Saddamovi protivnici stvaraju jedinstven front

Delegati stižu u London pred, kako se već neko vreme najavljuje, najveće okupljanje iračke opozicije u poslednjih deset godina.

Više od 300 ljudi, uključujući nezavisne ličnosti i predstavnike više od 50 partija, predstaviće svoju viziju Iraka posle Saddama Husseina.

Vašington vrši sve veći pritisak na iračku opoziciju da se ujedini pred eventualnu vojnu akciju protiv iračkog predsednika.

Organizatori se nadaju da će Londonska konferencija doprineti da iračka opozicija transformiše svoj imidž razjedinjene i labave koalicije partija u ujedinjeni opozicioni front koji bi pomogao da se popuni svaki vakum vlasti u Iraku.

Razlike

To je ambiciozan cilj. Veliki broj iračkih opozicionih grupa odražava etničke i religijske podele u samom Iraku.

Te podele još su naglašenije usled ličnih rivaliteta i ideoloških razlika.

Oni žive u različitim zemljama; imaju različite pokrovitelje i različite planove.

Ipak, ključne partije su shvatile da ukoliko sada ne nauče da rade zajedno, postoji mogućnost da propuste priliku da odigraju značajnu ulogu u budućoj iračkoj vladi.

Massoud Barzani i Jalal Talabani najbolje pokazuju kako opozicija može da se ujedini.

Oni su lideri dve glavne kurdske partije koje su tokom prethodne decenije bile na vlasti u severnom Iraku pod protektoratom Zapada.

I mada su bile suprotstavljene tokom devedesetih, nedavno su premostile razlike tako što su ponovo sazvale regionalni parlament.

Podrška Sjedinjenih država

Tokom svih ovih godina, Kurdi – kao i jedan broj drugih istaknutih lidera prisutnih na konferenciji, među kojima i Ahmed Chalabi, predsednik opozicione kišobran organizacije, Iračkog nacionalnog kongresa (INC) – dobijaju podršku američke administracije.

Ostali imaju sopstvenu regionalnu podršku i pokrovitelje; glavna Šiitska opoziciona grupa, Vrhovni savet  za islamsku revoluciju u Iraku (Sciri) ima sedište u Iranu.

Sciri šalje svog predstavnika u London, međutim, pojedine iračke opozicione grupe bojkotuju sastanak pod izgovorom da on služi "američkim planovima".

Američka vlada se ne istrčava previše, i za konferenciju kaže da je "isključivo iračka" stvar.

Međutim, njen interes je jasan. Mnogi smatraju da je održavanju ovog sastanka najviše doprinela Amerika svojim pritiskom na podeljenu opoziciju.

A činjenica da je predsednik Bush poslao svog novog izaslanika za "slobodne Iračane", Zalmaya Khalilzada, u London kao posmatrača, govori dovoljno o zainteresovanosti Vašingtona.

Razmirice

Samo jedan dan pre nego što je konferencija počela, opozicija je oživela svoju svađalačku reputaciju, ušavši u sukob oko toga ko će tačno učestvovati.

Neki od organizatora su ovaj događaj opisali kao "zdravu demokratsku debatu".

I istakli da opozicija ostaje jedinstvena oko ključnih tačaka – srušiti Saddama Husseina i formirati demokratsku vladu.

Čini se da su najspornija pitanja stavljena u zapećak kako bi se na konferenciji istupilo jedinstveno.

Ovaj umereni plan podrazumeva viziju budućeg Iraka i deklaraciju demokratskih principa.

Međutim, očekuje se da će na konferenciji biti izabran i koordinacioni komitet koji će nadgledati buduće opozicione aktivnosti, i preko kojeg će ići formalna komunikacija sa spoljnim svetom.

A kako kaže jedan od delegata, "tada će doći do pravih unutrašnjih sukoba."

Promena režima  

Organizatori konferencije – i njihovi američki saradnici - se nadaju da će se manifestovati neka vrsta solidarnosti.

U najmanju ruku, tvrde skeptičniji Iračani, Amerika očekuju od opozicije da odobri njenu politiku promene režima u Iraku.

A jedan od njih je dodao: "Poslednju reč će reći Uncle Sam. Ove iračke opozicione grupa su značajne dok Amerika ne odluči drugačije."

Kako stvari stoje, Amerikanci još ne otvaraju karte.

Nepoverenje

A šta irački narod misli o ovoj konferenciji?

Kako kaže Sharif Ali bin al Hussein, jedan od lidera INC, "iskustvo pokazuje da irački narod očekuje od opozicije da obezbedi rukovodstvo i pravac razvoja."

Ali ostali nisu tako sigurni. Nedavno istraživanje koje je sprovela Međunarodna krizna grupa (ICG) u tri iračka grada pokazuje da većina Iračana "apsolutno nema poverenje u svoju opoziciju koja se nalazi u egzilu".

Rob Malley, direktor programa Međunarodne krizne grupe za Bliski Istok, kaže: "Stekao se utisak da većina Iračana ne smatra da su ovo ljudi koji treba da se vrate u zemlju i vladaju njihovim životima."