Sporazum sa EU testira vladu

Politički sporazum koji je Evropska unija ponudila Srbiji biće prvi test za stabilnost vlade i prvi pokazatelj posledica predsedničkih izbora na odnose u vladajućoj koaliciji. Naime, sporazum koji je juče stigao u Beograd, kako je rečeno u kabinetu vicepremijera Božidara Đelića, trebalo bi da bude potpisan i objavljen u četvrtak, pošto potpredsednik dobije ovlašćenje vlade da to učini. Iako je skoro izvesno da će Đelić potrebno ovlašćenje dobiti, što je i sam juče potvrdio, jer ministri DS-a i G17 plus u svako doba mogu da preglasaju „narodnjake”, ono što će se događati tokom tog jednodnevnog usaglašavanja stavova u koaliciji moglo bi da bude lakmus test za period koji je pred nama.

Kako sada stvari stoje, cilj Demokratske stranke je da sporazum, kako procedura i predviđa, prvo „progura” kroz vladine odbore, a onda da ga dostavi vladi na glasanje. Sednica vlade i glasanje o sporazumu, ako ne bude moglo drugačije, s obzirom na to da vlada redovne sednice ima četvrtkom, biće održani, kako saznajemo, telefonski.

Izvori „Politike” u DSS-u i juče su potvrđivali da premijerov blok ne odstupa od zahteva da se pre usvajanja bilo kakvog sporazuma njihovi koalicioni partneri obavežu da će slanje Misije EU na Kosovo mimo Saveta bezbednosti UN smatrati kršenjem parafiranog SSP.

U DSS-u su, tvrdi isti izvor, svesni da odluku o potpisivanju sporazuma, kako političkog, tako i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ministri DS i G17 plus mogu da donesu preglasavanjem, ali ako će preglasavanje postati praksa za donošenje odluka u vladi, kaže naš sagovornik, vrlo verovatno je da će se uskoro ići na parlamentarne izbore.

I dok SSP po svojoj prirodi zahteva ratifikaciju u parlamentu, što će DSS-u omogućiti da ga blokiraju ako budu hteli i imali podršku radikala za to, za politički sporazum koji će prekosutra najverovatnije biti potpisan nema te prepreke. Naime, kako je juče objasnio za „Politiku” Vladimir Todorić, pravni savetnik vicepremijera Đelića, ovaj sporazum ne zahteva ratifikaciju jer u njemu nema ničega što bi predstavljalo obavezu za Srbiju. Slično objašnjenje, ali sa manje sigurnosti, juče je dao i sam Đelić, ali je on rekao da „nije siguran” da li je politički sporazum sa EU, pošto bude potpisan uopšte potrebno ratifikovati u skupštini.

Pa, opet, uz sve tihe pretnje, narodnjački blok juče se trudio da uveri javnost da do ovakvih lomova, makar u skorije vreme, neće doći.

Portparol DSS-a Andreja Mladenović, izjavio je da je vladajuća koalicija stabilna i da je „bitno da funkcionišemo (koalicija) kao i pre izbora, a tako će se nastaviti i dalje”. On je dodao da, za sada, svi partneri koji su u koaliciji, sve četiri stranke, nemaju nameru da „ruše” koaliciju.

I potpredsednica NS Dubravka Filipovski juče je izjavila da ne očekuje da će biti ugrožen opstanak Vlade Srbije nakon pobede Tadića i dodala da „u ovom trenutku nije čula da je bilo ko izrazio želju da napusti vladu”. Ona je navela da predmet sporenja mogu biti krupna politička pitanja u vezi sa SSP, odnosno politički sporazum sa EU.

Da ni DS, nošen talasom Tadićevog izbornog rezultata, takođe nema nameru da odstupi pokazale su juče i izjave funkcionera ovog bloka. Vicepremijer Đelić juče je rekao da nije razgovarao sa premijerom o potpisivanju političkog sporazuma, ali da očekuje da će dobiti neophodno ovlašćenje vlade. On je ocenio da posle „referendumskog izbora” na kome je Srbija „odlučila da želi da ide evropskim putem”, nijedna stranka neće moći da se protivi potpisivanju sporazuma, pogotovo što je taj sporazum, kako je naglasio, u potpunosti u saglasnosti sa poslednjom rezolucijom Skupštine Srbije o Kosovu i Metohiji.

Da će evropske integracije biti pitanje koje će odlučiti sudbinu vlade smatraju i u G17 plus. Šef Informativne službe G17 plus Nikola Papak izjavio je da će vlada uspešno funkcionisati samo ako Srbija nastavi evropske integracije i potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. On je dodao da će se u narednim danima videti da li i ostali koalicioni partneri u Vladi Srbije imaju isti stav o tom pitanju kao i G17 plus.

Iako je već tokom izborne noći postalo jasno da će DS pokušati da kapitalizuje Tadićevu pobedu, može se očekivati da tenzije podignute tokom izbora narednih dana ipak pomalo splasnu.

Sasvim razumljivo, ako se ima u vidu visoki izborni rezultat radikala i procena da DS, uprkos Tadićevim rezultatu, još ne može da napravi vladajuću većinu bez DSS-a.

„Zbog velikog broja glasova koje je osvojio Nikolić, DS nije siguran da bi posle novih parlamentarnih izbora mogao formirati vladu bez DSS-a, a DSS je zabrinut zbog primetnog opadanja podrške koju dobija na izborima”, ocenio je juče i analitičar Đorđe Vukadinović, a prenele agencije.

Vukadinović smatra da će DS verovatno zahtevati preraspodelu moći i da će jedan deo DS i njemu naklonjene javnosti sigurno zahtevati raspisivanje parlamentarnih izbora, ali da će zbog nesigurnosti u ishod parlamentarnih izbora ipak biti postignut kompromis.

Da će vrh DS vršiti pritisak da se odnosi sa DSS-om preispitaju smatra i politikolog Zoran Stojiljković, i to „čak i po cenu vanrednih parlamentarnih izbora”. On je rekao agenciji Beta da očekuje da će evropski zvaničnici, s druge strane, vršiti pritisak da se održi političko jedinstvo u Vladi Srbije. „Opstanak vlade zavisi i od toga da li će ministri iz G17 plus i Demokratske stranke nastaviti da preglasavaju svoje kolege iz DSS-a”, ocenio je on.

Stojiljković je naveo i da je pred nama period „visoke političke temperature”, a u izbornoj noći bilo je analitičara koji su predviđali i nestanak DSS-a sa političke scene. Međutim, o ovoj mogućoj posledici poslednjih događaja može se, slažu se analitičari, govoriti ipak na malo duže staze.Koštuničin koalicioni kapacitet, kako procenjuje i Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, još sačuvan, jer je u poziciji da može da ide i sa radikalima i sa demokratama.

Ipak, sada je mnogo manje verovatno da bi radikali pristali da prave vladu sa DSS-om bez novih parlamentarnih izbora.