Besplatne akcije: Osipanje "hiljadarke"

Hiljadu evra, koje je ministar ekonomije Mlađan Dinkić obećao svim građanima koji imaju pravo na besplatne akcije, počela je da se „osipa“ pre nego je iko i podneo zahtev za dobijanje akcija šest velikih javnih preduzeća.

Potpisivanjem energetskog sporazuma Srbije sa Rusijom 25. januara, predviđeno je, naime, da ruska kompanija Gasprom postane većinski vlasnik NIS-a, odnosno da 51 odsto domaće naftne kompanije plati 400 miliona evra. Sporazumom je takođe predviđeno da Gasprom u NIS investira najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, a da prodaja bude završena do kraja ove godine.

Niski start

Ovakav gasni „aranžman“ Srbije i Rusije mogao bi, naime, da utiče na iznos koji bi oko četiri miliona građana trebalo da dobiju kroz besplatnu podelu akcija.

Prema rečima Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, „takav energetski sporazum dovodi u pitanje Zakon o besplatnoj podeli akcija i visinu sredstava koje će građani dobiti od prodaje tih akcija, dok bi prodaja NIS-a po takvoj ceni značilo da su građani Srbije prevareni“.

Prodaja 51 odsto kapitala NIS-a za 400 miliona evra, umesto za deo od 1,8 milijardi, koliko su iznosile procene ukupne realne vrednosti te kompanije, u startu bi, umanjila nominalnu vrednost akcije, tvrde poznavaoci.

Osim toga, oduka Vlade Srbije da proda većinski paket strateškom partneru, umanjila bi perspektivu akcije NIS-a na Beogradskoj berzi. Dragoslav Veličković, direktor brokersko-dilerskog društva u Sosiete Ženeral banci govoreći o ovom problemu za Ekonomist magazin, istakao je da su različiti slučajevi malih i srednjih preduzeća, s jedne strane, i velikih, sa druge.

U prvom slučaju, investitori uglavnom izbegavaju da kupuju akcije preduzeća koja imaju (jako) dominantnog vlasnika s obzirom na to da on kontroliše kompaniju, da donosi samostalno sve bitne odluke i da je mali obim akcija koje su slobodne za trgovanje. Osim toga, dodaje Veličković, kompanije sa većinskim vlasnikom nisu na meti preuzimanja što umanjuje mogućnost da uvećanje vrednosti njihove akcije.

„Naftna indfustrija Srbije, kao velika kompanija, i pored većinskog vlasnika verovatno će imati dovoljan broj akcija slobodnih za trgovinu. S obzirom na to da strateški partner ima kontrolu, za potencijal akcije će biti jako bitno kako novi vlasnik rukovodi preduzećem, te kakvi su poslovni rezultati kompanije i politika raspodele ostvarene dobiti“, naglasio je Ekonomistov sagovornik.

Jedini problem koji se javlja sa većinskim vlasništvom jeste dakle, mogućnost da tražnja za akcijama bude manja. Zbog koncentrisane vlasničke strukture, naime, malo je onih koji će hteti da kupe akcije tog preduzeća. U tom slučaju, jedini „mamac“ za potencijalne kupce mogla bi da bude dividenda.

Frljanje milijardama

U javnosti se pojavila i teza da prodajna cena NIS-a neće presudno uticati na vrednost akcija kada se one (jednog lepog dana) budu pojavile na berzi, jer će njihovu vrednost odrediti tržište i da će ono „nadoknaditi gubitak“ koji (eventualno) bude nastao zbog (po Srbiju) nepovoljnog kupoprodajnog ugovora. Iako u tome može biti istine, nema sumnje da viša kupoprodajna cena, uz, razume se, dalje adekvatno (tj. stručno) upravljanje kompanijom, vrednost akcije može podići do „neslućenih visina“.

