Koliko zvanični Vašington ima vremena za Balkan?

Iako zaokupljen sve izvesnijom intervencijom protiv Iraka, kao i rastućom krizom u odnosima sa Svernom Korejom, zvanični Vašington će i ove godine posvetiti dužnu pažnju prema Balkanu i obavezama zemalja bivše Jugoslavije prema međunarodnoj zajednici. Obrad Kesić, analitičar američke spoljne politike iz Vašingtona, podseća u razgovoru za B92 da će na Kapitol hilu i ove godine, sa poznatim krajnjim rokom od 31. marta, biti odlučivano o blokiranju ili nastavku američke pomoći Srbiji i Crnoj Gori.   Uslovi su ostali isti: saradnja sa Hagom, poštovanje Dejtona i demokratizacija, u prvom redu poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Podsetimo, uoči samog isteka 31. marta 2001. uhapšen je Slobodan Milošević. Godinu dana kasnije rok je probijen, jer je Zakon o saradnji sa Hagom usvojen tek sredinom aprila, nakon čega su se Tribunalu predali Dragoljub Ojdanić i Nikola Šainović. Prema informacijama Obrada Kesića, Vašington ovog 31. marta neće pokazati istu fleksibilnost. "Pre neki dan sam razgovarao sa ljudima iz Senata koji rade na tom pitanju i oni su mi probali da objasne da je ove godine malo drugačija situacija, znači nije kao što je bilo ovih prethodnih godina, ove godine se automatski uključuju zamrzavanja američkih sredstava ako Srbija ne nastavi sa saradnjom sa Haškim tribunalom. Meni ipak nije jasno ko će da odluči da li Srbija nastavlja sa tom saradnjom, znači da li komitet u Senatu ili državni sekretar Pauel, kao što je bilo reči do sada kada je on imao zadnju reč, i na bazi njegovog izveštaja je komitet odlučivao da li se zakon uključuje ili ne", rekao je Kesić.U svetlu nagoveštaja o skorom početku razgovora o konačnom statusu Kosova, mediji se često pozivaju na izveštaj pod nazivom “Balkan 2010”, koji je krajem decembra objavio Savet za spoljnu politiku SAD. Ova nevladina organizacija kao prioritet američke politike u ovoj godini navodi i početak direktnih razgovora Beograda i Prištine o pitanju statusa. Iako ne spori kredibilitet i uticaj Saveta, Kesić navodi i sledeće: "To nije jedini izveštaj koji je izdat krajem godine, i razne druge nevladine organizacije ovde u Americi su izdale slične izveštaje što se tiče Balkana sa sličnim preporukama. Među tri najvažnije uvek se nalazi to pitanje konačnog statusa Kosova. Ovde postoji jedan lobi, pogotovo među nevladinim organizacijama, da se to pitanje pokrene i ako je moguće da se to reši još ove godine. Što se tiče ove administracije, naravno da bi oni želeli da se to pitanje reši, jer to smanjuje odgovornost Amerike za čuvanje mira i obaveze prema saveznicima ne samo na Kosovu nego i u Bosni. Ali postoji ovde ipak prioritet da se pripremi za rat sa Irakom, i ako preostane dovoljno energije posle tih priprema, onda je moguće da se nešto napravi što se tiče američkog pritiska da bi došlo do tih pregovora", rekao je Kesić.