"Miholjsko leto" stiglo iz Afrike

Ljubičice i visibabe, koje su se ovih dana pojavile u dvorištima širom Srbije, iako je decembar na pragu, uzbunile su najviše starije ljude, koji u ovim vesnicima proleća vide najavu duge i oštre zime. Kako je tradicionalno hladni novembar počeo da liči na letnji mesec i zašto je do toga došlo, pitali smo stručnjake iz Saveznog Hidrometeorološkog zavoda.

- Za trenutno toplo vreme u našoj zemlji najviše je "krivo" visinsko strujanje toplog vazduha, koji je na prostor iznad Balkana došao sa juga, iz Severne Afrike i Sahare.

Ovo jeste klimatska anomalija, a trenutna situacija je specifična po tome što se retko javlja ovoliki razmer odstupanja u odnosu na prosečne temperature. Naime, kad je u letnjim danima temperatura samo 5 stepeni viša od normale, stanje je već alarmantno.

Prethodnih dana, kad je prosečna temperatura trebalo da bude oko 5 stepeni Celzijusa, realno izmerene temperature su bile 20 stepeni. razvoju. Znači, čak 15 stepeni iznad proseka i to je nama klimatolozima već ekstremni klimatski događaj - kaže Tihomir Popović, pomoćnik direktora Saveznog HMZ i dodaje da su se ovakve epizode dešavale i ranije, ali ova duže traje:
- Međutim, iz ovakvog trenutnog stanja ne može se izvući veza sa nastupajućom zimom, jer se može ispravno predvideti vreme samo do 15 dana, dok su duže prognoze uglavnom samo izgledi vremena.

Topao novembar ne mora značiti dugu zimu, jer se očekuje da će ubuduće zime biti sve toplije i zato je logično očekivati češću pojavu ekstremnih klimatskih događaja.

Prema njegovim rečima, ovakvi poremećaji vremenskih prilika mogu se dovesti u vezu i sa pričom o globalnom zagrevanju planete.
- Razlozi zagrevanja planete se nisu promenili, pa se očekuje da će se ovakve klimatske anomalije postati uobičajene. Predviđanja, naime, govore da se do kraja veka očekuje postepen rast temperature, posebno na severnoj zemljinoj polulopti, a za koliko stepeni, zavisiće od ponašanja nas ljudi na planeti i količine materija koje emitujemo u atmosferu.

Čovek je, naime, stvarajući sebi bolje uslove za život, emitovao štetne sastojke u atmosferu i pospešio efekat staklene bašte. To je inače prirodan efekat, bez koga bi normalna temperatura na zemlji bila oko -18 stepeni Celzijusa, a ne 15, samo što se sad više gasova emituje u atmosferu, pa se više i vraća na zemlju, i zato temperatura raste - dodaje Popović, ističući da će zime biti sve kraće.

Prema predviđanjima ove institucije, u narednim danima će biti malo svežije vreme, ali i dalje prijatno toplo.
- Sve ovo što se dešava iznad našeg područja, ali i iznad čitave planete potvrđuje ultradugoročne prognoze Međunarodnog međuvladinog panela za klimatske promene. Naime, sve je učestalija pojava ekstremnih događaja, a u to spada i ovo što se sad dešava.

Poznata "miholjska leta", koja se obično pojavljuju u oktobru, sada se pojavljuju u novembru, odnosno u hladnijem periodu godine. Naše područje je prema ovom panelu identifikovano kao oblast sa izraženijim promenama u temperaturi vazduha i sušnim periodima, kao i sa promenljivom klimatskom strukturom.

Možemo očekivati da se u narednih nekoliko meseci pojave ekstremno topli ili izuzetno hladni periodi. Dakle, još neko "miholjsko leto", ali i mogućnost pojave izrazito niskih temperatura - kaže mr Verica Gburčik.

Prema najavama meteorologa, u narednih 10 dana se ne očekuju bitnija zahlađenja.
- Temperature će biti nešto niže nego u prethodnom periodu, ali ipak iznad proseka za ovo doba godine. Maksimalne će biti više od 10 do 17 stepeni, a u noći između petka i subote biće i prolaznih kiša - kažu u "Meteosu".