Trostruko razocaranje

Tekst protosindjela Save Janjica, objavljen u listu Danas 5. oktobra i na sajtu IWPR 7. oktobra 2002. godine

   Poverenje koje je vecina srpskih biraca na Kosovu i Metohiji ukazala Vojislavu Seselju, lideru i predsednickom kandidatu Srpske radikalne stranke, na izborima za predsednika Srbije veoma je indikativno za razumevanje stanja u kome se nalazi srpska zajednica u juznoj srpskoj pokrajini. Cinjenica da Seselj u predizbornoj kampanji, osim razmetljive nacionalisticke retorike, nije ponudio nikakav konkretan program za resenje postojecih ekonomskih i politickih problema u zemlji, niti ijedan racionalan i ostvarljiv predlog za poboljsanje polozaja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, namece pitanje zasto je onda predsednik SRS, ipak, dobio vecinu srpskih glasova?
    Pre upustanja u bilo kakvu analizu, najpre treba istaci da je odziv srpskih biraca na Kosovu i Metohiji bio ispod ocekivanog. U slucaju da su svi biraci izasli na glasanje, rezultati verovatno ne bi bili tako razocaravajuci, mada to ne znaci da Seselj ne bi opet dobio vece poverenje srpskih glasaca u odnosu na druga dva demokratski orijentisana kandidata - Vojislava Kostunicu i Miroljuba Labusa. Ipak, ovako veliki broj glasova koji je osvojio lider radikalne stranke, poznate po ekstremnom nacionalizmu koji nema nikakvo uporiste u pravoslavnoj tradiciji, nego je posledica ateizirane svesti, ne pokazuje da su kosovski Srbi opet svoj glas dali projektu takozvane Velike Srbije i ratu, kako su to sa primetnom zluradoscu zakljucili albanski komentatori.
    To je, pre svega, stanje duboke razocaranosti kosovskih Srba politikom koju medjunarodna zajednica, Beograd i albanski lideri sprovode na Kosovu i Metohiji.

KRIVICA MEDJUNARODNE ZAJEDNICE   

 Glasovi koji su otisli Seselju ponajvise su izraz gneva i razocarenja u medjunarodnu zajednicu koja za tri godine nije uspela da stvori minimum uslova za slobodan i dostojanstven zivot nealbanskog, pre svega srpskog stanovnistva. Cak i oni Srbi koji su u pocetku imali poverenja u medjunarodna nastojanja da se stvori multietnicka zajednica postepeno su poceli da naginju ostrijim i manje kompromisnim stavovima. Krivicu za to, pre svega snosi medjunarodna zajednica. Ona je odmah posle rata, umesto uspostavljanja zakona i poretka u Pokrajini, najpre dopustila nekontrolisano nasilje i represalije nad Srbima i ostalim nealbancima, da bi posle usporena birokratijom i strahom od sukoba sa albanskim ekstremistima uglavnom licemerno ignorisala probleme srpske zajednice, trudeci se da proglasi uspeh Misije pre nego sto su udareni osnovni temelji demokratskog i slobodnog drustva.

    BEOGRAD JOS NEMA STRATEGIJU

 Kosovski Srbi su nezadovoljni i politikom Beograda, jer posle smene vlasti u oktobru 2000. godine i odlaska Slobodana Milosevica u Hag, Beograd nije jos izasao sa konkretnom strategijom resavanja kosovskog problema, niti je ucinio znacajnije pomake u resavanju gorucih problema sa kojima se suocava srpski narod u Pokrajini.
    Konacno, Srbi su razocarani i albanskim liderima, od kojih se, ruku na srce, nije ni moglo nesto posebno ocekivati, s obzirom na to da je vecina u ministarske i poslanicke fotelje usla iz redova militantne OVK, ciji su vodeci clanovi direktno odgovorni za mnogobrojne ratne zlocine i zlocine protiv humanosti koji su pocinjeni ne samo nad srpskim i nealbanskim civilnim stanovnistvom, vec i nad Albancima koji se nisu slagali sa fasisoidnom politikom etnicki cistog Kosova. Za tri godine od zavrsetka rata i dolaska misije Unmika i Kfora kosovski Albanci nisu uspeli da izadju pred sve gradjane Kosova sa vizijom demokratskog drustva u kome ce slobodu uzivati svi gradjani bez obzira na etnicku pripadnost.
    Cak se i novoizabrani pokrajinski predsednik Ibrahim Rugova, koji na Zapadu slovi za umerenog politicara, ponasa kao da Srbi ne postoje na Kosovu i Metohiji. Na srecu, medjunarodna zajednica sve vise uvidja da jeftina retorika, bez konkretne politicke odgovornosti i strategije ne moze bezgranicno uzivati politicku i ekonomsku podrsku Zapada. Kosovski Srbi su odlucili da izadju na predsednicke izbore u Srbiji ponajvise zato da bi pokazali da kosovskog predsednika i privremenu vladu Kosova ne dozivljavaju kao svoje.
    Imajuci u vidu ove cinjenice, ne cudi da je vecina kosovsko-metohijskih Srba svoj glas dala upravo onoj politici koja je svo vreme tvrdila da ce medjunarodna zajednica i kosovski Albanci, uz precutnu podrsku demokratskog Beograda, zaboraviti na kosovske Srbe i ostaviti ih na smetlistu istorije dok postepeno ne nestanu sa ovih prostora. Da bi se srpsko biracko telo u Pokrajini vratilo demokratskijim opcijama potrebno je pre svega promeniti nacin razmisljanja, ne samo u Beogradu i Pristini, vec pre svega u medjunarodnim centrima moci.
    Pravedno izbalansirana politika koja ce kosovskom problemu prici objektivno i bez negativne inercije iz vremena Milosevica jedini je nacin da kosovski Srbi, a samim tim i ostali umereni gradjani Kosova i Metohije, povrate izgubljeno poverenje u medjunarodnu zajednicu koja je Rezolucijom 1244 preuzela na sebe obavezu da politiku etnicke diskriminacije i progona zameni ne identicnom politikom sa drugim etnickim predznakom, nego novim demokratskim i gradjanskim drustvom u kome ce svaki gradjanin Kosova i Metohije uzivati osnovna ljudska prava i slobode bez obzira na etnicku ili versku pripadnost.
    Takva politika otvorila bi i vrata umerenim politickim snagama medju kosovskim Srbima da uspostave bolju saradnju sa Misijom UN i umerenim albanskim politickim partijama, cime bi se omogucilo izolovanje ekstremnih i nacionalno-radikalnih snaga i stvaranje osnovnih preduslova za politicku i ekonomsku stabilizaciju Pokrajine.

