Drzava se (ne)svesno odrice velikih para

Kragujevac - U Srbiju i SR Jugoslaviju, prema dostupnim podacima, samo za devet ovogodisnjih meseci uvezeno je vise od 2.000 kamiona (ukupne mase do pet tona), od cega vise od 1.000 polovnih. Ukupna vrednost ovih 2.000 uvezenih kamiona iznosi ni manje ni vise nego oko 30 miliona evra. Koliko je u istom ovogodisnjem periodu u zemlju uvezeno teskih kamiona, ne zna se. Pouzdano se, takodje, ne zna ni koliko je u Srbiju i SRJ tokom ove godine uvezeno novih i polovnih automobila. Nezvanicno se, doduse, cuje da je samo u prosloj godini u Srbiji i SRJ uvezeno cak oko 300.000 automobila, od cega su barem polovinu cinili polovnjaci, ili popularnije receno - "krsevi". Kolika je vrednost ovih 300.000 lane uvezenih "limuzina" raznih modela, marki i godina starosti, opet se ne zna, ali se sasvim osnovano moze pretpostaviti da je ona (vrednost), barem u uslovima domacih ekonomsko-privredno-socijalnih (ne)prilika - basnoslovna.

    U Udruzenju proizvodjaca drumskih vozila Jugoslavije kazu da informacija o tome ko, kako i koliko vozila godisnje uvozi u zemlju nema, jer niko vec 12 godina ne objavljuje podatke te vrste. Generalni sekretar Udruzenja Natalija Sapic kaze za Danas da "ne postoje zvanicni podaci o tome" (broju i stvarnoj vrednosti uvezenih novih i polovnih automobila, kamiona i autobusa - prim. Z. R.). Te podatke bi, prema njenim recima, trebalo da imaju MUP i Carina, ali oni "niti ih kome dostavljaju, niti ih gde objavljuju vec 12 godina".

    - To je nas goruci problem, ali tesko da ce uskoro moci da bude resen. Jer, na primer, carina jos nema deklaraciju u kojoj bi se to (precizni podaci o tome sta se sve pod firmom vozila uvozi - prim. Z.R.) vodilo. Jedino sto carina belezi jeste vrednost, a sta ta vrednost sadrzi ne registruje se. Ta vrednost moze da sadrzi i gotova vozila, ali moze i u komponentama - kaze Natalija Sapic i istice da se u ovom slucaju radi o "velikim parama koje bi trebalo da dobije drzava, a ne zna se ni gde ni kako zavrsavaju".

    Upuceniji u zbivanja na domacoj politicko-privrednoj sceni poprilicno osnovano pretpostavljaju da te "velike pare", kojih se drzava (ne)svesno odrice, zavrsavaju u dzepovima pripadnika uvoznickih lobija i raznoraznih "biznismena", ili biznismena, gotovo da je svejedno, koji koriste, najblaze receno, metez na "liberalizovanom" srpsko-jugoslovenskom trzistu. O tome koliko su u sve ovo umesane i nadlezne drzavne institucije, opet se moze samo pretpostavljati, ali treba se ipak prisetiti proslogodisnjeg uvoza 102 vozila ("marica", kombija, furgona...) marke "pezo" za MUP Srbije, uprkos cinjenici da se policijska vozila u kragujevackoj "Zastavi" proizvode vec vise od 20 godina, i to potpuno opremljena, dok je policija lane od "Pezoa" kupila "goli lim", te da su te "marice" i kombiji naknadno opremani u Fabrici specijalnih vozila u Somboru.

    MUP Srbije, inace, ovih dana, saznaje se, ponovo od "Zastave" trazi saglasnost da od "pezoa" kupi jos dva vozila. U "Zastavi", doduse nezvanicno, kazu "da im ne pada ni na kraj pameti da MUP daju trazenu saglasnost".

    U "Zastavi" i u Udruzenju jugoslovenskih proizvodjaca drumskih vozila i delova za ta vozila (pored "Zastave", FAP, IKARBUS, IMR iz Rakovice, "Tigra" iz Pirota, cine ga i gotovo sve ostale najznacajnije firme srpske industrije), kazu da uvozom ogromnog broja polovnih vozila, postajemo - "automobilski i ekoloski otpad Evrope". Evropa se, prema recima Jagode Ratinac, predsednika novoformirane Radne grupe Udruzenja i direktora marketinga u "Zastava Kamionima", oslobadja "krseva" na svojim drumovima, tako sto ih "prebacuje" na nase puteve. Koliko se nekontrolisanim uvozom polovnjaka dodatno zagadjuje zivotna sredina u Srbiji i SRJ, i koliko se inostranim "krsevima" dodatno ugrozava bezbednost putnika u domacem auto-saobracaju, opet niko pouzdano ne zna, niti o tome vodi racuna.

    Treca strana ovog problema je ekonomska, i najdirektnije tretira opstanak domacih proizvodjaca drumskih vozila. Na uvoz novih i polovnih kamiona i automobila u zemlju sada se, naime, placa carina od 15 do 20 odsto. Domaci proizvodjaci smatraju da je to niska zastita ovdasnjeg trzista, koja im nikako ne obezbedjuje opstanak u konkurenciji sa mnogo mocnijim i bogatijim inostranim kompanijama.

    Dobrim delom zbog ovoga, domaci proizvodjaci drumskih vozila i delova za njih su ovih dana odlucili da zvanicno zatraze vancarinsku zastitu domaceg trzista, sto je praksa i u najrazvijenijim zemljama u Evropi i svetu (jedan isti model automobila nema, primerice, istu cenu u Nemackoj i Francuskoj, prim. Z.R.), i to uvodjenjem ekoloskih taksi na uvoz polovnih vozila, a o cemu je Danas vec pisao. "Cilj uvodjenja tih ekoloskih taksi je, pre svega, zastita zivotne sredine i bezbednosti saobracaja kod nas, ali ona (taksa), s druge strane, treba da obezbedi i odredjeni stepen zastite domacim proizvodjacima na srpsko-jugoslovenskom trzistu. Istovremeno, ekoloska taksa treba da ima i razvojnu funkciju, posto je predvidjeno da deo prihoda od nje (30 odsto) bude usmeren u proizvodnju domacih ekoloskih vozila", kazu u Udruzenju jugoslovenskih proizvodjaca drumskih vozila.

    Napominju da bi na osnovu prihoda od ovih taksi ubuduce, barem priblizno, moglo da se ustanovi sta se sve i koliko pod firmom vozila uvozi u Srbiju i SRJ.

Kamioni i autobusi "teski" vise od 20 miliona evra 

  Udruzenje jugoslovenskih proizvodjaca drumskih vozila u ponedeljak je Vladi Srbije i ostalim nadleznim drzavnim organima i funkcionerima zvanicno prosledilo zahtev za uvodjenje ekoloskih taksi na uvoz polovnih automobila, kamiona i autobusa u zemlju. Inace prema nezvanicnim, ali pouzdanim podacima domacih proizvodjaca drumskih vozila, u Srbiju je za prvih deset meseci ove godine uvezeno 1.050 polovnih lakih kamiona u vrednosti od sedam miliona evra, oko 190 polovnih teskih kamiona (oko devet miliona evra) i oko 530 polovnih autobusa cija se uvozna vrednost procenjuje na pet miliona evra. Dakle, samo za uvoz polovnih kamiona i autobusa u dosadasnjem ovogodisnjem periodu iz zemlje je odliveno vise od 20 miliona evra.