Godina za zaborav YU rukometa

Visoki funkcioneri Rukometnog saveza Jugoslavije (RSJ) ocenili su da ova godina nije ništa dobro donela tom sportu, kao i da ne može da se uporedi sa 2001. kada je Medjunarodna rukometna federacija (IHF) proglasila RSJ za najuspešsniji savez na svetu.

Predsednik Skupštine Rukometnog saveza Jugoslavije Mile Isaković je u velike uspehe 2001. godine ubrojio osvajanje bronzanih medalja - rukometaša na Svetskom prvenstvu (SP) u Francuskoj i rukometašica na Svetskom prvenstvu u Italiji.

"Ove godine, kada su naši reprezentativci osvojili 10. mesto na Evropskom šampionatu u Švedskoj, a reprezentativke šesto mesto na kontinentalnom prvenstvu u Danskoj, vratili smo se na staro, gde nam je realno i mesto", ocenio je Isaković.

Predsednik Skupštine RSJ objasnio je da tako misli, jer je prošlo osam godina od kada je ukinut embargo, da je od tada bilo više od 16 velikih takmičenja, a da je Jugoslavija "uzela" samo četiri bronzane medalje (rukometaši 1999. i 2001. godine na SP i na EP 1996. godine, a rukometašice na SP 2001. godine).

"Uspesi i neuspesi reprezentacije odražavaju stanje u jugoslovenskom rukometu.

Potrebno je da se napravi nekakav plan, kako da se vratimo na 'stare staze'. Mislim da stalno treba da osvajamo medalje, pa da stignemo i do 'zlata', a ne da uvek budemo izmedju petog i 10. mesta i da ponekad uzmemo bronzu", istakao je Mile Isaković.

Nekada prvotimac šabačke Metaloplastike i jedan od najboljih igrača sveta, kao najveći problem jugoslovenskog rukometa naveo je to što se ne sagledava realna situacija.

"Krijemo se iza toga da je 'sve u redu' i da samo treba tako da nastavimo. Za mene nije normalno da se domaća prvenstva igraju, a da se ne znaju pravila takmičenja", kazao je Isaković i nastavio: "Nema nikakve koncepcije. U današnjem sportu, koji je postao ozbiljan posao, bez planiranja ništa ne može da se napravi".

Predsednik Skupštine RSJ rekao je da ne očekuje neke bitne promene u 2003. godini. "Sve se radi po starom i kako onda može da se promeni. Druga stvar je u kakvom obliku će postojati organizacija Rukometnog saveza Jugoslavije, jer je došlo do redefinisanja odnosa izmedju dve republike. To je više političko pitanje. Ipak, sigurno je da se moraju pronaći i postaviti neka pravila, koja bi važila za sve i u dužem periodu", rekao je Isaković.

Potpredsednik Rukometnog saveza Srbije i član Upravnog odbora Jugoslavije Dragana Pešić Belojević, složila se sa Isakovićem da je pravi uspeh kada se medalje osvajaju u kontinuitetu.

"Kada se slučajno dogodi da se osvoji neka medalja, pa onda zauzme 10. mesto ili reprezentacija mora u kvalifikacije, to onda pokazuje da se nije dobro radilo", istakla je Dragana Pešić Belojević, dodajući da uopšte nije zadovoljna plasmanom jugoslovenških reprezentacija na evropskim prvenstvima.

Ona je naglasila da ne smatra da je sadašnja generacija igrača manje vredna od ranijih, ali da, na žalost, nema pravih ljudi koji treba da je vode i da zato nema rezultate kakve zaslužuje svojim kvalitetom.

Još ranije zbog sukoba sa selektorom neki rukometaši poput Nenada Peruničića i Aleksandara Kneževića, odbili su da igraju za reprezentaciju. Posle Evropskog prvenstva u Danskoj, neke rukometašice su najavile da više ne žele da budu u nacionalnoj selekciji.

"Nije normalna atmosfera i zbog toga moram da branim igrače. U drugačijoj situaciji, kada je pravi selektor, onda je njegov posao da izabere ekipu i ne treba niko da se meša. Znamo kako su pojedini treneri došli do tih mesta i zato treba jednom za uvek da raščistimo sa tim. U reprezentaciji treba da imamo najbolje igrače, a ne da neki otkazuju, a drugi uzimaju strana državljanstva", kazala je Dragana Pešić Belojević.

