Dečja radost

Početak - rođen je 23. decembra 1822, kad je američki profesor Klement Mur svojoj deci odrecitovao svoju pesmu: "Poseta svetog Nikole", da bi konačni izgled dobio zahvaljujući reklamnom štosu Koka-kole, koja ga je ofarbala u crveno 1931. (kako bi zgrnula još koji milion). Ovo što zovemo Deda Mraz, potiče iz četvrtog veka, iz grada Patara, mesta Mira, oblasti Likija (današnja Turska). Tu je rođen dečak Nikola, od oca Teofana i majke None, u vreme rimskog cara Valerijana (po drugoj verziji, Nikola je na svet stigao u šestom veku u mestu Sion).

U životopisu Svetog Nikole (prepliće se s mitom o Deda Mrazu) piše da je kao mladić mnogo putovao i mnoga čuda počinio. Najpoznatije je darivanje tri siromašne sestre, tri noći zaredom, sa po grumenom zlata, da bi se mogle udati (zlato je stavljao u čarapice kraj uzglavlja). Kao čudočinitelj (oživeo je tri dečaka, neverne vraćao veri) postao je zaštitnik lađara, trgovaca, pekara i đaka.

Posle podele na stari i novi kalendar, katolicima je dolazio 6. decembra (dan njegove smrti, po legendi iz 11 veka), a pravoslavcima 19. decembra. Vremenom je (u Holandiji, posle reformacije), morao da promeni ime u Sinterklas. Kako holandski doseljenici, koji su osnovali Njujork, nisu mogli da izgovore ovo ime, konačno je nastao Santa Klaus. Odnosno, Zinter Klas, odnosno, Deda Mraz i, kod pravoslovaca Božić Bata, koji je bio neprikosnoven do tridesetih godina prošlog veka (o Božić Bati - o Božiću).

Zvanično je predstavljen 1773. u novinama, a prvi ga je, detaljnije, opisao Vašington Irving u "Istoriji Njujorka" 1809. godine.

Detinjstvo - s koliko ljubavi priprema poklone, čini se da ih je ostao željan, mada se mnogi kunu da je rođen "starmal".

Verska opredeljenost - u Srbiji je on i Deda Mraz - katolik, i, sve češće, pravoslavni Božić Bata.

Nacionalnost - u germanskim zemljama videli, bio je konjanik, naslednik Posejdona, boga vode. Grcima je ličio na boga brodara - u oba slučaja prevozio je duše s ovog na onaj svet. Srbi su, ipak, najmaštovitiji - Sveti Sava je dečaka spustio u vatru, on se posvetio i tako postao Sveti Nikola. Italijani mogu da se pohvale činjenicom da su 1807. njegove mošti ukrali italijanski mornari i preneli ih u Bari... Ali, ono što nas zanima je "potomak" Deda Mraz, koga u Austriji zovu Kriskind, Belgiji Noel, Brazilu Papa Noel, Danskoj Julemande, Italiji Babo Natale, Japanu Santa Kusosu, Kini Dan Če Lao Ren...

Obrazovanje - univerzalno - od tradicionalnih do modernih nauka. Jer, kako bi znao šta mališani traže od njega (srećom, ove godine većina klinaca i klinceza naručilo je stare, dobre, plišane igračke, za razliku od prethodnih, kad su agresivne video igrice imale primat).

Karijera - bio je najpopularniji katolički lik. Međutim, u 16. veku protestant Martin Luter posvađao se s katolicima, pa je i Santa Klausa "naterao" da se deci "prikazuje" samo za Božić, i to tako da izgleda kao da je Isus lično. Deda Mraz se snašao, sklopio dil s trgovcima i evo ga: radi za Božić i Novu godinu.

Kako ne može sve sam, zaposlio je patuljke da mu pomažu (da li ih plaća i koliko, poslovna je tajna, baš kao i sve što ima veze s njegovim biznisom). Zlobni realisti izračunali su da nema šanse da postigne sve. I da radi svih 365 dana, s duplo više pomoćnika, irvasa i kočija, ne bi stigao da se popne, a kamoli spusti kroz sve dimnjake.

Stranački angažman - komunista nije, iako je u crvenom, mada ga je politika (bar u određenim delovima planete) često ganjala kao politički nepodobnog. Izgledalo je da je padom Berlinskog zida pala i poslednja prepreka za konačno osvajanje zemlje, ali, evo, sada se Australijanci bune i traže njegovo proterivanje u istoriju (hoće ljudi pravu veru i povratak Isusa)... Uostalom, za crvene je oduvek bio previše koristoljubiv, levičari su ga mrzeli zbog one - koliko para, toliko poklona, katolicima je (zbog Lutera) previše protestantski, dok kod muslimana nikad nije ni imao čemu da se nada. Samo su ga ludi Srbi prigrlili, iako im je od tradicije napravio pomodarstvo, pa se naslednici Svetog Save više raduju svetskoj Novoj, umesto Božiću...