Zakon nezadovoljstva

Da je nemoguće svima udovoljiti najsvežiji je primer upravo usvojenog Zakona o radu. Još pre mesec dana sindikati su vladini predlog prilično hvalili. A kako i ne bi kada su i sami učestvovali u njegovom kreiranju. Pod njihovim sugestijama prvobitna verzija je doživela mnogo izmena što su i sami priznali. Čak su se time i hvalili jer je valjda to bio pokazatelj njihove snage koju su, mora se priznati, u poslednje vreme poprilično izgubili. I eto taman kad bi zakon trebalo da zaživi sindikati se opet javljaju. Sad su, kažu, nezadovoljni. Nije baš sve kako bi oni hteli.

I dok su sindikati između „za i protiv”, poslodavci su se odavno usprotivili rešenjima novog zakona. Prema njihovom mišljenju on je isuviše blagonaklon prema radnicima, a neka od rešenja su isuviše „socijalistička”. Ovakav pristup, tvrde, ne samo da neće doprineti tržišnoj ekonomiji već će odbiti i ono malo potencijalnih ulagača.

Treći „saučesnik” u pravljenju zakona, ministarstvo za rad, prvo je na sva usta hvalilo humana rešenja kojima se izašlo u susret radnicima jer je „odlazeći” zakon o radu bio previše rigorozan prema zaposlenima. Govorilo se da smo, želeći da i kroz Zakon o radu uhvatimo korak sa Evropom bili „veći katolici od pape”. Na kritike i zahteve da se zakon ne usvoji koje su stizale sa skupštinske govornice Lalović je uzvraćao „pretnjom” da će u tom slučaju na snazi i dalje biti već „ozloglašeni” Zakon o radu koji je donela bivša vlada. U jednom trenutku je čak pominjao i povlačenje predloga.

Zakon je na kraju prošao, ali posle usvajanja nekoliko amandmana ispade da sa humanošću ipak ne bi trebalo ni preterivati. Neka nova rešenja koja je na predlog radikala i socijalista usvojila većina u skupštini gotovo da su šokirala ministra. Sad ni on nije zadovoljan.

Zakon još nije ni izašao iz štamparije Službenog glasnika, a ministarstvo već najavljuje da će morati da se unesu neke prilično važne izmene. Poslodavci su jedva dočekali ovakav rasplet i zato sada viču „dole ministar”. Sindikalci još nisu otišli tako daleko, ali zato najavljuju da će se oštro usprotiviti svakoj promeni usvojenog zakona koju smatraju štetnom.

Polemike koje izaziva zakon o radu nisu ništa neobično jer se njime ipak regulišu neka izuzetno značajne oblasti. Na ovom zakonu gotovo da se okliznula i Đinđićeva vlada.

Kada konačno ovih dana zakon stupi na snagu neće biti lako ni onima koji treba da ga primenjuju. „Mala začkoljica” je što su pojedine njegove odredbe kontradiktorne pa do raspleta kroz izmenu tih članova nije jasno da li se svega u njemu treba baš pridržavati kao pijan plota.