Karić, milijarder naš nasušni

Čini se da u svim kadrovskim vrteškama ekonomske i političke elite u zemlji jedan čovek i njegova kompanija uvek izlaze jači. Tajna uspeha BK koji je potrošio najviše od svih kandidata na predsedničkim izborima (52 miliona dinara) je u tome što za razliku od ostalih on može da dočeka efekte svojih ulaganja. Pitanje je samo, dokle može da stigne

Za oktobarske parlamentarne izbore na Kosovu, glasi vest od pre nekih mesec osnovali predsednik novopečene Snage Srbije Bogoljub Karić i predsednik SPOT Momčilo Trajković, bez obzira na stav srpske koalicije “Povratak“ koja u kosovskom parlamentu ima 22 poslanika. Gotovo uporedo s tim, Karićev Mobtel saopštava da nije partner Mobikosa, novog operatera mobilne telefonije na Kosovu, nego da kompanija ima svoju mrežu 063 na teritoriji pokrajine još od 1994. godine. Aktuelna vlada Bajrama Redžepija do sada nije sprečavala poslovanje Mobtela, naprotiv dala je podršku njenom radu, očekujući nastup drugog operatera. Mobikos je više nego dobra konkurencija: stao je iza mreže 063 na Kosovu, a njen vlasnik Ekrem Luka, biznismen iz Peći, zaštitio je interese braće Karić (bivših žitelja tog grada), prodajući dopune za 063 mrežu na tamošnjem tržištu...

Snaga iz interesnog snopa

Ovo je samo jedan u nizu primera kako vodeći srpski kapitalista, šef BK kompanije, vođa novopečene partije i trećeplasirani na predsedničkim izborima, štiti svoje interese uvezujući ih u snop biznisa, politike i ličnih veza, bez obzira gde se i na koji način protezali. Čini se da u svim kadrovskim vrteškama ekonomske i političke elite u zemlji on uvek izlazi jači: od kako je došao iz Peći, napravio je usred Beograda banku, televiziju, internet operatera, mobilnu telefoniju, univerzitet, deset novina, radio, osiguranje. BK je potrošio i najviše od svih kandidata na predsedničkim izborima (52 miliona dinara), i za razliku od ostalih, može da dočeka efekte svojih ulaganja, vodeći složenu igru na više razboja istovremeno, planirajući na duži rok, ali i racionalno raspolažući svim sredstvima koja su mu na raspolaganju – sve grabeći ka cilju. Tako je kompanija BK nedavno angažovala grupu stručnjaka da proceni vlasničku strukturu Mobtela, baš kao što je to prethodno učinila i Vlada Srbije, dok istovremeno pred međunarodnom arbitražom u Cirihu (koja može trajati godinama) teče postupak oko pitanja odnosa vlasništva u kompaniji – koliko pripada državi odnosno PTT-u, a koliko Kariću (on kaže da je njegovih 51 odsto, a vlada je zaključila da je Poštinih 59 odsto). Karić se zbog toga u prvi mah nije puno uzbuđivao, da bi ubrzo usledio pritisak ministra finansija Mlađana Dinkića i blokada računa Mobtela. Odgovor je stigao brzo: predsednik najvećeg sindikata u zemlji Milenko Smiljanić se založio za deblokiranje računa kako bi radnici Mobtela mogli da podele plate. Koordinator za sindikalne aktivnosti Mobtela Zoran Pavlović čak je najavio proteste kojima će se “priključiti 17 sindikata iz svih većih gradova u Srbiji“. Tako je vlada optužena za socijalnu neosetljivost, a Karić uzvratio udarac.

U sklopu natezanja između države i Karića oko Mobtela, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, pak, zalaže se za nagodbu između Vlade Srbije i predsednika BK Grupe. On navija da Karić ustupi deo vlasništva državi, kako bi postala većinski vlasnik Mobtela i zatim mogla da ga proda (procenjuje se da bi inkasirala najmanje pola milijarde dolara). Time bi ujedno i Ilićev resor “proradio“. Taj ugovor je verovatno već bio sklopljen, sa čovekom koji je obavljao funkciju generalnog direktora Pošte Srđanom Blagojevićem. Ovaj ga je, pošto je sve to stopirao neko “odozgo“, pre no što će otići s tog mesta javno pocepao, a rešavanje spora dignuto je na viši, ministarski nivo. Rezultat je međutim isti: posvađali su se Ilić i Dinkić, dok je Karić sa strane smišljao novu strategiju.

I može sada vlast da maše sporazumom sa stranim komercijalnim bankama okupljenim u Londonskom klubu koliko hoće, kao i da se hvali što su dugovi Srbije smanjeni za još 200 dolara po glavi stanovnika (za četiri meseca vladinog mandata reč je o 2,5 milijarde dolara), kada će proći još dosta vremena dok se ne osete pozitivni efekti tog dogovora. S druge strane, radnici Mobtela, sindikati, stručnjaci, pravnici, političari, svakodnevno emituju poruke protiv Dinkića.

U međuvremenu, u čitavu igru se vratio sudija i predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, osvedočeni BK prijatelj, koji je jedno vreme bio suspendovan. On je bio taj koji je 1997. godine upisao Mobtel u registar preduzeća, sa sve spornim procentima učešća u vlasništvu nad kompanijom. Poslednjom odlukom Ustavni sud Srbije je proglasio nenadležnim Kljajevićev Trgovinski sud kao instancu za odlučivanje u drugom stepenu, povodom Karićeve tužbe za razrez poreza na ekstraprofit njegovoj Astra banci. Banci je država najpre oduzela, pa zatim vratila novce, da bi sada ipak završili u budžetu. I dok Kljajević upire prst u političare na vlasti, jer “moćnici hoće da privatizuju Trgovinski sud“, ministar finansija Dinkić nasuprot tome kaže da je “sudstvo u Srbiji nezavisno od izvršne vlasti ali zavisno od finansijskih moćnika“.