Dogodilo se i to: G17 plus će, po svoj prilici, sledećeg meseca postati politička partija, zbog čega će izbiti prilična gužva na tzv. reformskom krilu srpske političke scene. To bi, takođe, trebalo da znači da je gotovo jednogodišnja polemika u bloku srpskih reformskih eksperata završena pobedom struje guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića, najupornijeg zagovornika teze da G17 plus u decembru, kada mu ističe registracija za nevladinu organizaciju, treba da preraste u političku stranku.
Ta odluka mogla bi da dovede do snažnih potresa u Vladi Srbije budući da će G17 plus, kada postane stranka i kada počne da se priprema za parlamentarne izbore, od ekspertskog partnera Zorana Đinđića postati njegova oštra konkurencija.
Da su u G17 plus konačno prelomili, potvrdio je prošlog ponedeljka, 11. novembra, Miroljub Labus, kada je izjavio da je napustio Demokratsku stranku Zorana Đinđića, čiji je član bio od osnivanja 1989. godine a, pre formiranja G17, jedno vreme čak i potpredsednik. Kao objašnjenje za napuštanje DS, Labus je naveo da ga je stranka „izneverila“ lažnom podrškom na predsedničkim izborima u septembru i oktobru, na kojima se suprotstavio saveznom predsedniku Vojislavu Koštunici.
- Nisam napustio DS, ona je meni okrenula leđa - rekao je Labus na konferenciji za štampu G17 plus.
On je još rekao da je bilo „legitimno pravo DS da bojkotuje predsedničke izbore, ali je i moje legitimno pravo bilo da kao član stranke dobijem podršku na tim izborima“.
- Ne volim da izneverim ljude, ali ne volim ni kad mene iznevere - rekao je Labus.
On je tako postao prvi izvan uskog bloka prokoštuničinih partija koji je javno optužio Đinđića za bojkot izbora. Osim toga, na konferenciji za štampu on se za podršku posebno zahvalio šefovima niških i novosadskih demokrata Zoranu Živkoviću i Borislavu Novakoviću, ali se u krugovima bliskim G17 posle konferencije moglo saznati da se ipak radilo o ironiji. Naime, Labus je ovoj dvojici teško zamerio što su u jeku izborne kampanje prikupljali potpise za generala Nebojšu Pavkovića. Osim toga, Labus nije bio zadovoljan ni podrškom samog Đinđića, posebno na finalnom mitingu u Beogradu. Naime, kada se na bini na kojoj su bili smešteni govornici pojavio Đinđić, Dinkiću i ostalima iz Labusovog tima to se nije dopalo. Intervenisao je sam Labus zahtevajući od Đinđića da održi umeren, kako je tada rekao, „državnički govor“. Nije vredelo - Đinđić je održao jedan od najvatrenijih govora u karijeri, optužujući Koštunicu da je „trut“ i da su ga 5. oktobra „doneli“ da preuzme dužnost, koliko je bio uplašen. Labusovi ljudi su te noći bili zgroženi Đinđićevim govorom, kada su i pale procene da bi premijerov nastup predsedničkog kandidata mogao da košta između sto i dvesta hiljada beogradskih glasova. Kasnije, kao što je poznato, Labus je u oba kruga izgubio od Koštunice u Beogradu iako su u njegovom štabu računali na tesnu pobedu u glavnom gradu.
Sukob s Đinđićem
Čak i više od toga, Labus je Đinđiću zamerio na potpuno pasivnom ponašanju u drugom izbornom krugu, optužujući ga među svojim saradnicima za bojkot izbora. Na pitanje da li ima pouzdane dokaze da je Đinđić bojkotovao predsedničke izbore, Labus nije želeo direktno da odgovori, ali se lakonski poslužio Koštuničinim izbornim sloganom.
- Kako bi rekao moj protivkandidat, „Zna Srbija“ - rekao je Labus.
Prema nekim izjavama iz G17, on Đinđića od spornog beogradskog mitinga nije ni video a, prema sopstvenom priznanju, nije imao potrebu ni da mu lično javi da napušta DS nego je to telefonom saopštio Živkoviću. Savezni ministar policije je kasnije rekao da ga je Labus veoma razočarao iako od svega ne treba praviti dramu jer se radi o tome da je stranku napustio „samo jedan član“.
Ali da taj Labusov potez znači mnogo više, pokazaće se vrlo brzo. Prvo, on je time izgleda presudio u dugotrajnoj polemici unutar G17, gde se Dinkić energično zalagao za formiranje stranke, dok su Labus i Božidar Đelić bili protiv. Kakav je sada Đelićev stav prema tome, nije poznato iako bi se nešto moglo zaključiti iz toga što je kao ministar finansija u poslednjem sukobu Đinđića i Dinkića stao na stranu ovog drugog. Naime, Đinđić se početkom meseca ponovo založio za devalvaciju dinara zahtevajući da, umesto dosadašnjih 60, evro u Srbiji košta 67 dinara. Dinkić se tome energično suprotstavio, dok je Đelić čak zapretio ostavkom na svoje mesto u vladi ako kurs bude oboren.
