Hronika usaglašavanja Zakona o sporovođenju Povelje

Ranije tokom večeri, jedan od kopredsedavajućih Dragoljub Mićunović je izjavio da će Ustavna potkomisija raditi i tokom noći kako bi završila tekst Zakona o sprovođenju povelje i otklonila sve nedoumice: "Potkomisija će vredno raditi i dalje i kada se usaglasi oko svih stavova, završiće rad, a u subotu će u 10 sati zasedati Ustavna komisija, koja će definitivno proglasiti završen Ustavni zakon, pored Ustavne povelje. Mislim da je to bolje, nema odlaska niti razlaza dok ne završimo posao i mislim da ćemo sutra definitivno imati rešenja, ukoliko ne iskrsne neko novo iznenađenje, a nadam se da ovaj put neće", kaže Mićunović. On je rekao da je najveći problem pitanje raspodele državne imovine, za šta postoji više rešenja koja treba da se usaglase. On je naveo da je manji problem ko će biti fiskalni agent u odnosima s međunarodnim finansijskim organizacijama i ocenio da je tu rešenje vrlo blizu. Objašnjavajući zbog čega rad na Ustavnoj povelji i Zakonu o njenom sprovođenju traje toliko dugo, Mićunović je rekao da nije nimalo lak posao, jer se iza svakog člana zakona kriju sudbinska pitanja: "Ima li vojska imovinu, imaju li institucije imovinu, šta će se dešavati sa tom imovinom, sa kasarnama, ko odlučuje o tome, gde će oni biti, čije je zemljište? Dakle, sve su to tanana pitanja i postoje živi interesi oko toga, kao na primer i ovo oko Narodne banke ili pitanje kako će se glasati za novu skupštinu. Ima ovde mnogo partija, to nisu samo države članice. U svakoj od njih postoje posebne političke grupacije koje imaju određeno višenje ustava i zato to ide relativno sporo. Neće biti ni posle Ustavne povelje lako. To je jedna složena zajednica, sa jednom nasleđenom političkom kulturom teškog nalaženja kompromisa, ali to je politički život i tako moramo da radimo".

Inače, umesto o spornim pitanjima Narodne banke, fiskalnog agenta, imovine i načinom biranja poslanika u parlament nove zajednice, Potkomisija se tokom prepodneva više bavila izjavom Mila Djukanovića, koji je najavio nezavisnu državu za tri godine. Dragan Jočić iz Demokratske stranke Srbije rekao je da će premijer Crne Gore snositi političku odgovornost za neuspeh rada na Ustavnoj povelji, a Savo Đurđevac iz Narodne stranke je tražio da Komisija prvo usvoji politički stav o izjavi Djukanovića, pa tek onda nastavi rad na Zakonu o sprovođenju Povelje. "Postavlja se pitanje da li smo sve vreme, 7-8 meseci, bili obmanjivani od strane DPS-a i da ovo nije razvlačenje za koje su i oni zaslužni u funkciji onog što im je bio i nezvanični program, a to je samostalna Crna Gora", kaže Jočić. "Otuda i pitanje – čije to nerve, enegiju i potrebe troši g. Đukanović? Treba EU ili međunarodna zajednica defintivno da pozovu g. Đukanovića da demantuje svoje političke izjave i da artikuliše i ostvaruje Beogradski sporazum. U protivnom, NS nije spremna da bude žrtva političkih ciljeva g. Đukanovića", rekao je Đurđevac.

Odgovarajući na ova negodovanja, predstavnik Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković upitao je "zašto se ne postavlja pitanje političke moralnosti ostalih potpisnika Beogradskog sporazuma, koji su takodje odobrili odredbu da se za tri godine može održati referendum o nezavisnosti država-članica". Vuković je odbacio i optužbe da se DPS trudi da stvori što labaviju zajednicu Srbije i Crne Gore, dodajući da bi Ustavna povelja i zakon bili već odavno usvojeni da se pitala samo njegova stranka: "Ovako se stvari ne smiju raditi. Dakle, mi smo Povelju mogli da uradimo za mjesec dana, i uradili smo je za mjesec dana, a 7 mjeseci smo se natezali u ovoj zgradi i u zgradama u Podgorici oko nekih potpuno besmislenih stvari", rekao je Vuković.