Istraga istražitelja

Samo tri dana pre nastavka suđenja atentatorima, ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić izjavio je kako policija mora ponovo da istraži sve što se tiče ubistva bivšeg srpskog premijera Zorana Đinđića. Iako je istraga o ubistvu Zorana Đinđića, prema onome što je policija do sada saopštila, završena minstar, kako je sam rekao u intervjuu za Blic u subotu, prima dosta pisama, "od onih koji su pritvoreni" i "od ljudi sa strane", a koji bi hteli da ukažu na neke nove okolnosti tog slučaja. Napominjući da tužilaštvo i policija ne sarađuju u dovoljnoj meri, Jočić je najavio "rekonstrukciju" istrage. Ministar je još potvrdio da je po dolasku u MUP formirao grupe za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, bivšeg ministra odbrane Pavla Bulatovića i bivšeg službenika SDB Momira Gavrilovića.

Očito to nije bez osnova; premda je od svih nabrojanih političkih ubistava proteklo više godina i premda su se svi ministri policije (posebno pre preuzimanja vlasti) upinjali da dokažu kako će ih rasvetliti - rezultata nema. Novi dašak nade da će bar dosije Ćuruvija biti zatvoren je jučerašnja potvrda bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Srbije Nenada Milića kako je "tačna izjava Dušana Mihajlovića da postoji očevidac koji je identifikovao ubice novinara Slavka Ćuruvije". Za to se, međutim, među upućenima - a policija to svakako jeste - odavno zna, pa je umesno pitanje da li se iza Milićeve tvrdnje krije i nastavak u vidu ranijeg upozorenja Mihajlovića da policija sve zna, ali da nema elemenata za sudski spor?

Odgovor na ovaj upit je verovatno potvrdan, što znači da će i sadašnjim istražiteljima ruke biti vezane, odnosno da tužilaštvo neće biti u stanju da procesuira policijske nalaze. Ukoliko ne pronađe svedoke, a što vreme više odmiče svedoka je, po prirodi stvari, sve manje ili su sve dalje. Sličan zaključak, bez obzira na sudski epilog, može se izvesti kada je reč o ubistvu Zorana Đinđića, počinjenom 12. marta prošle godine. Očekuje se okončanje čitanja iskaza poslednjeg od petorice optuženih koji su uhapšeni Dušana Krsmanovića. Potom sledi dokazni postupak u kome će nastupiti svedoci-saradnici Zoran Vukojević, Ljubiša Buha i Miladin Suvajdžić, a nakon toga svedočiće telohranitelj ubijenog premijera Milan Veruović, takođe ranjen prilikom atentata, očevici i sudski veštaci.

Ukoliko se, čak, ponovo otvori istraga suđenje se nastavlja. Može se, po tumačenju sudije Maje Tomić Kovačević, optužnica proširiti ako se pokaže da ima elemenata za tako nešto, a o krivici, odnosno nevinosti 13 već optuženih odlučuje sud. Pretpostavka je da je ministar Jočić kao diplomirani pravnik to znao. Logična je pretpostavka da kao pripadnik jedne legalističke struje neće da se meša u tekući sudski postupak i ne želi da ga ometa. Takođe, nije daleko od razuma da je mnogima - posebno onima koji su se visoko kotirali u Miloševićevom policijsko-sudskom aparatu pa se uspešno provukli kroz iglene uši 5. oktobra - bilo u interesu da se politička ubistva zabašure i zaborave, nestanu kao i njihove žrtve. Pitanje je, međutim, kako je moguće da se godinu, tri ili pet godina kasnije nešto preciznije istraži nego pre, osim ako neki dokazi nisu nenadano isplivali na svetlo dana ili ukoliko ministar Jočić nije hteo da kaže da su, naprosto, sve istrage namerno ometane. U potonjem slučaju nova istraga je i istraga protiv istražitelja, a to je mnogo više od rasvetljavanja jednog ma koliko krupnog zločina.