Komlen Nikolić za B92.net: "Funkcionisanje sudova i tužilaštva tiču se svakog građanina"

"Koristim priliku da ukažem na značaj što većeg odziva građana jer se glasa o budućem uređenju pravosuđa", kaže Komlen Nikolić.

Na pitanje zašto je važno da građani izađu na predstojeći referendum i zaokruže "da" ona odgovara za B92.net da je "teško to reći u par rečenica, ali da se "način na koji funkcionišu sudovi i tužilaštva tiču svakog građanina."

"Teško je građanima u par rečenica ukazati na značaj izlaska na referendum zakazan za 16. januar. Nije svima tema u potpunosti jasna, pa ni težina odgovornosti koja je na njima, ali koristim ovu priliku da ukažem na značaj što većeg odziva građana jer se glasa o budućem uređenju pravosuđa. Način na koji funkcionišu sudovi i tužilaštva tiču se svakog građanina."

Ona kaže da je, iako nema cenzusa, vrlo bitno da što više ljudi izađe u nedelju na birališta.

"Važeći Ustav ne predviđa cenzus u pogledu potrebnog broja izašlih birača da bi referendum uspeo. Međutim, važna je poruka koliko je građana učestvovalo i tako iskazalo svoj stav o nekom pitanju", napominje.

"Početak depolitizacije pravosuđa"

Na pitanje šta se tačno menja u pravosuđu Komlen NIkolić kaže da postoje tri bitne promene, a najvažnije je da je to "početak depolitizacije pravosuđa".

"Ja ću se fokusirati na rešenja koja se odnose na tužilaštvo. U ovom momentu izdvojiću tri bitne promene: početak depolitizacije pravosuđa, smanjivanje moći sadašnjeg Republičkog javnog tužioca i promena organizacije rada u tužilaštvima u korist veće samostalnosti i odgovornosti tužilaca."

Ona posebno ističe to što se u budućnosti o izboru sudija odlučivati pravnici a ne narodni poslanici.

"Konkretno uklanja se uloga izvršne i zakonodavne vlasti u procesu izbora sudija i tužilaca. Jednostavno rečeno narodni poslanici neće odlučivati o izboru šefova sudova i tužilaštva, kao ni o izboru sudija i zamenika javnih tužilaca na probni mandat. Proces se izmešta u pravosudne savete. Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva."

"Kritike dolazile i od strane pozicije i opozicije"

EPA/EFE/Marko Djokovic

Na pitanje da li su na mestu kritike referenduma koje dolaze sa svih strana, ona kaže za B92.net da su kritike zaista dolazile sa svih strana i da je paradoksalno, time postignut cilj.

Takođe, sa jedne strane su tu kritike političara, a sa druge, stručne javnosti.

"Prvo treba istaći da su po svojoj prirodi kritike različite. Jedan deo kritika dolazi od predstavnika političkih stranaka. Interesantno je da su kritike dolazile kako od strane predstavnika vladajuće političke opcije tako i opozicije. Za mene je to znak, da su dva najstarija strukovna udruženja, Društvo sudija i Udruženje javnih tužilaca, učestvovanjem u radnoj grupi postigli cilj."

Komlen Nikolić ističe da se u promenu Ustava krenulo zato što je uočeno da politika može, po važećem Ustavu, da utiče na pravosuđe.

"Podsetiću da smo u promenu Ustava krenuli zato što je već 2007 godine konstatovano da važeći Ustav omogućava uticaj politike na pravosuđe."

Što se tiče kritika stručne javnosti, ističe da se slaže sa nekim od tih zamerki i da zato treba nastaviti na reformama."

"Drugi deo kritika dolazi iz redova stručne javnosti. Ovde moram da ukažem da se jednim delom kritika slažem a to je kritika sastava Visokog saveta tužilaštva. Naime, na ovo rešenje se i Venecijanska komisija osvrnula. Naime, smanjen je broj tužilaca koji se biraju od strane struke i u sastavu veća je ostao Vrhovni javni tužilac i ministar pravde. Pitanje načina i uslova za izbor istaknutih pravnika će biti regulisano u budućnosti, posebnim zakonima i to je jedna od zamerki, jer niko ne može da pretpostavi kako će izgledati proces donošenja ovih zakona."

"Udruženje javnih tužilaca je istaklo da rešenja nisu savršena ali da predstavljaju korak napred", uverena je Komlen Nikolić.

"Građani mogu da očekuju efikasniju borbu protiv kriminala"

Na pitanje šta običan građanin dobija sa promenama Ustava Lidija Komlen Nikolić odgovara da se neće regulisati sve odjednom, ali da se daje pravni okvir za promene.

"Ukoliko glasate ''da'', to ne znači da ćemo sutra ujutro, 17. januara, odmah imati nezavisno pravosuđe. Za to su nam potrebni smeli i odgovorni ljudi, sudije i tužioci. Ali, ovim izmenama građani tim tužiocima i sudijama daju pravni okvir koji im omogućava početak smanjenja uticaja izvršne i zakonodavne vlasti i rade svoj posao samostalnije i odgovornije."

Za kraj, ona podvlači da ako dođe do promene svesti kod sudija, građani mogu očekivati "efikasniju borbu protiv svih vidova kriminala."

"Ukoliko se promeni činovnička svest kolega građani mogu da očekuju efikasniju borbu protiv svih vidova kriminala a od strane suda efikasan, kvalitetan i pravičan sudski postupak", poručuje LIdija Komlen Nikolić.