Drugi momenat koji daje važnost Labusovom odlasku iz DS jeste snažan udarac Đinđićevom monopolu na reforme. Naime, dobar deo svog međunarodnog kredibiliteta Đinđić je izgradio na tome što je u inostranstvu sve svoje protivnike, Koštunicu pre svih, uspeo da žigoše kao protivnike promena i da stvori uverenje da bi njegovim padom s funkcije premijera propale i reforme u Srbiji. Labusovo otvoreno pozicioniranje naspram Đinđića najjači je do sada udarac srpskom premijeru kao reformskom monopolisti. Osim toga, DS je napustio jedan od njenih najuglednijih članova, u čijoj političkoj biografiji nije bilo ničega što bi i njegovim najvećim protivnicima moglo da liči na mrlju, a već sama činjenica da je u toj stranci veoma sužen spektar javnosti prihvatljivih političara govori u prilog tome da se odlazak Labusa, makar samo kao pasivnog člana, može smatrati gubitkom.
Konačno, Labusovim odlaskom iz DS i njegovom otvorenom optužbom za bojkot izbora i formalno je razvrgnut njegov dogovor sa Đinđićem koji ga je sprečavao da od G17 plus formira političku stranku. Naime, u zamenu za Đinđićevu podršku na izborima, Labus je letos obećao srpskom premijeru da od G17 neće praviti stranku iako su predsednički izbori idealan momenat za političku promociju i formiranje partijske strukture. Osim toga, on je obećao da, ako pobedi na izborima, neće dovoditi u pitanje poziciju Đinđićeve vlade, koja bi u tom slučaju ostala na položaju sve do isteka mandata krajem 2004. godine.
Ljudi od poverenja
Upravo zato je Labusu u krugovima oko Đinđića manje zamereno što je napustio stranku, a mnogo više što formira svoju, zbog čega je i optužen za verolomnost.
- Labus je pogazio svoju reč, jer je jasno rekao da će biti član DS i da neće praviti druge stranke - rekao je u ponedeljak, 11 novembra, visoki funkcioner DS Čedomir Jovanović.
Istina, sam Labus je u javnosti i dalje suzdržan prema mogućnosti da njegova grupa eksperata na svojoj redovnoj godišnjoj skupštini preraste u stranku, tvrdeći da „unutar G17 plus postoji rasprava o ovom pitanju“.
- Jedan deo misli da treba da G17 plus preraste u stranku, drugi deo misli da treba da ostane nevladina organizacija - rekao je on, i dodao da će to biti razrešeno na sednici skupštine.
Većina analitičara u Srbiji saglasna je da bi G17 mogao da postane snažna partija, sastavljena od istaknutih ljudi koji među građanima uživaju ugled nekorumpiranih ekonomskih i finansijskih eksperata.
- G17 plus uživa veliko poverenje birača i, ako bi se pojavila na izborima, predstavljala bi treći jak blok - tvrdi Srđan Bogosavljević, direktor beogradske agencije Stratedžik marketing.
Koliko je poverenje koje uživa G17, svedoči i to što su u većini istraživanja javnog mnjenja tokom ove i većeg dela prošle godine među pet najpopularnijih političara u Srbiji redovno bila trojica iz G17 - Labus, Dinkić i Đelić.
Drugi momenat koji G17 plus preporučuje kao stranku jeste razuđena mreža kancelarija u više od 60 gradova i mesta u Srbiji, koja bi mogla da posluži kao začetak partijske infrastrukture. Istina, to većinom nije proveren partijski kadar, već mahom reformski orijentisani intelektualci, među kojima je dobar deo već u članstvu neke od stranaka iz DOS, vrlo često i samog DS.
Sledeći osnov za pravljenje partije jeste i Labusovo učešće na predsedničkim izborima, na kojima je, uprkos porazu, za sebe uspeo da veže glasove gotovo milion reformski opredeljenih birača. S druge strane, međutim, s obzirom na izbore, Labus je zakasnio s pravljenjem partije za najmanje mesec, dva, ali to ne bi trebalo da bude presudno imajući u vidu neprestano prisustvo ljudi iz G17 u javnosti i u medijima.
Raslojavanje DOS
Još jedan momenat se može uzeti kao veoma važan prilikom razmatranja partijske pozicije G17. Naime, prema izvorima Blic Newsa iz te organizacije, G17 plus je podršku za formiranje partije obezbedio i u političkim i u finansijskim međunarodnim institucijama koje prate događaje u Srbiji. Taj aspekt govori da se Zapad sprema za vreme posle Đinđića u Srbiji. Procene koje su najzastupljenije u svetskim analizama posle predsedničkih izbora u Srbiji premijeru, naime, ne daju velike šanse na duge staze. Zbog toga preovladava stav da bi G17, koji bi za sebe mogao da veže radikalno reformski opredeljene birače, sada manje-više okupljene oko DS, mogao da preraste u stranku, čime bi bio obezbeđen nesmetan nastavak reformi u Srbiji i posle Đinđića.
