Holandski "nasip" pred pridošlicama u Evropsku uniju

Ostavka holandske vlade učinila je proširenje Evropske unije još neizvesnijim. Sada nije više dovoljno da Irci, u subotu, na referendumu, usvoje Ugovor iz Nice, da bi na samitu EU u Kopenhagenu, polovinom decembra, konačno bila usvojena odluka o prijemu 10 novih zemalja. Pošto nije verovatno da holandska vlada u ostavci može do decembarskog samita da dobije podršku holandskog parlamenta za proširenje EU za 10 novih članova, sva je prilika da ta odluka mora biti doneta tek posle vanrednih izbora i obrazovanja nove vlade, što neće biti moguće pre kraja januara iduće godine. Holandska koaliciona vlada raspala se zbog unutrašnjih trvenja u svakoj od 3 partije koje čine koaliciju, ali i protivljenja koalicionih partnera da broj novih članova EU određuje Brisel, bez obzira na to da li kandidati ispunjavaju uslove za prijem. Poslanici desnih liberala i "Liste Pima Fortejna" kategorično su protiv prijema Poljske, a imaju ozbiljne primedbe i na sposobnosti Letonije, Litvanije i Slovačke da se pridruže evropskoj petnaestorici. "Mi ozbiljno uzimamo kriterijume za pristupanje. Nemam utisak da i Evropska komisija to čini", kaže šef frakcije desnih liberala Gerit Calm. Holandski premijer Balkenende je pokušao da umiri protivnike proširenja EU predlogom da budu uvedeni kontrolni mehanizmi, kojima bi bila proveravana "zrelost" svakog predloženog kandidata da se pridruži EU, ali zasad nema ozbiljnih indicija da bi parlament u ovom sastavu mogao da prihvati taj predlog. Pad holandske vlada najavljuje da bi proširenje Evropske unije u "paketu" od 10 zemalja moglo biti predmet rasprave i u ostalim zemljama-članicama EU. Utisak da se proširenje odvija po nalozima Evropske komisije i bez konsultovanja sa zemljama-članicama, nije isključivo holandski.
"Fajnenšel tajms dojčland" u svom komentaru posledica pada holandske vlade ukazuje da je "opasno kad očigledna nepravičnost u raspodeli tereta u EU toliko dugo postoji da desno usmereni političari mogu da je iskoriste da bi probudili odbojnost naroda". Pri tom je komentator mislio na činjenicu da Holandija učestvuje s 0,54 odsto bruto-društvenog proizvoda u budžetu EU, ali da Nemačka s 0,34 odsto društvenog proizvoda, koji čini najveći apsolutni iznos, ne samo što razume, nego i deli holandsku zabrinutost zbog troškova proširenja Evropske unije. Pri tom, Nemačka kategorično zahteva da u paketu od 10 zemalja bude Poljska, što samo komplikuje predstojeću raspravu o proširenju.