Opravdavanje ekstremnih akata vodi u zlocin

Odgovori Adriatika Kelmendija na tekst Save Janjica o srpskim glasacima na Kosovu

   Na samom pocetku moram da istaknem koliko je bilo krajnje razocaravajuce citati komentar takve osobe poput gospodina Save Janjica u kojem opravdava sto su kosovski Srbi glasali u korist ultranacionaliste Vojislava Seselja. Da bih potkrepio takav zakljucak i bolnu cinjenicu, moram ukratko da upoznam citaoca sa opstim aktivnostima ovog svestenika, narocito u toku poslednje tri - cetiri godine, najdramaticnije godine na Kosovu.
    U vreme kad je postao cuven, Sava Janjic je sluzio u pravoslavnom manastiru Decani. Rat na Kosovu je poceo. Mnoge albanske civile vec su ubile naoruzane srpske snage, dok je otac Sava postao poznat po svojim porukama mira i razumevanja. To je bio istinski izuzetak da kosovski Srbin kaze takve stvari. Medjutim, Janjic se na srecu nije zaustavio samo na umerenim izjavama. Da bi pretvorio svoje reci u dela u toku vazdusnih napada NATO na Jugoslaviju, kad su albanske porodice prolazile kroz pravu golgotu, Janjic je pruzio utociste izvesnom broju albanskih porodica u manastiru. Zahvaljujuci njegovoj ljubaznosti, Albanci koji su se sklonili u manastir, izbegli su progon slican onome koji je primenjivan na Jevrejima u toku Drugog svetskog rata. Ovi akti proslavili su Janjica u ocima novinara koji su dolazili na Kosovo i pretvorili ga u medijsku zvezdu.
    Stavise, sa albanske tacke gledista, Sava Janjic je bio kap vode u sredistu pustinje.

