Stigle pare, lopovi i kockari

U Aranđelovac su prekjuče stigli milioni evra. U paketu s tim novcem u grad pod Bukuljom došli su nada, ali i zebnja. Tragom velikih para banuli su i neki ljudi sumnjivih biografija i zanimanja kojih ranije tu nije bilo. Zajedno sa njima, tačnije zbog njih, „nacrtali“ su se i čuvari reda čiju je brojnost, što u uniformama, što u civilu, bilo teško ne primetiti. Upravo su jednog od „slučajnih prolaznika“ posle legitimisanja ispraćali put Crne Gore odakle ga je nekako baš ovih dana „put naneo“ u Aranđelovac. Za to vreme, pred šalterima banaka, juče su mirno stajali dojučerašnji akcionari „Knjaz Miloša“, čekajući da naplate svoje deonice od „FPP Balkan limitida“. A onda da vide šta će!

U holu ekspoziture Nacionalne štedionice u fotelji se od čekanja odmara Ljubomir Bošković, bivši radnik „Knjaza“, sada penzioner. Nepristojno je pitati za sumu koju će za nekoliko minuta uknjižiti na svoj račun, ali, s obzirom na 37 godina rada u ovoj firmi, ona nije mala. Dokoni posmatrači aranđelovačke zlatne groznice i novinari skloni senzacijama, gađali su se brojkama i do 40.000 evra, ali su iznosi znatno skromniji - od nekoliko stotina pa do 30.000 evra. Od toga treba odbiti 20 odsto poreza državi, pa bankarski i brokerski procenat, tako da se osnovica solidno smanji, ali za naše prilike ostaje dovoljno.

- Ostaviću pare na štednji, a onda ću da ih trošim po prioritetu. Sin mi se nije oženio, pa ću mu napraviti kuću da ima gde da dovede mladu. Pomoći ću i ćerki da završi započetu kuću, a ja ću da zamenim traktor - skroman je Ljubomir.

Vera Rakić, takođe penzionerka, takođe je ceo radni vek provela u „Knjazu“.

- Lep je osećaj, ali mi je s druge strane pomalo i žao, jer ne znam kako će ubuduće „Knjaz“ poslovati. Tamo mi rade unuk i snaja i strah me za budućnost firme, zato sam se tek sad odlučila za prodaju akcija. Novac koji dobijem gledaću da pretvorim u neki kapital. Iako imam stan i kuću, ipak ću kupiti još jedan stan - kaže Vera.

Miloš Šundić, sa petnaestogodišnjim radnim stažom, zameniće stari „golf“ nekim novim modelom. U redu sa njim ispred „Delta banke“ čeka i Slavica Stojanović kojoj je bitno da ostane na poslu, a od para će kupiti detetu stan u Mladenovcu.

Penzioner Ljubomir Maksimović će svoj novac pretvoriti u evre i oročiti ih u banci.

- Uzeću nešto malo, koliko da se častim jednim odmorom u banji i pomognem sinu koji ima posao i ćerki studentu. Kasnije planiram da kupim jednu novu „škodu“ i da s njom obiđem ovu našu Srbiju, jer do sada nisam ni stigao ni mogao!

Ispred „čarobnog šaltera“ na red dolazi Saša Petrović, jedan od retkih mladih ljudi koji stoje u redu. Ima 33 godine i tek četiri godine radi kao službenik u fabrici. On će svoj novac podići.

- Ne maštam ni o kakvim kućama i stanovima, već ću pokušati da od ovih para zavrtim neki biznis. Za razliku od penzionera, nama mlađima je bitniji posao i moram da se obezbedim ukoliko nekad ostanem bez posla!

A u tom smislu situacija nije baš ružičasta. Aranđelovcu fali svašta, ali lokala i radnji ima i više nego što mu je potrebno. I oni koji već imaju lokale ne znaju šta će sa njima i većini zvrje prazni. Osim „Knjaza“ ostale fabrike ne obećavaju bolju budućnost. Naslednici gazde privatizovane ciglane nisu se najbolje snašli u biznisu, zbog posvađanih vlasnika nekada uspešni „Venčac“ ne isplaćuje plate nekoliko meseci, „Fep i šamot“ tavori... Zato su sve oči (čitaj novčanici) uprte u ovih četrdesetak miliona evra koji ovih dana menjaju vlasnike na šalterima sedam bankarskih ekspozitura u ovom gradu. Radnje sa tehničkom robom su krcate, a skočile su cene nekretnina, pa sada za jednosoban stan u Aranđelovcu treba izdvojiti između 20.000 i 24.000 evra. U eldorado pod Bukuljom stigla je i moderna kockarnica čiji rulet spremno čeka oparene sugrađane ne bi li im olakšao novčanike. Iz sličnih pobuda je i jedna poznata beogradska auto-kuća na jednom gradskom parkingu bila izložila modele besnih limuzina, a u Aranđelovac su čak stigle i beogradske prostitutke koje s prvim mrakom glume stoperke na obodu tranzitne gradske ulice.

Tako se broj onih koji bi da „pomognu“ Aranđelovčanima koji ne znaju šta će s parama svaki dan uvećava. A „novopečeni bogataši“ trude se da što tiše podignu novac i nekako zametnu trag onima koji bi da se ostrve na njihove pare. Strah je opravdan jer, kako kažu, „više nisi siguran kad zanoćiš sa dvesta evra, a kamoli sa nekoliko hiljada“. Zbog toga se većina odlučuje da, bar na neko vreme, novac ostavi u banci.

A sugrađani koji nisu imali sreće da budu zaposleni u „Knjazu“ različito gledaju na svoje bogate komšije. Komentari se kreću od tradicionalne srpske zavisti - „Neće se ni oni okoristiti“ i „Prodali su se za sitno“, pa do solidarnosti i razumevanja - „Biće bolje svima“. Valjda će biti bolje!