Njujork razmišlja o porezu na drogu

Suočene sa ekonomskim usporavanjem, gotovo polovina država SAD u naredne dve godine predviđa manjak u budžetu. Pokušavaju da budu domišljate i pronađu nove načine da povećaju prihode.

Kad zafali nekoliko miliona dolara za popunjavanje "rupe" u budžetu, lokalne vlade sad daju pod lizing putarine na autoputevima, kao što su uradile Indijana i Virdžinija, ili mostarine, što je primenila Alabama.

Neke države razmatraju udaranje poreza na pornografiju, što je šest već učinilo, ili uvođenje poreskih markica za džointe, kao što je uradio Teksas.

Kasu su neke države popunile i taksom na prodaju bundeva za Noć veštica i oporezivanjem zarada profesionalnih sportista na samim atletskim mitinzima. Da i svaka zabava može da se iscedi, pokazuju brojne američke države koje porez naplaćuju i uličnim izvođačima.

Porezi "idu od blesavih do apsolutno glupih," izjavio je agenciji AP Nejt Bejli iz Poreske fondacije u Vašingtonu. On kaže da se "ljudi već osećaju preterano oporezovanim, pa političari traže skrivene načine da povećaju budžet."

Tako je guverner Njujorka, Eliot Spicer, predložio da se male cigare presele u kategoriju cigareta, a aromatizovana pića sa nizim sadržajem alkohola u grupu žestokog pića koja se oporezuju po većoj stopi.

Neke države imaju i porez na narkotike i slične supstance. U teoriji to znači da bi narkodiler u Severnoj Karolini morao da ode u nadležnu državnu službu i za 50 dolara dobije poresku markicu za gram kokaina iznad prvih šest grama - koji se ne oporezuju.

Ideja je da svako, pa i onaj ko prodaje zabranjene supstance, mora da plati porez. U stvarnosti se prihod od narkotika skuplja posle hapšenja, kada dilera, pored kazne, čeka i poreski račun.

U Njujorku, gde se računa na budžetski deficit od 4,4 milijarde dolara u poslovnoj godini koja počinje u aprilu 2008. godine, zatim manjak od 6,8 milijardi u periodu od 2011. do 2012. godine, Spicer očekuje da oporezivanje zabranjenih supstanci donese gradu 17 miliona dolara prihoda.

Spicer, takođe sasvim originalno, namerava da obaveže internet divove, poput Amazona, da prikupljaju porez na svoju prodaju stanovnicima Njujorka, čija se vrednost procenjuje na 47 miliona dolara.

Jedna od ideja je i da Njujork da u lizing lutriju. Najbolje nekom investitoru sa Vol strita koji će biti voljan da unapred uplati četiri milijarde dolara, 200 miliona godišnje na ime kamate i 2,1 milijardu za obrazovanje koliko od lutrije grad sad uzima.

"Smatra se da može da se ide sa podizanjem nameta sve dok se ne izgovara reč porez", kaže Ričard Brodski iz njujorške skupštine i dodaje da su posledice toga razorne po srednju klasu i siromašne, ali i smetnja velikom biznisu i bogatima.

U Nju Džerziju su smislili da prodaju prava na imena odmorišta uz put. To znači da će odmorišta koja su nosila imena znamenitih građana, poput Tomasa Edisona, Volta Vitmena ili Klare Barton, verovatno uskoro dobiti imena korporacija.

Istovremeno, kod političara je utisnut nepokolebiv stav da se pred biračima nikad ne spominje povećanje poreza na prihod i promet, kaže Skot Patison iz Nacionalnog udruženja državnih budžetskih službenika.

Beta.