Izmena ustava uslov za sporazum EU

Oba doma parlamenta, Nacionalna skupština i Senat, u kojima dominira vladajuća Unija za narodni pokret (UMP), već su u januaru odvojeno usvojila izmene, a danas bi trebalo da ih na zajedničkoj sednici u Versaju konačno izglasaju.

Francuski ustav mora se izmeniti pošto se u njemu, u skladu sa izmenama iz marta 2005. godine, pominje "ustavni sporazum" EU koji su, međutim, Francuzi odbacili na referendumu u maju te godine.

Očekuje se da će na današnjoj zajedničkoj sednici oba doma parlamenta biti obezbeđena potrebna većina od tri petine poslanika, pošto su izmene već izglasane zasebno u oba doma ubedljivom većinom. Nacionalna skupština ima 557 poslanika, a Senat 331 poslanika. Francuski parlament bi zatim trebalo da odobri ratifikaciju sporazuma iz Lisabona u vidu nacrta zakona, o kome će se Nacionalna skupština izjasniti 7. februara, a zatim i Senat.

Sporazum iz Lisabona predstavljen je kao uspeh predsednika Nikole Sarkozija za oživljavanje Evrope, posle francuskog "ne" ustavu na referendumu. On je već u svojoj predizbornoj kampanji rekao da smatra da sporazum treba ratifikovati u parlamentu.

Opoziciona levica, koja se 2005. godine podelila zbog evropskog ustava, ne slaže se s tim i smatra da treba raspisati referendum.

Očekuje da će veliki broj poslanika Socijalističke partije prilikom današnjeg glasanja biti uzdržan, u znak protesta zbog načina ratifikacije. Prema istraživanju koje je nedavno sproveo institut CSA za vikend izdanje "Imanitea" (Humanite Dimanche), 59 odsto Francuza smatra da o lisabonskom ugovoru treba održati referendum.

Lisabonski ugovor zamenjuje predlog evropskog ustava koji je 2005. odbačen na referendumima u Holandiji i Francuskoj. Tim sporazumom, koji je potpisan 13. decembra u Lisabonu, predviđena je institucionalna reforma EU i njime se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja u EU i omogućava ulazak novih clanica.

Najvažnija promena odnosi se na način odlučivanja u EU. Uvodi se novi sistem dvostrukog odlučivanja, što znači da je odluka prihvaćena ako za nju glasa 55 posto država clanica, koje predstavljaju najmanje 65 posto građana Unije. Uvodi se, takođe, funkcija predsednika Evropskog saveta sa mandatom od dve i po godine, umesto sadašnjeg sistema rotirajućeg šestomesečnog predsedavanja. Novina je i uvođenje funkcije visokog predstavnika za spoljnu politiku koji će ujedno biti i potpredsednik Evropske komisije i objediniti i funkciju sadašnjeg komesara za spoljnu poslove.