    RANIJI KREDIBILITET

 Kada se govorilo o kolektivnoj odgovornosti Srba i kad su Albanci bili razocarani svojim srpskim susedima, Janjicevi akti upucivali su ljude da veruju kako svi Srbi nisu rdjavi. Na njega se gledalo kao na izuzetak u vreme kad je takva stvar delovala kao nemoguca misija.
    Na taj nacin on je stekao kredibilitet osobe sa kojom su zapadni novinari zeleli da razgovaraju kad su pokusavali da istaknu misljenja umerenih i neutralnih kosovskih Srba. Janjicevo misljenje bilo je veoma vazna. I to je potrajalo sve do dana kad je bio sokiran otkricem da nije mogao da ubedi kosovske Srbe, koji nisu voleli njegovo umereno misljenje, da misle na isti nacin kao i on. U to vreme saopstio je odluku da se povuce iz javnog zivota i da ce samo sluziti kao svestenik u manastiru.
    Izgleda, medjutim, da je ova osoba koja je vazila za umerenu, nedavno dozivela metamorfozu. Jedno izvesno vreme nije uspevao da se suoci sa realnoscu i danas koristi svoj kredibilitet da zamagli realnost na Kosovu, pokusavajuci da opravda i zastiti akcije kosovskih Srba, bez obzira na prirodu ovih akcija. U takvom trendu Janjic je objavio nekoliko komentara i licnih analiza u zapadnim medijima, i u srpskim medijima, u kojima stiti Srbe i sipa otrov na Albance i predstavnike medjunarodne zajedice na Kosovu. Ovi komentari i analize su objavljivani uprkos podatku da obicno nisu ispunjavali profesionalne kriterijume. "Vrh ledenog brega" bio je njegov poslednji komentar koji je objavljen u prestiznom londonskom Institutu za izvestavanje o ratu i miru (IWRP), gde Sava Janjic ocajnicki pokusava da opravda zastrasujucu istinu - ogromnu podrsku koju su kosovski Srbi dali ekstremisti Seselju.
    Srpski otac koristi takve neistine da covek moze samo da zali sto je pao na tako nizak nivo. Istovremeno, zastrasuje pomisao kako je ova osoba zloupotrebila svoju slavu za hipokritske ciljeve.
    Neko bi cak i mogao da razume ocajnu situaciju u kojoj se nalazi njegov narod na Kosovu. Ali kosovski Albanci suocavali su se godinama sa istom ocajnom i beznadeznom situacijom. Ali, ne moze se sigurno izaci iz ove situacije pobunom protiv citavog sveta. Vec smo videli takve scene.
    O cemu Janjic pise u tom komentaru? Bio bi verovatno neophodan veoma dugacak komentar da se odgovori na sve optuzbe iznete u ovom komentaru, koje su na nesrecu manipulacije svakodnevnim zivotom kosovskih Srba. Ja cu, medutim, navesti samo cvrste cinjenice koje stoje pred ocima Janjica, koje on kao i vecina njegovih zemljaka na Kosovu ne zeli da vidi.
    Otac Sava pise da glasovi dati Seselju ne dokazuju da su kosovski Srbi podrzavali takozvani projekt velike Srbije ili da su zeleli rat. Ovo moze lako da se izgovori kad se pise sa meke sofe u manastiru Decani, ali ne ako se razgovara sa kosovskim Srbima koji su ukljuceni u svakodnevni zivot na Kosovu. Bilo je dosad na hiljade akcija Srba na osnovu kojih se moze pomisliti da oni u stvari zele rat i veliku Srbiju. Jednostavne cinjenice: bojkot kosovskih institucija; ucestali napadi na Albance koji prolaze pored enklava; ucestali napadi na Unmik policiju i Kfor; slike balkanskog kasapina Slobodana Milosevica u kucama i radnjama; odbijanje da otkriju tajne masovne grobnice Albanaca; odbijanje da ucestvuju u bilo kakvim razgovorima o statusu Kosova van Srbije, koji ne pominju "Jugoslaviju".

SLEPO OPRAVDANJE  

  Janjic optuzuje, takodje, albanske komentatore da su bili srecni kad su Srbi glasali za Seselja, implicirajuci da su se komentatori radovali zbog zaostalosti Srba. Njegova velika greska. Janjic zna da nijedan ozbiljni albanski komentator ne bi mogao da se raduje zbog nastavljanja srpskog nacionalizma i ekstremizma, bez obzira na mrznju koju neki mozda osecaju prema Srbima. To je tako zato sto nedemokratska i nacionalisticka Srbija moze samo da donese zlo u ovaj region.
    Stavise, Janjic tvrdi da je podrska Seselju rezultat razocaranja i nezadovoljstva Unmikom. Zaista je necasno reci takvu stvar, imajuci u vidu sve koncesije koje je Unmik ucinio zarad dobrobiti Srba i nealbanaca na Kosovu. Pocev od tolerancije za neuzimanje u obzir svega onoga sto implicira Misija UN na Kosovu, pa do slucaja bez presedana, takozvane pozitivne diskriminacije, modela koji se primenjuje u novim samoupravnim institucijama na Kosovu. Bile bi potrebne sve stranice u ovim novinama da se pomenu sve stvari koje je Unmik ucinio za dobrobit Srba u toku ovog perioda na Kosovu.
    I Sava Janjic nastavlja da optuzuje aktuelne vlasti na Kosovu da su odgovorne za podrsku koju je Seselj dobio (Milosevic je rekao iz zatvorske celije da srpski biraci treba da glasaju za Seselja).
    Stoga, prema ovom Srbinu koji je uticao na zapadno javno mnjenje, svi su krivi osim njegovih zemljaka na Kosovu, zato sto jos nisu naucili nista na osnovu gorkog iskustva sa srpskim ekstremistima. Svako je kriv za podrsku Seseljevom radikalnom ekstremizmu - Seselj je poznat po svojim fasistickim izjavama protiv Albanaca, Bosnjaka i Hrvata - osim onih koji su mu izglasali podrsku. Janjic cak i ne zna kako Albanci na Kosovu mogu da razumeju ovu surovu cinjenicu. On i ne razmislja koliko je tesko Albancima da vide kako njihovi srpski sugradjani ne pomisljaju da obustave podrsku onima koji su ubijali, proterivali, silovali i ponizavali. Ovo je cudno.
    U tom pogledu moramo da podsetimo oca Janjica da njegovo slepo opravdavanje ne moze da dovede ni do cega dobrog. Svako zna sta se dogodilo na Kosovu kad je srpski lider opravdao proteste sa nacionalistickim zahtevima Srba, na kraju osamdesetih godina. Svako se seca osobe koja je danas iza resetaka u Hagu i dana kad je sa balkona u Kosovu Polju pozvao srpski nacionalizam da izadje na povrsinu. I svako zna sta se desilo posle tog dana - najstrasnije zlocinacke scene vidjene u Evropi od Drugog svetskog rata. Nazalost, otac Janjic ne moze ili nece da zna da opravdavanje ekstremnih akata, kao sto pokazuje istorija, moze da vodi samo zlocinima.

