U sredu o zakonu o sukobu interesa

Predlog zakona o sprečavanju sukoba interesa, na kome više od dve godine insistiraju sve organizacije koje se bave borbom protiv korupcije, naći će se u sredu pred poslanicima skupštine Srbije. Ukoliko zakon bude usvojen svi državni funkcioneri moraće da prijave svoju imovinu pre i posle državne funkcije. Ipak, stručna javnost ukazuje da zakonom nije predviđena kontrola naknadne naplate onoga što je urađeno. Izvršni direktor Transparensi internešnl, Nemanja Nenadić, kaže da je Zakon o sprečavanju sukoba interesa jedan je od najvažnijih antikorupcijskih zakona zato što će izuzetno povećati rizik političke korupcije. On navodi da je nejasno koliko će javnost imati uvid u prihode funkcionera: "Mi vidimo da je obezbeđeno da ti podaci budu dostupni kontrolnim organima koji vrše nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, ali čini se da opšta javnost neće imati te podatke već će ih saznavati tek kada bude načinjen neki prekršaj, jer je predviđeno da se u Službenom glasniku Republike Srbije objavljuju sve odluke kontrolnih organa."

Raniji predlozi zakona, pa i onaj koji je sada vladajuća DSS predložila prošlom sazivu parlamenta, razlikuju se od ovog koji je vlada dala skupštini na usvajanje. Jedan od primera onoga što bi po prethodnom zakonu bio sukob interesa je, recimo, primer zamenika ministra za kapitalne investicije Bogoljuba Lazića. On je bio zamenik generalnog direktora Mobtela, sa tog mesta je došao u ministarstvo zadužen za telekomunikacije i postao i član komisije koja će odlučiti o vlasničkoj strukturi Mobtela. Prema prošlom predlogu on dve godine ne bi mogao da se vrati u Mobtel, ali sada mu je to dozvoljeno, kaže Nenadić: "Nije svejedno gde će raditi bivši državni funkcioneri po napuštanju funkcije. To je stvar koju treba pratiti. Ako ne može neka striktna zabrana da se uvede, onda barem kroz druge mehanizme, etičke kodekse ili praćenje od strane civilnog društva, treba obezbediti da ne bude neprimećeno ponašanje koje bi predstavljalo naplatu usluga datih za vreme mandata."

Zakon će obuhvatiti veliki broj funkcionera, ali i sada bi recimo vlasnik firme koja se bavi brodovima mogao da bude stečajni upravnik državnog brodogradilišta.

Ovlašćeni predlagač, ministar za državnu upravu Zoran Lončar, kaže da je usvajanje ovog zakona bio prioritet Vlade i da se zato usvaja po hitnom postupku. On kaže da će svi funkcioneri morati da daju takozvanu imovisku kartu, ali i objašnjava zašto će javnost biti uskraćena za te informacije: "Kada su u pitanju sredstva koja funkcioneri, koji su obuhvaćeni ovim zakonom, primaju iz budžeta, ono što im direktno građani popunom budžeta daju, to je potpuno javno. Ostalo nije zato što su to odredbe koje štite na određeni način privatnost svakog državnog funkcionera, odredbe koje se nalaze u svim razvijenim, demokratskim zemljama."