"Novi treći put": Odlazak Merkel i kraj jedne ere

Ovu eru bi bilo pogrešno nazivati „Merkel era“, iako je najveći deo ovog perioda obeležila politička dominacija ove političarke. Era koja se može završiti njenim odlaskom, počela je sedam godina pre dolaska ove političarke na kancelarsku funkciju u Nemačkoj.

Angela Merkel je odličan politički sprovodilac, možda i najbolji, iako ne poseduje klasičnu harizmu. Međutim, njene nesumnjive i nenametljive političke sposobnosti najviše su bile usmerene ka održavanju sistema i pravaca postavljenih nešto pre nje, više nego na promene. Za Nemačku kakvu svi danas znamo, zaslužniji je njen prethodnik na mestu kancelara Gerhard Šreder. Politički agilniji, konvencionalno harizmatični politički prethodnik, arhitekta je savremene Nemačke, piše "Novi treći put"

Nemačka sa kraja 90-ih bila je relativno konzervativna i zatvorenija država, ekonomije u slabom stanju, poznatije kao „bolesni čovek Evrope“ i država koja je gubila trku sa Evropom i svetom. Današnja Nemačka je ubedljivo četvrta ekonomija sveta, sa ogromnim izvoznim i budžetskim suficitima, niskom nezaposlenošću i otvorenijeg društva nego ikada ranije. Između ove dve tačke nalaze se rizični i kontroverzni mandati Gerharda Šredera. Socijaldemokratski kancelar i njegova većina u Bundestagu omogućili su registrovanje istopolnih zajednica i lakšu naturalizaciju imigracije. Navedene mere su društvo učinile liberalnijim i heterogenijim, dok je lakša naturalizacija omogućila da se spreče potencijalni nedostaci radne snage i moguće krahiranje penzionih fondova u bliskoj budućnosti.

Čuveni set reformi „Agenda 2010“ uskladio je socijalne funkcije države sa tadašnjim mogućnostima privrede da to stabilno finansira kroz rezove i fleksibilizaciju. Iako osporavane sa strane levice, ove mere omogućile su da Nemačka svake godine beleži ogromne budžetske i spoljnotrgovinske suficite i smanji nezaposlenost ispod četiri odsto. Šreder je ove mere sprovodio uz takođe čuveno „važnija mi je država od stranke“. Ta država koju je ostavio nakon dva mandata ubedljivih pobeda, nakon 15 godina SPD-a u opoziciji, politički je najdominantnija država Evropske unije i ubedljivo najjača privreda u Evropi. Nažalost, i država sa više nejednakosti nego pre toga.

S druge strane, mandati Angele Merkel su se uglavnom zasnivali na izuzetno veštom održavanju već postavljenog modela. Kada se kaže veštom, može se govoriti o čistim bravurama iz političke operacionalizacije, „fokus grupa“ načina vladanja i neiscrpnih političkih triangulacija. Angela Merkel postavljeni model nije naročito puno produbljivala, niti menjala. Njeno liderstvo se može označiti i kao ubiranje plodova reformi njenog prethodnika, uz stabilno liderstvo sa deideologizovanim tehnokratskim menadžmentom ispod nje. Čak je i jedini važniji iskorak, poput politike „otvorenih vrata“ za migrante, donekle ovu političarku i koštao vlasti. Iako je po stilu različita od armani odela, skupih kubanskih cigareta i višestrukih ženidbi kao stila Gerharda Šredera, razlike predstavljaju samo estetsku varijaciju u rukovođenju. Da li je u pitanju narodni stil kiselog kupusa, kobasica, skromne vikendice i piva ili luksuzni elitistički stil vezivan za njenog prethodnika, radi se o estetskim varijacijama na istu političku temu.

Najava odlaska Angele Merkel takođe se poklapa skoro u dan sa stupanjem Gerharda Šredera na kancelarsku funkciju 20 godina ranije. Iz tog razloga bi kraj ove političarke i potencijalno skretanje Nemačke u drugom pravcu zapravo predstavljalo simbolički kraj dve decenije dugog modela uspostavljenog od Šredera, a sprovođenog od strane Merkel. Buduća Nemačka će moguće biti nešto više socijalna, ali i nešto više konzervativna. Ono što je glavno pitanje je ko će biti arhitekta tog novog modela kada Merkel i formalno završi svoju vlast.