Kafilerije na izdisaju

Više od 400 klanica u Srbiji, što kasapnica, što mesnih industrija, napravi dnevno više stotina tona otpada. Ogroman posao i za mesare i za pet registrovanih kafilerija za preradu klaničnog otpada. Danas ih je pet, a sutra možda ni jedna. Ona u Ćupriji ne radi već četvrti mesec, "Glutin" u Padinskoj skeli je na izdisaju, a tri u Vojvodini (Sombor, Bačka Topola i Zrenjanin) životare, očekujući preraspodelu 200 miliona koje im je država nedavno upisala u republički budžet.

Dok su prodavali mesno i koštano brašno za stočnu hranu i tehničke masnoće hemijskoj industriji, još su nekako i gurali. Sa tržišta ih oterale masnoće biljnog porekla, "lude krave" i uvoz sojine sačme. Sad uglavnom zavise od budžeta i odluke farmera - da li će radije da rizikuju sa "stočnim ludilom" ili sa genetski modifikovanom sojom.

- "AIK" Bačka Topola mesečno preradi oko 800 tona klaničnog otpada. Cena po kilogramu je od tri do pet dinara - za otpad i crkotine. Farma na kojoj se gaji 20.000 tovljenika ima mesečno i do 10 tona uginulih svinja. Cene mesa niske, pa stočari krpe kraj s krajem. Kamion dođe po crkotine, a farma ode pod stečaj. Od koga onda da naplatim - pita se direktor ove kafilerije Željko Stanić.

Dok u svetu kafilerijama za neškodljivo uklanjanje otpada životinjskog porekla država plaća i do 10 dinara po kilogramu, vojvođanske su od pokrajinske vlade dobijale u proseku 2,8 dinara. Iz republičke kase niko nikad ništa nije ni dobio.

- Ove godine neko se i nas setio. U okviru Ministarstva poljoprivrede predviđena je stavka od 200 miliona za opremanje kafilerija. Šta to tačno znači, ne znam. Ako se kupuje nova oprema, to podrazumeva investiciju, tender, javnu nabavku. Sve je to lepo, ali šta će nam oprema ako nemamo čime da platimo struju?

Ne mogu da komentarišem ovu odluku dok nas ne pozovu i sve pojasne. Bez novca koji će da pokrije naše troškove i plate ne možemo da opstanemo. I investicije su nam potrebne, jer se klanični otpad i crkotine prevoze specijalizovanim kamionima - kontejnerima. Kako da idem po Srbiji i prevozim creva i crevni otpad od Niša do Bačke Topole kamionom koji dobro ne dihtuje, priča Stanić o velikoj muci koja je zadesila malobrojne "sanitarce" u zemlji.

Da je klanični otpad ozbiljna pretnja zdravlju građana i prirodi potvrdio je i predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić.
- U Srbiji se svašta dešava. Zakon niko ne poštuje, pa mnogi otpad i leševe uginulih životinja zakopavaju ili ih jednostavno bace u najbližu reku. Većina otpada tako završi u Moravi. Pošto su kafilerije u Vojvodini najveće i "noseće", pokrajinska vlada im je obećala prošle godine jednokratnu pomoć od 15 miliona dinara. Umesto toga, delile su svakog meseca na tri dela 4,2 miliona od 1. avgusta do kraja decembra. Cena mesnog i koštanog brašna 2000. godine bila je 25 dinara. Danas se prodaje za 15, najviše 17 dinara po kilogramu. Dok je cena brašna padala, vrednost nafte i struje skočila je nebu pod oblake. Tehničku masnoću više ne kupuje "Merima", "Albus" samo ponekad. Stočarstvo je propalo, farme prezadužene, a država siromašna. Građanima preostaje da se mole Bogu da kafilerije nastave da rade da nas kuga ne pomori.

- Već nas je nekoliko puta pogodila epidemija svinjske kuge (koja može da se prenese na čoveka), a pojavljivali su se i botulizam, antraks, besnilo. Nije to slučajno. Ono što čovek zakopa, otkopaju kerovi, mačke, pacovi i lisice. Bakterije dotad već odrade svoje - upozorava Aleksić.

Najviše ga plaše priče da velike mesne industrije primaju "na crno" otpad manjih proizvođača. "Karneks", "29. novembar", "Mitros" imaju sopstvene kafilerije zatvorenog tipa. Njima zakon zabranjuje da primaju tuđi otpad i leševe životinja zbog opasnosti od zagađenja hrane koju proizvode.

- Ni gram otpada organskog porekla ne sme da uđe sa strane u mesnu industriju. Suviše je zoonoza koje vrebaju ljudsku vrstu. Ipak, šuška se da mnogi od velikih proizvođača primaju otpad. Prerađuju ga u mesno brašno i hrane stoku na svojim farmama - kaže Aleksić.

A ceo problem rešila bi jedna uredba. Onaj ko zarađuje i zagađuje mora da plati i čišćenje.