Sloboda ne postoji samo za jedan narod na Kosovu

Odgovor na clanak Adriatika Kelmendija, objavljen u Koha ditore 10. oktobra 2002. godine

    Koha ditore, pristinski dnevni list na albanskom jeziku od 10. oktobra objavio je komentar Adriatika Keljmendija na moj clanak "Kosovski Srbi u ocajanju" objavljen na sajtu londonskog Instituta za izvestavanje o ratu i miru (IWPR, okt. 7). Posto je moj tekst dostupan na internetu svaki dobronamerni citalac moze da primeti da je g. Keljmendi u svom tekstu pod naslovom "Opravdanje ekstremistickih dela vodi ka zlocinu" promasio temu. Tekst sam napisao u gorkom razocaranju zbog broja glasova koje je lider srpskih radikala Vojislav Seselj osvojio u prvom krugu predsednickih izbora, a nikako zbog toga sto bih ja ili bilo ko u Crkvi opravdavao necije zlocine. Boze sacuvaj!
    G. Keljmendi premalo ili nedovoljno poznaje engleski jezik ili je, naprosto, zeleo da obmane citaoce Koha ditore. Ipak, zelim da poverujem da on nije ni procitao tekst koji je napisan u originalu na engleskom jeziku, pa koristim priliku da razjasnim svoj stav po tom pitanju.
    U clanku koji je objavio IWPR (i list Danas 5.10. o.g. - prim. ur.) usredsredio sam se na razloge zbog kojih je tako veliki broj kosovskih Srba dao svoje glasove coveku koji ne poseduje ni minimum moralnog i politickog kredibiliteta. Pokusao sam da objasnim da su Srbi glasali za Seselja u znak protesta i razocaranja. Vrlo jasno sam istakao da Seseljeva "vrsta ekstremnog nacionalizma nema nikakve osnove u pravoslavnom crkvenom predanju", zato sto je njegov nacionalizam "pre svega proizvod ateizirane svesti", a niposto autenticne srpske tradicije. Pre dve godine Crkva je cvrsto podrzala srpsku opoziciju protiv Milosevica i Seselja zato sto buducnost Srbije vidimo u demokratiji, a ne u diktaturi i izolaciji.
    G. Keljmendi u svom tekstu, dalje, pokusava da kaze da sam ja doziveo "metamofrozu" i "da koristim svoj kredibilitet kako bih pogresno prikazao realnost na Kosovu". Moj odgovor je da nista ne moze toliko da potamni imidz Kosova koliko desetine hriscanskih svetilista koje su albanski ekstremisti sa Kosova oskrnavili posle rata, ili, pak, etnicke enklave u kojima Srbi i ostali ne-Albanci zive u ocajnim zivotnim uslovima bez osnovnih ljudskih prava i sloboda.

JEDNOSTRANA ISTINA 

   Juce je vise do 600 kosovskih Albanaca kamenovalo autobus sa srpskim penzionerima i sukobilo se sa policijom UN i Kforom u Peci pri cemu je povredjeno nekoliko UN policajaca. Prosle godine, u slicnom napadu, srpski autobus sa zenama i decom dignut je u vazduh nedaleko od Pristine. Samo pre dva meseca naoruzani kosovski Albanci napali su vatrenim oruzjem nekoliko srpskih seljaka i vojnike Kfora kod Gorazdevca. Niko od pocinilaca nije priveden pravdi zbog ovih napada zato sto nema Albanca koji bi se usudio da slobodno svedoci na sudu.
    Mnogi kosovski Albanci su aplaudirali mojim javnim osudama politike etnickog progona koji je svojevremeno vrsio rezim bivseg predsednika Milosevica, ali sada, prema recima g. Keljmendija, oni su razocarani zato sto sasvim opravdano govorim o etnickoj diskriminaciji koja se sada sprovodi nad Srbima i drugim nealbanskim zajednicama na Kosovu i Metohiji. Da li g. Keljmendi misli da istina ima samo jednu stranu i da je ispravno govoriti o stradanju jedne grupe gradjana i cutati kada stradaju drugi? Takav stav pre pokazuje njegovu nesposobnost da razume stvarno znacenje ljudskih prava, slobode i demokratije koji ne mogu da postoje samo za jedan narod i za pripadnike samo jedne verske zajednice.
    U nasem manastiru u Decanima stitili smo 200 albanskih civila od Miloseviceve policije i hranili veliki broj porodica koje su stradale za vreme rata. Podigli smo svoj glas, rizikujuci sopstveni zivot, i to bismo ponovo ucinili ukoliko bi Albanci opet bili diskriminisani ili proganjani. Upravo takav stav nam daje moralno pravo da to isto cinimo u ime onih gradjana koji sada stradaju na Kosovu i Metohiji. Odmah posle zavrsetka rata primili smo nekoliko srpskih porodica, vise od 50 Roma i jednu muslimansku porodicu Goranaca kako bismo ih zastitili u nasem manastiru od albanskih ekstremista.
    Etnocentrican pristup ljudskim pravima i demokratiji, sto se, nazalost, primecuje u stavovima pojedinih vodecih lidera kosovskih Albanaca, potvrdjuje cinjenicu da demon agresivnog nacionalizma jos nije nestao sa Kosova i Metohije,vec je samo promenio svoje ime i stranu. Sada mozemo da vidimo slicne metode diskriminacije i napada kojima su izlozene nealbanske zajednice, posebno kosovski Srbi. Ova kampanja se i dalje nastavlja, uprkos medjunarodnom prisustvu. Metode, dakle, ostaju iste, samo su se promenile uloge. Naravno, niko ne moze da porekne da ekstremista jos uvek ima na svim stranama, ali sama cinjenica da nijedan kosovski Albanac nije spreman da javno podigne svoj glas protiv etnicke diskriminacije nad Srbima i pomogne policiji da pronadje pocinioce zlocina pokazuje da se kosovsko drustvo ne krece u pravcu Evrope i Zapada, nego ubrzano ide u retrogradnom pravcu.
    Da li je to samo moja iluzija ili neka "metamorfoza" ili je rec o mnogo dubljem drustvenom problemu koji kriticari poput g. Keljmendija jednostavno ne zele da vide?

