg doba. Naš "kandidat za Nobela" samo je odabranim bankama dao odabranu poziciju, jednima da čuvaju NAŠE državne rezerve, a drugima da vraćaju staru štednju. I gle čuda, isti vlastelini javljaju se kao vlasnici banaka u oba slučaja!

Mogla bih da nabrajam mnogo ovakvih ekonomskih čuda, ali da se vratim na početak i na položaj našeg vladara.

Već pet godina nam pričaju o novom Ustavu. A kada pogledate postojeće predloge, svi se vrte oko stvari davno rešenih u civilizovanom svetu, kao što je pitanje da li je država građana, iliti građana prvog i drugog reda, a nijedan ne rešava osnovno pitanje, pitanje Uroša Nejakog, odnosno učešće građanina u kreiranju sopstvene sudbine ili demokratije!

Imamo šizofrenu situaciju sa predsednikom i premijerom /ništa lično/, jer se jedan bira neposredno a nema nikakvu vlast, a drugi posredno u skupštini ali ni on nema nikakvu vlast! Odgovara neodgovornima. Odgovara poslanicima koji nikom ne odgovaraju, ni biračima ni svojoj stranci. Oni su vlasnici mandata, naravno svog morala i svog džepa i još po nečeg. Ali nisu i ne bi smeli da postanu vlasnici naše budućnosti. Kada bi se oni direktno birali po izbornim jedinicama i kada bi birači jedini imali pravo da ih opozovu kad ne rade svoj posao, počev od prisustvovanja sednicama, onda bismo mogli da govorimo o minimumu predstavničke demokratije - odnosno vlasti naroda preko izabranih poslanika.

Drugo, neophodno je da onaj ko ima vlast, zvao se on predsednik ili premijer bude direktno biran a da on može da sastavi svoj kabinet i da on jedini odgovara za rad tih koje je postavio. Onda ne bi vazali i vikari vladali Srbijom već bi se znalo ko kome i kako odgovara. Treće, svi su odustali od regionalizacije pod izgovovorom da narod nije zreo, a suština je da bi se tako razvlastili vikari i vazali a da bi pojedinac tako imao veću mogućnost uticaja na rad Skupštine. Dvodomna skupština i direktno biran predsednik sa ministrima koje on predloži /po ugledu na najrazvijeniju demokratiju našeg doba, američku/, ukinule bi mogućnost da vlastelini postavljaju svoje vazale i vikare za ministre i direktno, ne samo vladaju politički, već i dele imovinu i stiču nepovratnu vlast - ekonomsku. A sve pod parolom rodoljublja i legalizma! Umesto da smo jednom proglasili Ustavotvornu skupštinu, napravili diskonuitet sa svim što nije valjalo i doneli nove zakone u skladu sa novim ustavom, mi se divimo stabvlnoj vladi koju održavaju vazali i vikari. Sve u korist sopstvene koristi i jačanja vlastelina. Jer, mnogi bi ovde da postanu Mrnjavčevići, Balšići, Altomanovići. I dok jedni prebacuju krivicu na nedonošenje Ustava na drugog, vlastelini se bogate i prave svoje feude, a onda ćemo možda i doneti neki vrhovni akt države pa makar se zvao i Ukaz.

Epilog: Na kraju njegove vladavine, mislim na Stefana Uroša V, od velikog carstva ostao je deo zemlje između Šare i Dunava - malo li je!

Autorka je profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu