"Kisindžer mora da se prevrće u grobu"

Umesto u "svetlu budućnost", svet ide ka potpunoj neizvesnosti i neprevidljivim opasnostima, piše geopolitičar Zoran Meter za hrvatski sajt "Geopolitika njuz".

Zapadni političari nastoje da sve opasniju situaciju nekako drže pod kontrolom. Ali i oni postaju svesni da su poluge i mehanizmi kojima su donedavno upravljali unipolarnim svetom, pod američkim vođstvom, potpuno potrošeni i iscrpljeni.

Samita i sastanaka na svetu je sve više, ali retorika i antagonizmi, umesto da postaju sve blaži, postaju sve oštriji. Zapravo, time se samo potvrđuje ono što na Zapadu do juče niko nije želeo da prizna: unipolarni poredak je mrtav, rodio se multipolarni svetski poredak.

Sa jedne strane danas imamo kolektivni Zapad, i one zemlje koje su se dobrovoljno odrekle svojih interesa, da bi prihvatili američke, sa druge je globalni jug. Jug je još amorfan, dok na Zapadu još postoji čvrsta hijerarhija, navodi se dalje u tekstu.

Reč je o tome da globalni Jug upravo prolazi kroz izrazito dinamične procese političkog i ekonomskog karaktera, i jasno artikuliše svoj stav: više ga ne zanima svet u kome Zapad odlučuje o njegovim ključnim potrebama, modelima razvoja, finansijama, pitanjima bezbednosti...

S obzirom na trendove i dugu listu čekanja na prijem, verovatno će se zemlje globalnog Juga okupiti oko BRIKS-a. Pojedine važne zemlje globalnog Juga, poput Kine i Rusije, već su izabrale potpuno samostalnu spoljnu politiku i ne dopuštaju nikakvo spoljno mešanje.

Rusija se sada i vojno potvrđuje u neposrednom suočavanju sa Zapadom. To joj donosi ogromne koristi, jer joj niko u svetu nije "okrenuo leđa", uprkos ogromnim američkim pritiscima.

Na najboljem putu prema potpuno samostalnoj spoljnoj politici nalazi se još jedna ključna zemlja – Indija, koja je zadržala svoj temeljni princip nesvrstavanja. Ona sarađuje i sa SAD, i sa Kinom i sa Rusijom.

Tu ulogu Indija igra jako dobro, jer je svesna svoje veličine, rastuće snage i svog strateškog položaja na Indopacifiku.

Multipolarni svet je rođen, zaključuje Meter, i to je važna činjenica po kojoj će biti upamćena 2023. godina. Raspad unipolarnog sveta je nedavno priznao i američki predsednik Bajden.

U tekstu se zatim navodi da u tom multipolarnom novom svetu ne postoje nikakva pravila, ni mehanizmi koji bi obezbeđivali njegov siguran razvoj. Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti su jednostavno prevaziđeni i zastareli. To je konačno pokazalo odbijanje Izraela da omogući stvaranje nezavisne palestinske države.

Postoje dva događaja koja su obeležila ovu godinu: ratovi u Ukrajini i Pojasu Gaze. Izrael u Gazi režira apokalipsu. Ovde Palestinci žive životom logoraša, koji doslovno zavise od dopremanja humanitarne pomoći.

Izrael otvoreno krši međunarodno pravo i ignoriše rezoluciju UN o stvaranju dve države. Prošle nedelje je Madrid zapretio da će Španija priznati palestinsku državu ukoliko Izrael nastavi vojnu kampanju, koja je Gazu već pretvorila u nešto što liči na ruski Staljingrad.

Izrael tvrdi da neće prekinuti napade sve dok potpuno ne uništi Hamas, ali Hamas je svuda. Hamas raspolaže velikom mrežom sponzora, a Katar je njegovo političko sedište.

Drugo veliko svetsko žarište je Ukrajina. Ovaj rat je bio u fokusu svetskih medija sve do izbijanja rata u Izraelu. Obeležio ga je neuspeh ukrajinske kontraofanzive, u koju je Zapad polagao velike nade. SAD su nastojale da Rusiji nanesu poraz, ili da ju nateraju na pregovore u kojima bi Moskva prihvatila zapadne uslove.

To je, kako se sada pokazuje, bio račun bez krčmara. Više niko, čak ni u Ukrajini, ne poriče krah protivofanzive.

S druge strane, bezbednosni rizici od ovog rata i za sam Zapad postaju preveliki. Kako je nedavno pisao i britanski "Ekonomist": "Na frontu se situacija za Rusiju prilično dobro razvija. Ukrajina ne može da mobiliše stanovništvo. Vojna komanda regrutira toliko malo ljudi, da ih jedva nadoknađuje na prvoj liniji fronta."

Kisindžer je napustio ovaj svet, zaključuje Meter, koji više ne liči na onaj koji je zamišljao. Mora da se sada prevrće u grobu.