TROSTRUKO NEZADOVOLJSTVO SRBA  

  Kosovski Srbi imaju mnogo razloga da budu nezadovoljni ponasanjem tri faktora koja pominjem u clanku. To su: medjunarodna zajednica, Vlada u Beogradu i albanski politicki lideri na Kosovu i Metohiji.
    Medjunarodna zajednica nije uspela da obezbedi sigurnost za sve zajednice i spreci albanske ekstremiste da ubiju ili kidnapuju najmanje dve hiljade Srba i mozda jos vise neistomislecih kosovskih Albanaca, i to pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Albanski ekstremisti unistili su na hiljade domova, crkava, kulturnih spomenika i grobalja, ne za vreme rata ili pod vlascu nekog balkanskog diktatora, nego u prisustvu Misije UN i NATO snaga. Ovo se desilo uprkos Rezoluciji UN 1244 koja je obavezivala mirotvorce da sprece dalja neprijateljstva i da omoguce svim gradjanima miran i dostojanstven zivot. Citavi gradovi su,u medjunarodnom prisustvu etnicki ocisceni od Srba i do danas ostaju monoetnicke sredine.
    Nova Vlada u Beogradu je, takodje, premalo ucinila za svoje gradjane u ovom delu zemlje i pored demokratskih promena koje su nastupile posle Milosevicevog odlaska na Haski sud. Ipak, najvece razocaranje su lideri kosovskih Albanaca jer nisu pokazali ni minimum smisla za modernu demokratiju, nego su ostali zatocenici etnocentricnog koncepta drustva koje treba da bude skrojeno samo za jednu etnicku zajednicu. Zato kosovski Srbi zakljucuju da je posleratni razvoj veliki neuspeh, sto dovodi do toga da cak i oni koji su uspeli da prezive u svojim malim enklavama, napustaju Pokrajinu i beze i od progona i etnickog nasilja koje se uporno nastavlja iza fasade izgradnje drustvenih institucija. Kosovski Srbi ove institucije sve vise vide kao instrumente monoetnicke politike i drustva u kome nema mesta za nikoga drugog osim za Albance.
    Naravno, kosovski Srbi moraju da se suoce i sa svojim pogreskama i zabludama, a oni koji su pocinili zlocine moraju doci pred lice pravde. Niko nikada nije ovo poricao, a ja sam medju prvima podrzao rad Haskog tribunala i lokalnih krivicnih sudova. Ali, posle toliko mnogo zlocina koje su pocinili albanski ekstremisti na Kosovu za vreme i posle rata, Albanci vise nemaju moralno pravo da odgovornost za zlocine traze samo na srpskoj strani, nego moraju da se suoce i sa svojim delom odgovornosti, kao i narodi u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji.

