Gojaznosti utiče na globalno zagrevanje

Umesto da se voze, ljudi moraju da izađu iz automobila i šetaju ili voze bicikl, bar pola sata dnevno. Istovremeno, treba da jedu manje crvenog mesa. Tako se može spasiti i planeta i zdravlje, tvrde lekari i naučnici koji proučavaju klimatske promene.

Američki naučnici procenili su da bi godišnja emisija ugljendioksida u toj zemlji bila smanjena za 64 miliona tona ukoliko bi svi muškarci u SAD između 10 i 74 godine samo pola sata dnevno hodali umesto da se voze autom.

Za tih pola sata uštedelo bi se 6,5 milijardi litara goriva, a Amerikanci bi skinuli više od 1,5 milijardi kilograma.

"Jednostavne promene, poput šetnje do škole, pozitivno utiču na promenu klime, gojaznost, dijabetes i bezbednost," izjavio je agenciji AP doktor Hauard Frumkin, zvaničnik Centra za kontrolu i prevenciju zaraza SAD.

Kako su najavili predstavnici Zdravstvenog zavoda SAD, ta institucija namerava da, zbog sve većeg uticaja promene klime na ljudsko zdravlje i kvalitet života, poveže rešavanje problema gojaznosti i klimatskih promena.

"To može da predstavlja najveću priliku u ovom veku za poboljšanje kvaliteta zdravlja," kaže profesor medicine Džonatan Pac sa Univerziteta u Vinskonsinu.

Naučnici smatraju da je najvažnije da ljudi izađu iz automobila. Više vožnje biciklom ili šetnje vodilo bi ne samo smanjenju gojaznosti i emisije gasova, već bi uticalo i na smanjenje smoga, osteoporoze, smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama, pa čak i depresije.

Prema nekim procenama, prosečan muškarac bi šetajući pola sata dnevno izgubio 6,5 kilograma godišnje. Emisija ugljendioksida bila bi smanjena za količinu gasa koji proizvede država Novi Meksiko.

Ali, nije samo šetnja dovoljna. Promena ishrane i smanjivanje upotrebe crvenog mesa još više bi doprineli u borbi protiv tih problema, smatraju naučnici, jer je potrebno mnogo više energije i zemlje za proizvodnju mesa nego voća, povrća i žitarica.

U prošlogodišnjem izveštaju Organizacije UN za poljoprivredu i hranu navodi se da je mesna industrija odgovorna za 18 odsto emisije štetnih gasova - zbog đubrenja, energije koja se potroši u procesu uzgajanja, metana iz đubriva i izmeta životinja, kao i zbog transporta velikog broja stoke i mesnih proizvoda.

Prosečan Amerikanac pojede 1,6 puta mesa više nego što vlada preporučuje. Neke studije su pokazale da ishrana bogata crvenim mesom utiče i na povećan rizik kod oboljevanja od raka debelog creva.