Porast broja neuhranjene dece u Srbiji

Istraživanja u Srbiji pokazuju da postoji porast broja dece koja nisu dostigla visinu i težinu za svoje godine. Od pola miliona najmlađe populacije, 30 odsto je nedovoljno ili srednje uhranjeno. Takođe, i dalje se održava visok procenat gojaznosti u tom uzrastu. U poslednjih 10 godina zdravstvena zaštita preorijentisala se na lečenje posledica, a izgubila je značaj na promociji i prevenciji zdravlja, što je zapravo najvažnije. Direktorka Instituta za zaštitu zdravlja Srbije Ivanka Gajić kaže da  praćenje rasta i razvoja dece nije samo po sebi cilj, već je to neophodno zbog preduzimanja interventih mera. Međutim, ona dodaje da postojeć sistem, koji bi to omogućio, nije zadovoljavajuć. "S jedne strane, velik broj predškolskih i školskih ustanova nije snabdeven adekvatnom opremom za merenje težine, visine i drugih parametara neuhranjenosti dece. Ukoliko oprema postoji, ona je zastarela i neizbaždarena. Neusaglašena je metodologija praćenja. Ocena se radi 'od oka', pa kada kažemo da je dete uhranjeno dobro, srednje ili loše to praktično ništa ne znači. To loše može biti mršavo, zaostalo u rastu, anemično, rahitično i tako dalje. To dobro takođe ne znači ništa. Neko smatra da je to dobro u stvari gojazno", kaže ona.

Na osnovu postojećih podataka ne može biti napravljena procena sadašnjeg stanja, ni preventivni programi. Upravo zbog prepoznavanja tog problema, Institut za zaštitu zdravlja Srbije predložio je UNICEF trogodišnji projekat praćenja rasta i razvoja dece. Napravljen je softver za unos i obradu podataka, a samim tim i za formiranje okružnih, odnosno nacionalnih registara dece. Projekat, koji je prihvaćen ove godine, sprovodiće Institut za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Ministarstvo zdravlja, domovi zdravlja i kancelarija UNICEF u Beogradu. Pomoćnik ministra zdravlja u Vladi Srbije Ivan Jovanović smatra da će na taj način prvi put biti i individualizovan pristup svakom detetu. "Na taj način, skupljanjem podataka, proširivanjem onog spektra koji je do sada postojao u nedovoljnoj meri, omogućava se intervencija kod svakog deteta ponaosob. Sada ćete preko jedne baze podataka, preko potpune informacije o svakom detetu, individualno moći da intervenišete i to će onda zaista unaprediti njihovo zdravstveno stanje", kaže Jovanović.

Svi stručnjaci iz oblasti zdravstva koji su radili na projektu smatraju da on omogućava definisanje nacionalnog plana prevencije bolesti i nepravilne ishrane u populaciji dece od rođenja do 19 godine.