ZLOCINI U MIRU  

  Nema zlocina koji se moze opravdati. Opravdavanje zlocina na bilo kojoj strani duboko vredja sve one kosovske Albance i Srbe koji su izgubili sinove, kceri i roditelje. Medjutim, dok vlade u Srbiji i Hrvatskoj daju sve veci doprinos istrazivanju ratnih zlocina, ova tema na Kosovu i Metohiji je jos uvek tabu, sto pokazuje da je nivo demokratske svesti i slobode govora zalosno nizak, mnogo nizi nego bilo drugde u regionu.
    Jedna od najstrasnijih pojava, nastala posle rata na Kosovu i Metohiji, koja ne prestaje jeste sistematsko unistavanje srpskih pravoslavnih crkava i skrnavljenje grobalja. Unistavanje svetih mesta bilo koje religije u ratu je varvarski akt i oni koji su unistavali dzamije i crkve, s pravom, zasluzuju odgovarajucu kaznu. Medjutim, unistavanje svetilista u miru i u prisustvu misije UN i NATO, jos je gore i zapravo pokazuje da pojedini krugovi kosovskih Albanaca sve vise razvijaju anti-hriscanske poglede koji ce Kosovo jos vise odvuci od Evrope i hriscanske civilizacije na kojoj ona pociva.
    Na kraju, zeleo bih da podsetim g. Keljmendija da su g. Milosevic i njegovi najblizi saradnici vec u Hagu i da kosovski Albanci ne mogu vise da ignorisu promene koje su nastupile u drugim delovima SRJ, kao i u susednim zemljama. Politicka atmosfera se, takodje, menja u Evropi i SAD. Koriscenje Milosevica i proslosti kao zaklona kojim se zele prikriti sadasnje greske u izgradnji demokratskog drustva na Kosovu ne mogu unedogled drzati u zabludi zapadne zemlje. Mnogi na Zapadu s pravom strahuju da Kosovo moze postati glavni faktor destabilizacije u Evropi, posebno ukoliko se nastavi sadasnje ponasanje prema Srbima i hriscanskim spomenicima. Prema tome, bilo bi bolje da g.
    Kelmendi umesto neosnovanih optuzbi pruzi konstruktivan doprinos kako bismo promenili stvarnost na bolje i konacno usmerili Kosovo prema istinskoj demokratiji i civilizovanom drustvu u kome ce se gradjani osecati kod kuce, bez obzira na svoju enticku ili versku pripadnost.
    Protosindjel Sava (Janjic)

Odgovori Adriatika Kelmendija na odgovor Save Janjica

Sloboda na Kosovu ne moze da postoji samo osudama jedne strane

   Kad sam opovrgavao tendenciozne i neosnovane komentare gospodina Save Janjica, mislio sam da je to bio samo trenutak kaprica srpskog oca , koji je izazvan nekom razumnom ljudskom ljutnjom. Mislio sam da ce najuglednija spska licnost medju kosovskim Albancima staviti prst na celo i videti da zaista hoda po tankom ledu, s obzirom na misljenje koje je izlozio u clanku Ocaj kosovskih Srba (IWPR). Ocigledno, tvrdnje koje tamo izlaze u stilu "da je vise Srba ucestovala na izborima onda Seselj ne bi osvojio tako mnogo glasova" ili "albanski komentatori bili su srecni zbog ekstremnog srpskog nacionalizma", nisu samo manipulacije osobe sa toliko mnogo kredibiliteta vec su takodje naivne i smesne. U svakom slucaju takvo neosnovano misljenje ne doprinosi dobrobiti kosovskih Albanaca i Srba. Ali sta se dogodilo?
    Umesto da shvati koliko je pogresio i da se povuce, gospodin Janjic nastavlja da nas jos vise razocarava, uveravajuci nas na taj nacin da se njegova metamorfoza degenerisala u nesto ne samo cudno vec i zastrasujuce. On nas uverava u to jos vise svojim odgovorima u tekstvu "Sloboda na Kosovu ne moze da postoji samo za jednu naciju" gde cak i ne pokusava da pobije ono sto sam rekao o njegovim greskama u prvom clanku, vec ide dalje i postaje i cinican i spekulativan. On pokusava jos jednom da zatruje javno mnjenje kvalifikacijama kao sto su "Kosovo kao faktor destabilizacije" i "antihriscanski Albanci", sto su stvari koje u sadasnjoj geopolitickoj situaciji u Evropi zvuce uzasno nesimpaticno.
    U nastavku ovog clanka pisacu kao neka druga osoba, da bih dao konkretnije odgovore, naravno sa ubedljivim argumentima, na tvrdnje gospodina Janjica iznesene u njegovom odgovoru.

