Hoće da ostane u zatvoru

Nišlija Vladica Vojinović jedan je od ljudi koji po izlasku iz popravnih domova i zatvora, u kojima provedu veći deo života, ne može da nastavi normalan zivot. Zbog toga je poslao molbu Ministarstvu pravde u kojem je tražio da po isteku kazne ostane u zatvoru.

Dvadesetšestogodišnji Vladica Vojinović od Centra za socijalni rad dobija jedini siguran mesečni prihod, 3.800 dinara. Neki dinar zaradi pomažući vlasnicima radnji u centru Niša. Za taj novac plaća narodnu kuhinju i iznajmljenu sobu. Ipak, veći deo vremena provodi u podzemnom tržnom centru, u čijem WC-u često prespava. U zatvoru, gde je uglavnom bio zbog kradja, kaže, da mu je bilo bolje: "Ne smeta mi što sam zatvoren, odgovara mi, jer imam hranu, stan, spavanje redovno, imam da se okupam redovno, da nešto pojedem doručak, ručak, večeru. Imam platu 1.500 din, imam drugare, izlazim u grad".

Od svoje 12 godine, kada mu je otac umro, a majka se preudala, Vladica je bio u domovima za nezbrinutu decu, spavao po vozovima i stanicama, da bi na kraju završio u zatvoru: "Ponekad me muka natera da napravim delo da bih išao u zatvor, evo sad mi policija kaže: napravi delo da bi išao da prezimiš. Pa ja se nadam da za sada neću da napravim krivično delo".

Vladica kaže da nije jedini koji je pisao Ministarstvu pravde, tražeći da ostane u zatvoru. Sa reputacijom bivših osudjenika i najčešće bez kvalifikacija mnogo je onih koji se teško snalaze van zatvorskog okruženja.