Bez novčanika u bolnicu

Ukoliko se usvoje predložene izmene i dopune u zdravstvenom osiguranju, pacijentu se ne sme naplatiti ono što mu je obaveznim osiguranjem garantovano - kaže za Blic dr Vasilije Antić, pomoćnik ministra zdravlja, komentarišući najavljene izmene i dopune u zdravstvenom osiguranju.

- Da to ne bi bila samo floskula, biće obezbeđena i kontrola.

Zdravstveni fond, zahvaljujući novom zakonskom aktu, imaće mogućnost da uvede kontrolore koji će nadzirati da li se novac namenski troši, kao i sprovođenje onoga što je za osiguranike ugovorio i platio. Ukoliko kontrolor ustanovi da je neki pacijent platio ono što je ugovorom kao usluga bilo predviđeno, direktor te ustanove biće novčano kažnjen - precizira dr Antić.

Prema najavljenim izmenama, ubuduće će za odlazak na lečenje u inostranstvo starosna granica sa dosadašnjih 15, biti pomerena na 18 godina, ukoliko je reč o operaciji koja kod nas ne može da se izvede.

Na drugoj strani, ističe naš sagovornik, estetske korekcije (uši nos..), koje su ranije išle na teret osiguranja do 21. godine starosti, ubuduće će pacijent platiti, bez obzira na to koliko ima godina.

- Estetske korekcije urođenih anomalija koje dovode do funkcionalnih smetnji, kao i rekonstrukcija dojke, nakon „mastektomije“ (hirurško uklanjanje zbog karcinoma) i dalje će plaćati osiguranje - objašnjava dr Antić.

Prekid trudnoće iz nemedicinskih razloga i lečenje stečenog steriliteta, dodaje on, osiguranik će sam plaćati, dok će primarni sterilitet (onaj koji nije namerno izazvan) i dalje moći da se leči sredstvima iz zdravstvene kase.

- Bliže smo definisali koja su stanja i bolesti kao populacione kategorije koja će imati prioritet. Tu su, pre svega, trudnoća, porođaj, materinstvo do godinu dana, zatim predškolska, školska deca i studenti, kao i lica starija od 70 godina - navodi dr Antić i dodaje da su listi bolesti koje se leče na teret osiguranja (dijabetes, hemofilija i duge) pridodate još i multipleks skleroza i transplantacija organa.

Biće promenjen i odnos prema operacijama koje nisu hitne i takozvanim listama čekanja.

- Neće moći, kao do sada, da se pacijentu daje usmeno i proizvoljno tumačenje - operacija nije hitna, a kada se može uraditi, ne zna se.

Ukoliko pacijent ima smetnje ili bolove, na primer, ima bruh, nije životno ugrožen i može da čeka, lekar to mora da napiše i potpiše, ali i da u tom papiru precizira vreme operacije i to će biti validan dokument za osiguranje, inače, troškovi se neće priznavati- objašnjava dr Antić. Operacija kuka, navodi on, ako pacijent ima samo bolove, može da čeka, ali ne beskonačno i lekar mora da napiše kada će se ta operacija obaviti.

Ubuduće, Fond osiguranja neće plaćati radno mesto u zdravstvu i radno vreme zaposlenih, kao dosad, već zdravstvenu uslugu. To znači, obrazlaže dr Antić, da će zdravstvena kasa platiti onoliko pregleda jednoj ustanovi koliko ih je bilo, prema ceni koja je ugovorena.

- Analiza rada jedne zdravstvene ustanove u unutrašnjosti Srbije pokazala je da jedan lekar u toj ustanovi ima 20 pregleda u toku meseca, a drugi, iste specijalnosti - 400! Dakle, platiće se usluga, a ne samo prisustvo na poslu - precizira dr Antić uz opasku da „nigde u svetu nijedno osiguranje to ne plaća“.

- Na Zapadu se smatra da je hirurg, koji godišnje ima manje od 200 do 250 operacija, opasan za pacijenta. Naši hirurzi godišnje, u proseku, imaju oko 50 operacija. Tačno je da nije bilo odgovarajuće opreme i uslova, ali tamo gde ih ima, analize će pokazati da li je broj hirurga predimenzioniran ili u granicama naših potreba - kaže dr Antić.

- Da budete kasko osigurani, a da se to zove obavezno osiguranje, zaista nigde ne postoji - kaže dr Antić i dodaje da će to otvoriti prostor za formiranje dopunskih i drugih vrsta i oblika osiguranja, što će biti i naredni korak u reformi.

Kontrola bolovanja

Kada je reč o bolovanjima, primenjen je slovenački, ali i recept većine evropskih zemalja. Kontrolor zdravstvenog osiguranja ima pravo da obiđe pacijenta dok je na bolovanju i ukoliko nije u stalnom mestu boravka nema bolovanja, ni nadoknade, upozorava dr Antić i dodaje da i firme, ukoliko vide svoj interes, pokrivaju bolovanja do mesec dana iz svojih sredstava, a mogu da uvedu sopstvenu kontrolu.

Kriterijumi prema kojima će zdravstvene ustanove sklapati ugovore sa osiguranjem zajednički će definisati Ministarstvo zdravlja, komore i Fond za zdravstveno osiguranje. Ukoliko oko toga ne bude dogovora, formiraće se arbitraža.

Uvećano osiguranje

- Novina je i uvođenje stope doprinosa za povrede na radu i profesionalna oboljenja. Ako neka firma, na primer, u rudarstvu ili građevinarstvu ima više povreda na radu nego što je to uobičajeno, evidentno je da su ulaganja u zaštitu na radu nedovoljna, onda će takve kuće biti u obavezi da plate i veće doprinose od prosečnih, a račun za nemar zbog loših uslova rada neće pokrivati zdravstvena kasa, ukazuje naš sagovornik i dodaje da će poslodavac biti obavezan da plati doprinose za sve zaposlene - stalno i povremeno angažovane, kao i za honorarce.

Dopunskom zakonskom regulativom preciznije će se definisati šta je to što nije obavezno osiguranje i šta bi pacijent trebalo da doplati ili da plati punu cenu usluge.

Sportisti bez osiguranja

Lečenje sportista, profesionalaca i amatera više neće pokrivati zdravstvena kasa, jer, ukazuje dr Antić, sportske organizacije ništa ne uplaćuju u Fond zdravstvenog osiguranja. Ukoliko imaju interes, te organizacije mogu sklopiti ugovor sa osiguranjem i tako postati korisnici usluga državnog zdravstva.

Pristalice lečenja akupunkturom, homeopatskim i drugim alterantivnim metodama, ubuduće će to plaćati iz svog džepa, kao što će se plaćati i neobavezna imunizacija, na primer, protiv gripa, navodi naš sagovornik.