JOS JEDNO RAZOCARANJE

    Rekao sam ranije da niste odgovorili ni na jednu moju tvrdnju. Sta ste uradili? Jos jedno razocaranje: postali ste cinicni i spekulativni. Pokusavajuci da dodate relativizam relevantnosti mog odgovora, Vi spekulisete da ne znam dobro engleski jezik, ili da sam citao Vas clanak samo na albanskom jeziku. Informacije radi: citao sam vas clanak na engleskom, albanskom i srpskom jeziku, posto nam IWPR to omogucava. Mogao bih da napisem ovaj odgovor na sva tri jezika, ali vise volim svoj maternji jezik. Da, da, mogao bih cak da Vam odgovorim i na Vasem srpskom jeziku. To se ne moze reci za Vas, jer posle toliko godina zivljenja na Kosovu, Vi niste u stanju da sastavite vise od dve, tri reci na albanskom jeziku kojim govori 90 odsto stanovnistva zemlje u kojoj zivite.
    Tvrdite da sudim samo o Srbima i da odbijam da vidim greske druge strane, albanske. Iznenadjuje me da takvo misljenje cujem od Vas. Nijedno jedino slovo u mom clanku na daje osnovu za takav zakljucak. Stavise, sve sto sam ucinio bilo je da vam kazem da upravo Vi vidite samo jednu stranu.
    Radeci to, Vi nastojite da ostvarite taj famozan metod - napad je najbolja odbrana - i zato mi je zao sto moram da Vas obavestim da hodate po tankom ledu. Iskustva vaseg naroda poslednjih godina - onih pripadnika vaseg naroda koje ste jednom zestoko kritikovali - moze da posluzi kao lekcija da neplanirani napad moze da vas odvede u neizbezan poraz. Cak su Milosevic i njegovi saradnici imali obicaj da napadaju bez velikog razmisljanja, ali mi znamo u kojem apartmanu on danas zivi.
    Negde u Vasem tekstu kazete da ni Vi ni bilo ko drugi u Crkvi ne bi opravdali bilo ciji zlocin. "Ne dao Bog", pisete. Medjutim, budite oprezni i govorite samo u svoje ime, ne igrajte se vatrom. Mozete se opeci. Postoje brojne cinjenice koje dokazuju da neki od najstrasnijih zlocina pocinjenih na Kosovu imali blagoslov Srpske pravoslavne crkve. Kako se ova polemika uglavnom odnosi na podrsku ultranacionalisti Seselju, koji je pod istragom Haskog trubunala za ratne zlocine, ovde je fotografija koja govori o podrsci Srpske crkve na Kosovu clanovima njegove ultraradikalne partije.

RUSENJE DZAMIJA   

 Pisete da albanski ekstremisti kvare realnost na Kosovu i pominjete rusenje hriscanskih svetinja, kamenovanje autobusa sa srpskim zenama i decom i slicne stvari. Niko zdrave pameti ne moze da porice nijedan od takvih dogadjaja koji su se zbili na Kosovu i da treba da se osude. Istovremeno, ne moze se poverovati da pojedinci ili ekstremisti zele dobro Kosovu ili da su organizovani na neki nacin. Stvarne casnosti radi, trebalo bi reci da su pojedinci, koji su izvrsili takve napade na Srbe i ostale nealbance (iako u vecini slucajeva nije dokazano da su iza napada stajali Albanci, ali recimo da je tako), izolovani slucajevi osoba sa traumama, koje su izvrsile takve napade kao znak licne osvete. Posluzimo se u ovom slucaju jednostavnom matematikom: sluzbeni izvori pominju brojku od oko 12.000 ubijenih albanskih civila i 120.000 spaljenih kuca koje su pripadale Albancima u vreme sukoba (UNHCR).

    To je ekvivalent od stotina hiljada Albanaca koji zive u ozbiljnoj traumi, pa su stoga potencijalni i nepredvidljivi osvetnici.
    U ovom kontekstu Vi, gospodine Janjicu vidite, medjutim, samo jednu stranu. Znate da kosovski Srbi ne cine nista da dokazu da nisu vise oni koji su ubijali i unistavali sve ono sto je pripadalo njihovim albanskim susedima. Ne zelim da ponavljam sve primere koje sam pomenuo u mom prethodnom clanku, ponovicu samo da su najcvrsci dokaz odsustva promena upravo glasovi koji su dati Seselju. Videci samo jednu stranu, Vi i dalje ne razmisljate o osecanjima Albanaca koji vide da njihovi srpski susedi ne planiraju da se izvine za ono sto se dogodilo. Naprotiv. Svako moze opravdano reci da to ne vodi u pravcu formiranja okruzenja za "ljudska prava, slobodu govora, slobodu kretanja itd", za koje se, ne sumnjam, Vi i ja zalazemo. Sa izuzetkom da Vi u poslednje vreme radite to na veoma cudan nacin.
    Dodatni dokaz da ste skloni predrasudama jeste preterivanje povodom unistavanja hriscanskih hramova i propust da pomenete unistavanje muslimanskih hramova. Bez ikakvog cvrstog dokaza. Da ste bili malo oprezniji, mogli ste da nadjete izvestaje o tome, koji ne obezbedjuju crno-belu sliku situacije.
    UNESCO izvestaj o Kosovu: "...Vise od trecine od 600 dzamija u regionu (Kosovu) unisteno je ili osteceno. Standardna tehnika je bila da se osnova minareta napuni eksplozivom tako da se kamena kula urusi u unutrasnjost gradjevine i unisti kupolu. Otkrili smo rasisticke antialbanske i antiislamske grafite u unutrasnjosti, primerke Korana sa otrgnutim stranicama i zamazane izmetom i krstovima urezanim na zidovima nise za molitvu u dzamijama."
    "Jedva deset odsto od 500 kula u regionu prezivelo je rat. Sve to pokazuje da steta nije ocigledno bila kolateralna. To je bilo namerno..."
    "...Mnoge seoske crkve postale su lake mete za osvetu prilikom povratka kosovarskih seljana. Vecina demoliranih crkava gradjena je u 20. veku, a poveci broj devedesetih godina. Ove crkve su vidjene kao politicki spomenici i bile su specijalno na meti..."

