Sednica Odbora za ustavna pitanja nije održana

Rad na novom Ustavu Srbije, koji je najavljivao predsednik Skupštine Predrag Marković, u utorak ipak nije počeo. I pored očekivanja da će srpski poslanici početi da se bave rešavanjem pitanja za koji vladajući DSS godinama tvrdi da je prioritet, sednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja, koja je trebalo da označi početak rada na izradi ustava, nije održana. Razlog za odlaganje bio je taj što se u sali nisu pojavili ni predsednik odbora Predrag Marković, niti njegov zamenik Tomislav Nikolić.

Predsednik odbora Predrag Marković, međutim, drugačije vidi razloge odlaganja sednice: "Nisu se pojavili svi poslanici na sednici. Budući da je u pitanju nešto što je obaveza, ja poštujem birače i očekujem da ih i njihovi poslanici poštuju i onda nisam želeo da zbog nekih tehničkih smetnji, jer pretpostavljam da su tehnički razlozi čim niko nije mogao da se javi zašto odsustvuje, održim sednicu u danu kada skupština inače nije zasedala i samo sam je pomerio za dva dana."

On nije naveo koji su poslanici u pitanju, iz kojih partija i koliko ih nije došlo, rekavši da se "ne bavi prebrojavanjem." Upitan, da li je tačna informacija koju su novinarima preneli pojedini članovi odbora da je sednica otkazana jer on i Tomislav Nikolić nisu uspeli da se se slože oko načina na koji će biti formirani pododbori koji će raditi na određenim oblastima novog ustava, Marković je odgovorio: "Ne znam ništa o takvoj informaciji. Ne postoji mogućnost da se neko dogovara o pododborima. Odbor za ustavna pitanja donosi odluku o formiranju pododbora i načina na koji će on raditi. Dakle, to nije pitanje nikoga pojedinačno, nego svih članova."

Predsednik odbora zakazao je novu sednicu za četvrtak, u podne. Podsetimo, Marković je ranije izjavljivao da bi ustav mogao da bude završen do 28. juna.

Bivši ministar pravde Vladan Batić, koji je bio šef nekadašnje Ustavne komisije, kaže za B92 da rok za donošenje ustava nije problem ukoliko za to postoji politička volja. "Možete napisati ustav po standardima koji u svetu postoje, nije to nikakva čarolija. Glavni problem prilikom pisanja ustava je političke prirode", kaže Batić: "Pitanje političkog konsenzusa je bilo sporno i u vreme rada prethodne ustavne komisije i ono će biti sporno i ubuduće, utoliko pre što je proglašen neustavnim zakon po kome je trebalo doneti ustav. Sada je potrebna dvotrećinska većina što je po definiciji znatno teže."

Batić navodi da su ključne tačke razilaženja tokom rada njegove komisije bile vezane za pitanja ko je nosilac suvereniteta, da li je Srbija država punog kapaciteta, način izbora predsednika Republike i pitanje regionalizacije. On dodaje da rešenje tih problema neće zavisiti od Odbora koji je za taj posao nadležan: "Neće oni ni pisati, to će neko da im napiše. Sve je pitanje političkog konsenzusa. Ako ga bude, naći će oni pisce ustava, to nije problem. Ako nemate konsenzus, onda možete imati i Francusku akademiju nauka uzalud."

Da li je novi tim, koji bi trebalo da donese ustav, u mogućnosti da postigne konsenzus o kome Batić govori, danas je teško proceniti. Naime, zamenik Odbora za ustavna pitanja Tomislav Nikolić nije došao na sednicu odbora ne zato što je bio sprečen, već zato što, kako je rekao agenciji Beta, "nije želeo da dođe pošto novi ustav ne može da se radi bez rešavanja pitanja Kosova i Metohije."

To pitanje i predstavnici Srba u kosovskim institucijama smatraju prioritetom. Kako je Radiju B92 rekao ministar koordinator u Vladi Kosova Milorad Todorović, ustavno rešenje za Kosovo mora da bude "jasno i nedvosmisleno." On smatra da je dobar model onaj koji već postoji u Ustavnoj povelji državne zajednice, ali dodaje da nema iluzija da će bilo koje rešenje sprečiti donošenje novih kosovskih zakona: "Trebalo bi to uraditi tako da postane jasno da se Srbija neće odreći tapije na Kosovo i Metohiju, jer mislim da ova vlada to ne bi smela da dozvoli i zato što je srpska zajednica na Kosovu u velikoj depresiji zbog svega onoga što se u poslednjih 5 godina dešavalo. Još jedno takvo ustavno rešenje, rekao bih, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji ne bi mogla da preživi."