Sledeće godine obe rukometne reprezentacije očekuju svetska prvenstva. Posle svega što se dogadjalo, teško može da se predvidi koliko Jugoslavija zaista može da postigne na ovim takmičenjima.

"Očekujem da će rukometaši i rukometašice uspeti da skupe snagu i da uzmu medalje na Svetskom prvenstvu, ali i da se kvalifikuju na Olimpijske igre 2004. godine. Nadam se da ćemo za dve godine, sa uživanjem da ih gledamo kako se šetkaju na otvaranju Olimpijade u Atini", naglasila je Dragana Pešić Belojević.

Predsednik Upravnog odbora Rukometnog saveza Jugoslavije Rade Djurdjić, nalazi se na "suprotnoj strani" u odnosu na Mileta Isakovića i Draganu Pešić Belojević, pa je tako i njegova ocena razloga lošeg stanja u jugoslovenskom rukometu nešto drugačija.

On je priznao da se teško može objasniti kako reprezentacije, u kojima igraju uglavnom isti igrači, imaju toliko oscilacija u kratkom vremenskom roku.

"Nije mi milo da ulazim u ta objašnjenja, ali je sigurno da su poremećeni odnosi na relaciji Rukometni savez Jugoslavije - Rukometni savez Srbije -Rukometni savez Crne Gore, uticali na otežano funkcionisanje celokupne rukometne organizacije.

To se moralo reflektovati na domaća takmičenja, a onda i na plasmane na medjunarodnoj sceni", istakao je Djurdjić, optužujući rukovodstvo Rukometnog saveza Srbije (RŠ) za nastale probleme.

"Oni su ukinuli, odnosno proglasili nevažećim, sva akta RSJ, koja se odnose na sistem takmičenja, registracioni pravilnik, disciplinski pravilnik, kao i organizovanje seminara za sudije u kontrolore. RŠ je jednim pučem preuzeo sve te nadležnosti", objasnio je predsednik UO RSJ.

Rade Djurdjić je, ipak, izrazio nadu da je dobar deo problema rešen ili smanjen, jer je konstituisan Upravni odbor Rukometnog saveza Jugoslavije.

"Mi smo preuzeli da vodimo Superligu za muškarce i za žene, a od januara, to ćemo da uradimo i sa prvim ligama, tako da ćemo preuzeti kompletan savezni sistem takmičenja. To je početna platforma, bez koje ne možemo da idemo dalje", ocenio je Djurdjić.

Generalni sekretar RSJ Božidar Djurković ocenio je da je ova godina bila neuspešna, a da je jedini "svetao trenutak" bio osvajanje trećeg mesta jugoslovenkih juniora na Evropskom prvenstvu u Poljskoj.

"Sve je počelo još u novembru prošle godine, nastavilo se posle neuspeha rukometaša na Evropskom šampionatu u Švedskoj, a na žalost još uvek traje", objasnio je Djurković i dodao: "Ulaziti u to ko je kriv, to je kao gledati 'ko je stariji kokoška ili jaje', jer krivica postoji na svim suprotstavljenim stranama. Generalno, to nije dobro za jugoslovenski rukomet i bojim se da ukoliko ne dodje do nekakvog sporazuma izmedju ta tri saveza, da će se sukobi nastaviti i u narednoj godini". "Mislim da je rešenje pre svega u dogovoru. Ako postoji dobra volja i malo razumevanja, problem se može prevazići. Medjutim, ukoliko svako ostane na svojim pozicijama, ništa dobro neće doneti ni 2003. Iskreno se nadam da će naredna godina biti mnogo uspešnija, a da ćemo ovu što pre zaboraviti", istakao je generalni sekretar RSJ.

Prema njegovim rečima, rukomet treba da se ugleda na druge sportove, gde, takodje, postoje problemi, ali se oni rešavaju "unutar kuće".

"Treba da se misli na viši interes, a to je uspeh naših reprezentacija i klubova na medjunarodnoj sceni", zaklučio je Božidar Djurković.