    POREDJENJE ZLOCINA

 Ako zelite da budete nepristrastni i da olaksate tenziju u ovim oblastima, molim Vas gospodine Janjicu da se pozabavite nezavisnim argumentima. I ne idite dalje donoseci opasne zakljucke koji su zasnovani na pristrastnim tvrdnjama.
    Vi pokusavate da izjednacite zlocine koje su pocinili Srbi sa zlocinima koje su izvrsili Albanci. U stvari, u izvesnom smislu Vi cak pokusavate da ih prestavite i vecim, tvrdeci da su "zlocini pocinjeni u vreme mira tezi od onih u vreme rata". Bez imalo odgovornosti za javni efekat reci koje ste izgovorili. Prvo, iskreno verujem da je zlocin zlocin, bez obzira ko ga je pocinio, gde je pocinjen i kako je pocinjen, i on je kaznjiv. Ali ne mozete izjednaciti organizovani zlocin na drzavnom nivou, kao sto je srpski, sa izolovanim zlocinom koji je pocinila individua traumatizovana drugim zlocinom. Predrasuda?
    Vi gospodine Janjicu pisete da kosovski Albanci ne priznaju odgovornost za zlocine kao "ljudi u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji". Jos jedan pogresan zakljucak. U vreme kad citav svet pise o problemima koje Tribunal u Hagu ima sa Zagrebom i Beogradom, povodom predaje optuzenih, stice se utisak da ste Vi poslednji covek na planeti koji jos to nije cuo! Hrvatska: Da li Vas ime Janko Bobetko podseca na nesto? Srbija: Da li Vam imena Radovan Karadzic, Ratko Mladic i Milan Milutinovic nesto znace? Pitajte gospodju Karlu del Ponte! Saradnja izmedju onog sto zovete demokratska vlada u Beogradu i Haskog tribunala vec je dosadna prica. Kako to da je Milosevic uhapsen upravo te noci kad je isticao krajnji rok za sankcije protiv Jugoslavije, 31. marta 2001?
    Kako se dogodilo da je ista osoba poslata u Hag na dan kad je isticao rok za saradnju, kao uslov za dobijanje 1,3 milijarde americkih dolara na medjunarodnoj donatorskoj konferenciji u julu 2001? U isto vreme, price da su Srbi iznenada otkrili da su ubili i zakopali albanske civile u masovne grobnice po Srbiji u trenutku kad je beogradskim vlastima bila potrebna podrska javnog mnjenja za njegovo slanje u Hag, u stvari je smesno opravdanje. Toliko sto se tice srpske saradnje sa Hagom.
    Kad je rec o Kosovu, niko ne moze tvrditi niti poricati takve stvari, imajuci u vidu da do danasnjeg dana Del Ponte nije saopstila javnu optuznicu protiv kosovskih Albanaca. Pristrastan ponovo?!

OPASNA IGRA    Kraj vaseg teksta, gospodine Janjicu, jeste maliciozan i krajnje razocaravajuci, ako se uzme u obzir ko je autor. U tom pogledu igrate veoma opasnu igru. Kazete da postoje izvesni antihriscanski krugovi na Kosovu, koji ce odvojiti Kosovo od Evrope i hriscanske civilizacije. Kazete da se mnogi ljudi u Evropi s pravom plase da bi Kosovo moglo da postane glavni faktor destabilizacije u Evropi, pogotovo ako se nastavi takvo ponasanje prema nealbancima i hriscanima. Uzbudljivo. Iznosite takve tvrdnje u vreme kad postoje mnoga antihiscanski i antiislamska osecanja i kad svetske supersile spovode vojnu kampanju protiv uglavnom islamskog terorizma. Zaboravljate da Albanci pripadaju trima religijama - islamskoj, pravoslavnoj i katolickoj. I da nikada u istoriji nisu bili poznati kao narod koji je vodio ratove na religioznoj osnovi.
    Sta zelite da postignete takvim tvrdnjama, prepusticu Vasoj savesti, gospodine Janjicu.
    S druge strane, nastavljajuci da budete pristrasni, zaboravljate cinjenicu da su oni koje zovete "demokratske vlasti" u Beogradu "crna ovca" Evrope, koje su prekrsile embargo UN na isporuke oruzja Iraku i Liberiji. Da ne pominjem ostale stvari koje cine, sto ih udaljavaju od Evrope, civilizacije i demokratskog angazmana.
    Jedina stvar oko koje se mogu sloziti sa Vama jeste da moramo da ulozimo zajednicke napore da promenimo nabolje stvarnost na Kosovu. Sigurno, svi oni sto zive u ovoj zemlji i jos zele da ostanu ovde treba da budu angazovani na pretvaranju Kosova u mesto gde mogu da se osecaju kao kod kuce. Izgleda, medjutim, da ste u kontradikciji sa svojim tekstom. Upotrebljavajuci suvise cesto termin "provincija Kosovo" i pominjanjem Kosova kao jedinice pod vladavinom Beograda, cini se da pokusavate da vratite kontrolu Srbije nad Kosovom, sto je protiv volje vecine, umesto da je podjednako pravite zemljom za sve gradjane. Nazalost, ne kao sto ste jednom radili, gospodine Janjicu.