Pitanja i odgovori: Dil između Turske i EU

Odluka Evropske unije da početkom sledeće godine započne pregovore o članstvu Turske naišla je na široku podršku.

Bio je to dug put za Tursku koja, koja je prvi put zakucala na vrata Evrope 1960ih a 1989. je čak i formalno odbijena. Međutim, dil koji je proizašao iz dugih pregovora obavezuje Tursku da obavi mnogo toga pre nego što konačno postane članica.

Šta je tačno Turska dobila na samitu EU u Briselu?

Najvažnija stvar koju je dobila je fiksiran datum za započinjanje pregovora o članstvu: 3. oktobar 2005.

Tačno je da se Ankara nadala da će pregovori započeti malo ranije. Na samitu u Kopenhagenu 2002, lideri EU su obećali da će "bez odlaganja" započeti s pregovorima pod uslovom da Turska bude namerena da ostvari dovoljan napredak u razvoju demokratije, ljudskih prava i reformi zakona.

Ali zbog bojazni, naročito u Francuskoj, da bi predstojeći referendumi o Evropskom ustavu mogli da budu u senci širokog protivljenja javnosti zbog članstva Turske, na kraju je predložen kasniji datum.

Da li Ankara mora da prizna Kipar pre 3. oktobra 2005?

Iako ne formalan preduslov za započinjanje razgovora o članstvu, ovo je postalo najosetljivije pitanje tokom sata i sata teškog cenjkanja na samitu. Turski premijer Recep Tayyip Erdogan zapretio je da će istog trenutka napustiti sastanak kada je EU zatražila da potpiše protokol kojim bi se apdejtovalo pridruživanje Turske EU iz 1963, poznato pod nazivom Sporazum iz Ankare, a koji bi pokrio i novih 10 članica EU među kojima je i Kipar. Za mnoge to bi značilo de facto priznanje Kipra.

Zbog čega je Turska obavezna da revidira ovaj sporazum?

Revidiranje postojećih sporazuma u cilju priznanja širenja Evropske unije je neophodno i često predstavlja rutinsku stvar. Ali dok je revidiranje trgovinskog sporazuma između EU i Kanade bilo maltene samo tehničko pitanje, sličan proces je doveo do političkog nadmudrivanja s Rusijom, koja je tražila maksimalne koncesije vezane za enklavu Kaliningrad. Na kraju, Turska je obećala da će potpisati protokol "pre nego što zaista i započne pregovore o priključenju".

U međuvremenu, pravnici će morati da se dogovore o konkretnim izrazima kojima će se u protokolu definisati Kipar. A Ankara se nije obavezala da će sprovesti ratifikaciju protokola u Turskom parlamentu pre sledećeg oktobra.

Da li je Kipar ovim zadovoljan?

Ne baš. Holandski premijer Jan Peter Balkenende kaže: "Ne može se baš reći da je reč o formalnom zakonskom priznanju, ali to je korak koji može da dovede do napretka."

Kiparski predsednik Tassos Papadopoulos upozorio je da protokol sporazuma – koji pokriva slobodno kretanje ljudi i robe – mora da se potpiše i implementira. "Ako oni to ne urade, jednostavno se neće početi s pregovorima," rekao je Papadopoulos. Kao članica EU, Kipar može u svakoj fazi pregovora da stavi veto i blokira pridruživanje.

Pregovori o pridruživanju znače da država kandidat mora da pregovora sa svakom vladom EU, pa je tako nejasno kako bi Turska mogla da o ulasku u EU pregovara sa 25 vlada zemalja članica a da jednu do njih ne prizna.

Nada je da će Turska, sada kada je dobila puno priznanje kao član evropske porodice, preduzeti korake da normalizuje odnose sa Kiprom i Grčkom, sa kojima još uvek ima nerešena teritorijalna pitanja u Egejskom moru.

Može li Turska da ima poverenja da će od sada biti tretirana kao svaka druga država kandidat?

U petom po redu širenje Evropske unije na istok 2007. članice će postati Bugarska i Rumunija. Ali kako pojedine bivše komunističke zemlje (naročito one najveće, Poljska i Rumunija) značajno kasne u izvršavanju svojih obaveza, EU je odlučila da promeni svoj odnos prema pregovorima.

Do sada se sve baziralo manje više na obećanjim kandidata. Međutim, EU je sada odlučila da želi da vidi realnu primenu reformi pre nego što uopšte otvori neke delove pregovora, a kamoli okonča pregovore. I tako za sledeće kandidate – Hrvatsku, Tursku, i moguće još po neku balkansku državu – pravila postaju teža.

Međutim, lideri EU su jasno stavili do znanja da insistiraju na nekoliko principa. Iako je cilj pregovora pridruživanje, pregovori predstavljaju proces koji može "trajati neograničeno, i čiji se ishod ne može prethodno garantovati". Ukoliko pregovori iz bilo kojeg razloga propadnu, država kandidat mora ostati čvrsto vezana za evropske strukture kroz najčvršću moguću vezu".

Koje su najveće prepreke članstvu?

EU je do sada tražila od zemalja kandidata da u celosti prihvate 80,000 stranica pravila i regulativa. Politika se i u ovim stvarima promenila. Lideri EU kažu da zadržavaju pravo da zahtevaju duge periode tranzicije, klauzule koje bi bile stalno na snazi u osetljivim ili skupim oblastima kao što su sloboda kretanja ljudi, regionalne subvencije ili poljoprivreda. Međutim, oni bi na kraju mogli da razvodne članstvo Turske, naročito ako traju previše dugo ili ako pokrivaju previše oblasti politike EU.

EU je takođe upozorila Tursku da pregovori mogu da budu okončani tek pošto blok usvoji svoj sedmogodišnji budžet od 2014, jer pridruživanje tako velike i siromašne zemlje će znatno koštati.

Na kraju, EU je po prvi put eksplicitno istakla da će prekinuti pregovore "u slučaju da u državi kandidatu dođe do ozbiljnog kršenja principa slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i osnovnim slobodama, kao i vladavinu prava na čemu se Unija zasniva."