Biranje posla prošlost

U toku godine koja je na izmaku Ministarstvo za rad i zapošljavanje najčešće je bilo na udaru kritike zaposlenih, ali i nezaposlenih. Veliko nezadovoljstvo je izazvao predlog Zakona o radu koji je kasnije pod pritiskom sindikata pretrpeo i neke izmene. Ovaj zakon bio je povod ne samo za mnoge štrajkove već je doveo i do podele u vladajućoj koaliciji.

Ministarstvo je pripremilo novi koji će doneti mnoge novine na tržištu rada, a najvažnija da se onaj ko odbije posao u struci briše iz evidencije nezaposlenih. U intervjuu za "Politiku" ministar Dragan Milovanović tumači šta će se sve promeniti.

• Šta očekuje nezaposlene u Srbiji naredne godine?

- Zakon, čija je priprema u toku predstavljaće osnovu za reformu tržišta rada. Reč je o još jednom reformskom, modernom zakonu koji je usaglašen sa evropskim zakonodavstvom. On će doneti mnogo novih stvari koje bi trebalo da podstaknu zapošljavanje i da, konačno, raščiste situaciju na berzi rada. Tako recimo, niko sa evidencije Zavoda za zapošljavanje neće ubuduće moći da odbije ponuđeni posao u struci. Ukoliko se to desi odmah će biti brisan sa spiska nezaposlenih lica. Osim Zavoda za tržište rada koji će promeniti naziv u Nacionalnu službu za zapošljavanje i privatnicima će se omogućiti da posreduju u zapošljavanju. Prvi put u našoj zemlji počeće sa radom privatne agencije. Tako će se istovremeno stvoriti konkurencija i među poslodavcima, a šansa za pronalaženje novog radnog mesta će biti znatno veća. Biće, takođe, uvedeni i ugovori između Zavoda i poslodavaca, ali i mnogi drugi sistemi kontrole.

Jedna od novina je i zapošljavanje ljudi na javnim radovima. Reč je o aktiviranju nezaposlenih koji bi trebalo da se brinu za stare ili da se angažuju na popravci infrastrukture i drugim sličnim poslovima. Ministarstvo je osmislilo i projekat "Lepa Srbija" koji bi u toku naredne godine trebalo da uposli 40 do 60 hiljada ljudi. Najangažovanije će biti zanatlije, ali će šansu dobiti i mnoge druge struke. Nezaposlenima sa nižom spremom će biti omogućeno da se prekvalifikuju i dobiju sertifikat i posao u nekoj od firmi angažovanih na ulepšavanju Srbije.

Treba, svakako, pomenuti da smo od Svetske banke dobili 5,5 miliona dolara za pilot projekat koji treba da podstakne zapošljavanje i inovacije u ovoj oblasti. Novac će biti uložen u Nišu, Kraljevu, Lazarevcu i Pančevu jer je reč o sredinama sa velikim firmama, ali i velikim brojem viškova zaposlenih. U toku iduće godine ćemo od Evropske agencije za rekonstrukciju dobiti kredit od 13 miliona evra. Sve ovo trebalo bi da znatno popravi lošu strukturu zaposlenosti kod nas.

• Mnogo energije je vaše ministarstvo uložilo u borbu protiv rada na crno. Ima li nekih rezultata?

- Na birou ima oko 900.000 ljudi, a prema našim procenama oko 300.000 lica nije zainteresovano da nađe posao jer već radi negde na crno. Ova vrsta delatnosti se mora dovesti na pristojnu stopu od 5 do 10 odsto jer je jasno da nikada ne može da se iskoreni. To nije samo fenomen u Srbiji već postoji svugde u svetu. Da bismo bili efikasniji zaposlićemo 500 novih inspektora za rad, jer sadašnjih 109 ne može da prekontroliše svih 300 hiljada srpskih firmi, čak, ni kada bi radili 24 sata dnevno. Računamo da ćemo tako moći da kontrolišemo poslovanje 80 do 85 odsto preduzeća. Takođe, nova poreska politika i uvođenje registar kasa bi trebalo da zavedu više reda.

• Socijalni program je bio takođe jedna od bolnih tačaka u toku ove godine?

- Naš najveći problem je bio manjak novca u Tranzicionom fondu koji je namenjen viškovima zaposlenih. Fond je iz budžeta dobio 4,5 milijardi dinara i posle rebalansa dodatnih milijardu dinara. To, međutim,nije bilo dovoljno za namirivanje svih onih koji su ostali bez posla. Za narednu godinu Fond će raspolagati sa 7,5 milijardi dinara, ali se nadam da će kroz neki rebalans ova suma biti tokom godine povećana. Na ovom nivou sigurno neće biti dovoljna.

Treba, ipak, reći da je veliki broj radnika u Srbiji koji su ostali bez posla dobio makar neku otpremninu. Mi smo jedina zemlja u okruženju koja prolazi kroz tranziciju i koja je na sebe preuzela obavezu da zbrine radnike. U drugim državama to je prepušteno onima koji kupuju preduzeća. Praksa je bila da zaposleni dobijaju 100 evra po godini radnog staža. Jedino su od toga odstupili u saveznim organima. Oni su, mora se reći, sebično podelili novac. To ne bi bilo toliko problematično da se ne dešava da visoku otpremninu dobiju i oni koji su u saveznim institucijama bili zaposleni kratko vreme, a pre toga su kao radnici banaka ili nekih drugih firmi već jednom dobili novac.

Tu ne možemo ništa da učinimo, ali se zaista postavlja pitanje zašto bi oni bili vredniji od recimo radnika "Zastave". Sa druge strane, bilo bi pogrešno da branimo nekome da isplaćuje visoke otpremnine ukoliko ima novca. Primera radi Beočinska fabrika cementa je svojim radnicima koji su se izjasnili za odlazak isplatila po 10 hiljada evra otpremnine.

• Kako vidite godinu koja je pred nama?

- Očekujem da će biti uspešnija od ove jer će usvojeni zakoni tek tada davati efekte. Za dve godine smo prebrodili mnogo teških trenutaka i verujem da su najružnije stvari za nama. Naravno, ne može se očekivati da svi budu zadovoljni. Ipak, predstoje nam značajni investicioni radovi, gradiće se 10 hiljada stanova, počeće i izgradnja auto-puta, rekonstrukcija železnice. Tranzicija je bolna i treba odati priznanje svim građanima koji su dali podršku reformskom kursu vlade.