To, međutim, ne znači da će G17 istog momenta kada formira stranku otvoriti front prema srpskom premijeru. Naime, i njima je poznat stav da u narednih osam meseci do godinu dana Zapad želi da obezbedi da nesmetano funkcionisanje Đinđićeve vlade, i Dinkić i ekipa nemaju razloga da taj stav ne uvaže.
To, međutim, ne znači da će biti i obratno, da će Đinđić skrštenih ruku čekati da se G17 nametne kao zamena za DS. Svestan da formiranje partije nije jednostavan posao, Đinđić bi mogao da pokrene kampanju protiv najistaknutijih članova G17, čime bi pokušao da sruši rejting koji su zaradili kao grupa eksperata koja se ne bori za vlast nego za opšte dobro. Politički analitičar Zoran Lutovac iz beogradskog Instituta društvenih nauka veruje da će nova uloga G17 loše uticati na popularnost ove organizacije, „jer će morati da se odreknu imidža ljudi koji brinu o opštem dobru, a koje sama vlast ne interesuje“.
- Lakše je biti popularan s tim imidžom nego kada ste direktno na vlasti kao politička partija - rekao je Lutovac.
I Srđan Bogosavljević je saglasan da bi izlazak G17 na izbore najviše smetao DS budući da se obraćaju istim reformski opredeljenim biračima i „da se reforme poistovećuju sa DS i G17 plus“.
Približavanje Koštunici
Istovremeno, opasnost za Đinđića leži i u tome što će aktiviranje još jedne snažne grupe na reformskom krilu dovesti do daljeg raslojavanja DOS, budući da bi G17 mogao da privuče za sebe nekoliko malih partija iz tog bloka, koje savez sa nepopularnim Đinđićem doživljavaju kao nužno zlo. Naime, već je gotovo izvesno da bi u koaliciji sa G17 sebe rado video GSS Gorana Svilanovića, moda čak i Korać-Orlićevi socijaldemokrati. Uz odbegle Mićunovića, Ilića, Čovića, Mihajlovića i Isakova, zatim Kasu i Ljajića, koji će na parlamentarnim izborima verovatno nastojati da izdvoje glasove Mađara i Bošnjaka, formiranje G17 kao stranke ne ostavlja mnogo toga u savezu sa Đinđićem, posebno ne mnogo toga što bi moglo da mu donese glasove.
Zato je Đinđićeva prva reakcija na nove ambicije G17 rezultovala pritiskom na Dinkića da obori kurs dinara. Dinkić se tome suprotstavio i, pored ostalih, potražio zaštitu i od Koštuničinog DSS. Naime, ta stranka podržala je Dinkićev zakon o Narodnoj banci, a, prema izvorima Blic Newsa, spremna je da ga podrži na mestu guvernera i posle usvajanja ustavne povelje, bez obzira što Đinđić nove okolnosti u odnosima Crne Gore i Srbije i prestrukturiranje zajedničkih institucija nastoji da iskoristi da se Dinkića reši.
Približavanje G17 plus i DSS posle neuspelih predsedničkih izbora ipak je daleko od nekakvog novog političkog saveza ili koalicije. Pa ipak, G17 je, tvrde izvori Newsa, obećao Koštunici pomoć na predsedničkim izborima tako što će Labus voditi kampanju među svojim biračima sa prethodnih izbora da izađu i glasaju. Ne treba posebno podsećati ko bi na tim izborima trebalo da bude njihov izbor između Koštunice, Vojislava Šešelja i Borislava Pelevića. Predizborna matematika pokazuje da bi Labusova uloga na predstojećim predsedničkim izborima mogla da bude veoma važna jer, ukoliko bi on uspeo da nagovori 50 odsto svojih birača da na izbore izađu, izbori bi imali velike šanse da uspeju i da Koštunica postane predsednik. Ukoliko bi Labusovi birači apstinirali, ponovljeni izbori bi gotovo sigurno propali. Važnost Labusove pozicije uoči predsedničkih izbora uočio je i Dragoljub Mićunović, koji je prošle nedelje zahtevao od lidera G17 plus da pozove svoje pristalice da se „svi okupe oko nekoga“.
- Tako bi sprečili ono najgore što može da se dogodi - rekao je Mićunović.
Šta je to najgore, nije precizirao. Sve u svemu, ako bi G17 uspeo da formira stranku i ako bi uspeo da sačuva svoj trenutno visoki rejting, nije van pameti da su na političkoj sceni Srbije počele pripreme za vreme posle Đinđića.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 2
Pogledaj komentare