Budućnost vaše kuhinje

Savršen kuhinjski ambijent danas mora zadovoljiti jednako potrebe funkcije i dizajna, a  uz nove tehnologije proizvođači kuhinjskih aparata već razvijaju korisne projekte koji će se u domaćinstvima pojaviti u neposrednoj budućnosti, poput sistema za hands –free pripremanje hrane i pretraživanje recepata, kompjutersku analizu sastojaka ili procesa spremanja i čuvanje namirnica...

Neke od najnaprednijih ideja za ove spravice, potekle su iz kuhinje-laboratorije Counter Intelligence (CI) odeljenja Medijske laboratorije Instituta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), koja se bavi proizvodnjom inovativnog kuhinjskog dizajna.

Grupa postdiplomaca elektrotehnike koju predvodi vanredni profesor MIT-a Ted Selker, već desetak godina u svojim eksperimentima pokazuje da zahvaljujući tehnologiji svaki predmet u kuhinji može postati kompaktniji, ekonomičniji, bezbedniji i jednostavniji za upotrebu.

Pored poboljšanja funkcionalnosti samih predmeta, namera je da se upotrebom kompjutera i senzora prati i koriguje način na koji ljudi obavljaju uobičajene kuhinjske poslove.

Među interesantnijim izumima je inteligentna kašika koja korisnika bukvalno uči da kuva - opremljena je senzorima koji mere temperaturu, kiselost, salinitet, gustinu, i povezana putem kabla sa kompjuterom koji dalje sugeriše šta bi trebalo dodati da se poboljša ukus jela.

Tu je i sistem od 5 kuhinjskih elemenata, naročito praktičan u restoranima, koji štedi dosta vremena i olakšava snalaženje u prostoru. Sastoji se od: “Virtual Recipe” multimedijalnog projektora koji na radnim površinama emituje uputstvo za spremanje hrane velikim slovima, tako da kuvar ne mora da lista knjige ili umašćene ceduljice sa receptima. Sa njim je sinhronizovan sistem lampica koje se uključuju obeležavajući fioke i police gde se nalaze sastojci i kuhinjski pribor. “RangeFinder” je daljinski infracrveni termometar koji meri temperaturu sadržaja unutar posude i procenjuje koliko je vremena potrebno do završetka kuvanja, dok “HeatSink” pokazuje da li je tekuća voda u slavini vruća ili hladna.

Konačno, tu je i frižider sa unutrašnjom kamerom koji prikazuje sadržaj na spoljašnosti, pa korisnik može da vidi šta se nalazi unutra bez otvaranja vrata, čime se štedi električna energija. Kamera snima sadržaj frižidera svaki put kada se vrata otvore, to jest kada je najverovatnije da će se sadržaj promeniti. U budućnosti će se slika prenositi na ekran mobilnog telefona ili sličnog prenosivog uređaja, što je korisno prilikom kupovine namirnica.

U najkreativnije poduhvate CI laboratorije spada i prototip “DishMaker”-a, čiji je autor Leonardo Bonanni.

U pitanju je mašina koja proizvodi i reciklira posuđe po potrebi. Posuđe se pravi od izdržljivih, netoksičnih, akrilnih diskova, koji se preko kalupa, na temperaturi od oko150 C, oblikuju kao šolja, tanjir ili činija, a nakon završenog obroka mogu se ponovo ispresovati.

“DishMaker” je veličine standardne mašine za pranje sudova, sadrži 150 akrilnih diskova i može napraviti posudu na svakih 90 sekundi. Bonanni kaže da je “DishMaker” prvenstveno namenjen restoranima, bolnicama i drugim institucijama u kojima se koristi mnogo posuđa.

Velika prednost “DishMakera” je to što oslobađa dosta prostora, umanjuje kuhinjski otpad gotovo za trećinu, i štedi električnu energiju:

“Ako ste napravili i reciklirali jedan od naših tanjira tri puta dnevno tokom jedne godine, energija utrošena u to je jednaka energiji neophodnoj za proizvodnju jednog keramičkog tanjira (u fabrici) zato što se keramika peče na oko 540 stepeni Celzijusa,” kaže Bonanni.

Ipak, postupak ima nekoliko mana. Kako je za šolje je potrebno manje materijala nego za tanjire, mašina ne odseca preostali akril, već ostavlja ravan obod oko šolje što otežava da se pije iz nje.

Drugi se problem tiče čišćenja posuđa: Zagrevanje odstranjuje jedan deo hrane i steriliše materijal, ali ne uklanja masnoću iz hrane koja se upija u plastiku.

“Očigledno je da možemo ugraditi i mašinu za pranje posuđa na ovu mašinu, ali još uvek ispitujemo načine pranja sudova bez vode.”, kaže Bonanni. “To bi bilo pravo otkriće za nas”.

Takođe, mana ovog posuđa je i to što svi predmeti izgledaju isto i krajnje su uprošćenog dizajna.

Osnovna namera istraživača Counter Intelligence odeljenja je da ispituju mogućnosti. Njihovi proizvodi gotovo nikada nisu dovršeni, ali oblikovane ideje preuzimaju  kompanije koje se bave proizvodnjom kućnih aparata.

Neke ideje su već realizovane – kao npr. mikrotalasna pećnica koja čita bar kod na pakovanju proizvoda i na osnovu toga automatski određuje kako treba da skuva sadržaj.

Istraživači Counter Intelligence odeljenja kao neke od glavnih problema, naročito kod velikih kuhinja, ističu buku i lomljivost, zbog čega rade na ispitivanju novih površina i novih materijala u koje bi mogli ugraditi razne korisne dodatke.

Kuhinja budućnosti će prema njihovim predviđanjima pratiti gotovo sve procese koji se odvijaju u ovom prostoru, elementi će biti prilagodljivi potrebama korisnika i što je najvažnije – troškovi bi mogli biti drastično umanjeni.

Tragom vesti sa Wired.com