Deca sa dosijeima teških kriminalaca

Broj maloletnih prestupnika u prvoj polovini 2005. godine, isto kao i prošle, u porastu je za gotovo 30 procenata. Mladi su ove godine počinili devet ubistava, mnogo krađa, a u porastu su i seksualni delikti, nasilje u porodici, kao i dela sa elementima nasilja na javnim mestima, skupovima i sportskim priredbama.

- Žao mi je što o maloletnicima pričamo u crnoj hronici, ali to je naša svakodnevica. Svedoci smo da su tema dana sve više mlađi od 18 godina. Porast maloletničkog kriminaliteta je pojava ne samo kod nas već i u drugim zemljama. U maloletničkoj delinkvenciji prisutna je povećana društvena opasnost, gde dominira nasilnost, ispoljavanje vandalizma, kao i sve veća raširenost prekršajnih i drugih problematičnih ponašanja, u koje spadaju alkoholizam i droga. Pojava socijalne patologije u redovima mlade generacije često je rezervoar iz koga se regrutuju kriminalci među odraslima - rekla je za Glas Srđana Ivanović, rukovodilac maloletničkog odeljenja u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Prema njenim rečima, raspoloživi statistički podaci ukazuju da je kriminalitet maloletnika u stalnom porastu.

Podaci Okružnog javnog tužilaštva pokazuju da maloletnici najviše čine imovinska krivična dela (od ukupnog broja krivičnih dela). Na prvom mestu su teške krađe, a slede razbojništva i razbojničke krađe. Maloletnici najčešće kradu u grupi i to sa punoletnim osobama sa unapred pripremljenim planom i tipovanjem žrtve.

Ipak, ove godine, javnost je najviše potresla vest da su dvojica maloletnika ubila vršnjaka Nikolu Kovačevića, ali treba znati da to nije jedini slučaj.

- Do sada imamo prijavljenih devet maloletnih počinilaca ubistva. Najčešće su koristili nož, pištolj, pivsku flašu, kamenje, čak i gajbicu sa krompirom. Fizička sila je češće prisutna kod nanošenja teških telesnih povreda i počinje sa verbalnim duelom, provokacijom ili mladalačkim koškanjem između vršnjaka suprotnih grupa. Lokacije su uglavnom školska dvorišta i hodnici škola za vreme odmora, igraonice, ulice, splavovi - objašnjava Srđana Ivanović.

Broj seksualnih delikata je godinama isti (1,10 odsto), a počinioci su uglavnom iz nižeg kulturnog miljea. - Imamo jedan slučaj rodoskrvnuća između dva rođena brata i slučaj seksualnog zlostavljanja, gde trojica maloletnika nisu prezala da se prema svojim vršnjakinjama na uvredljiv način seksualno iživljavaju dok su bili u stanu jednog od počinilaca - kaže ona.

Iako se daje primat zaštiti dece od nasilja, sve više ima slučajeva da su roditelji žrtve, ili babe i dede, pa je i ovo krivično delo kod nas nasilje u porodici u porastu. Ove godine je prijavljeno pet takvih počinilaca, a njihovo nasilje ne ogleda se samo u primeni fizičke sile već je praćeno poniženjima i uvredama.

- Jedan od najupečatljivijih primera je jedan maloletnik koji je prethodno prosuvši pirinač i kafu na pod naterao svoju majku da sve pokupi, odnosno poliže sa poda. Ovakvih slučajeva sigurno ima više, ali ih roditelji ne prijavljuju iz straha da će ih kasnije još više maltretirati, a nemoćni su da se suprotstave ili zbog osude sredine kako su svoju decu vaspitavali i, naravno, emotivnog odnosa pa praštaju svojoj deci, jer je to njihova krv, s nadom da će se popraviti - navodi Srđana Ivanović. Kada je reč o drogi, podaci govore da je među mladima najviše prisutna marihuana, ali bilo je i slučajeva uzimanja heroina, kokaina i sintetičkih droga. Srđana Ivanović misli da je ipak prijavljen mali broj odgovornih za držanje opijata.

- Kada se kod njih nađe droga, maloletnici se brane da im je to prvi put i da su hteli da probaju iz radoznalosti. Mislim da za maloletnike kazna, sama po sebi, nije rešenje već bi bilo dobro da u određenim danima posećuju zavode u kojima se leče narkomani i prisustvuju predavanjima o drogi, pa bi na taj način da do kraja upoznali šta ih čeka na tom putu bez povratka - objašnjava rukovodilac maloletničkog odeljenja.

Porodica i škola su dve sredine koje ne smeju da zataje u svojoj funkciji. Međutim, navodi Srđana Ivanović, "često porodica nije pristanište u kome se odmaraju duh i telo, već leglo nemira u kojem cvetaju sukobi i emocionalna napetost".

- Škola je most između porodice i nepoznatog velikog sveta. Dete provodi u školi od četiri do šest sati dnevno. Zato je značajno da stručnjaci u školi budu sposobni da prepoznaju dete, nasilje u porodici, institucijalno i vršnjačko. Imamo slučajeva da se nasilje krije u ovakvim institucijama i to ne samo u školama već i u domovima, te da žrtva koja nije prijavila slučaj bude izložena šikaniranju jer se čuva direktorova fotelja. Ovo je, takođe, vid nasilja i teško se otkriva osim ako žrtvi nije naneta teška telesna povreda ili je lišena života. Ide se toliko daleko da se izgrednici izbacuju iz škole, a šta dalje sa njima - pita ona.

Uticaj literature, štampe, filma, Interneta i drugih vidova masovne kulture, kaže Srđana Ivanović, nije ništa novo, ali uvek prisutno kao problem. Maloletnici su podložni senzacionalističkim vestima o zločinima, rado gledaju filmove i prate emisije i članke o kriminalu, o istoriji i biografiji pojedinih delinkvenata, što kod njih može da izazove negativne pobude. Današnja deca se brže oslobađaju uticaja roditelja, tradicionalnih normi i standarda ponašanja. Ta porodična emancipacija dovodi do konflikta u sistemu vrednosti, pojave novih autoriteta, izopačenih pogleda, težnji i asocijacija, što može da odvede u devijantno ponašanje.

- Zato i ne volim da se o mladima piše u crnoj hronici nego da im se posveti mesto u medijima gde se ističu njihove pozitivne osobine - kaže Srđana Ivanović.
Na pitanje kakva rešenja se nude za problem maloletničke delinkvencije, Ivanovićeva kaže:

- Nije dovoljno da se donose zakoni koji neće zaživeti kao što je zabrana točenja alkohola maloletnicima ili zabrana izlaska u kasnim satima. Treba podsticati boravak dece u prirodi, razmeniti boravak na relaciji selo-grad, umesto komercijalizovanih putovanja u inostranstvo koja opterećuju i ovako nizak porodični budžet. Treba uvesti alternativne programe za odrasle, podsticati takmičarski duh mladih, ponuditi nova interesovanja, radne akcije, osnovati sportska udruženja, slobodne radionice i tome slično. Briga o mladima je veoma složena oblast i samo međusobnom povezanošću svih nas koji se bavimo ovom problematikom, istrajnošću i kontinuiranošću, uz razumevanje da je za to potrebno dosta novca, možemo istrajati i pomoći mladom čoveku koji i sam treba da se uključi i doprinese svojoj sutrašnjici.