S tim u vezi, niko još uvek, sa potpunom sigurnošću, ne može naravno tvrditi ni koliko će šest javnih preduzeća koja su predmet podele besplatnih akcija vredeti za dve do tri godine, odnosno kolika će biti nominalna vrednost njihove akcije. Podsetimo, prema računici ministra Dinkića, ukupna vrednost NIS-a, JAT-a, EPS-a, Galenike, Telekoma i Aerodroma Nikola Tesla kreće se oko 25 milijardi evra. To su, prema tadašnjoj oceni Dinkića procene, a „stvarne tržišne vrednosti mogu biti i veće, a vrlo, vrlo teško niže“, izjavio je ministar početkom decembra prošle godine.

Sa druge strane, Branko Pavlović, konsultant malih akcionara, procenio je da je „uz optimalne uslove poslovanja, ulaganje u NIS i ekonomsku cenu struje za EPS, teško da sva ova preduzeća mogu da dostignu 16 ili 17 milijardi evra“. Istovremeno su se pojavile i procene, uslovljene sadašnjim tehničko-tehnološkim i finansijskim performansama ovih preduzeća, koje govore da „šest veličanstvenih“ ne vrede više od šest milijardi evra, a da najveću vrednost među njima, od po oko dve milijarde evra, imaju upravo NIS i EPS.

Pod senkom politike

Koliko će akcija NIS-a vredeti „sutra“ i da li će građani zapravo dobiti obećanih hiljadu evra, ne zavisi samo od toga koliko će Rusi platiti NIS, kolika će biti cena struje i kojom brzinom će se modernizovati svih šest kompanija. Šta će se događati sa akcijom na berzi zavisi, naime, od više faktora, među kojima, sudeći po iskustvu, ubedljivo prednjače političke i ekonomske prilike u zemlji.

Primera radi, politička nestabilnost i neizvesnost u Srbiji od početka januara oborila je vrednost indeksa najlikvidnijih akcija na berzi Belex15 za više od deset procenata. Isto toliko izgubile su i akcije svih ostali preduzeća na berzi, s tim što ovde valja podsetiti da je oseka na domaćem tržištu kapitala počela još u maju prošle godine kada je na čelo Skupštine Srbije došao radikal Tomislav Nikolić.

Prema Dinkićevim rečima, vrednost akcije NIS-a zavisiće između ostalog od političkih prilika u zemlji. “Ako na izborima dobije Tomislav Nikolić postoji velika opasnost da strani investitori više ne ulažu, a ako nema kupaca akcije neće vredeti ništa. S druge strane, ako nastavimo put evropskih integracija i protok kapitala u Srbiji, akcije će vredeti više“, ocenio je Dinkić.

Veličković tvrdi da bi na vrednost akcije NIS-a moglo da utiče i kretanje cene nafte na svetskom tržištu, zatim sposobnost da se kompanija izbori sa konkurencijom, te napor kompanije da isporučuje kvalitetan proizvod i usluge. „Ako cena nafte na svetskom tržištu bude 200 dolara po barelu, akcija će imati veću cenu nego u slučaju da cena padne na 30 dolara. Takođe, bitno je kako će NIS uspeti da se izbori sa konkurencijom i koliko će kvalitetom nafte i usluge uspeti da pridobije klijente“, ocenio je Veličković, dodajući da će slično biti i sa Jatom kad politika „otvorenog neba“ otvori prostor za konkurenciju.

Konačno, imajući u vidu sve veće udare na evropskim i svetskim berzama, akcije domaćih firmi su nesporno i pod velikim uticajem dešavanja na svetskoj ekonomskoj sceni. Podsetimo, zbog straha od ekonomske recesije u Sjedinjenim Američkim Državama i krize hipotekarnih kredita, finansijska kriza je zahvatila najveće berze u Evropi i svetu, a dnevni pad glavnih evropskih indeksa kretao se između 2,6 i šest odsto. Takav sunovrat je, prema ocenama domaćih stručnjaka, samo dolio „ulje na vatru“ na uticaj političke krize na Beogradsku berzu.