Ratovi i klimatske promene idu zajedno?

Nedavno je i generalni sekretar UN Ki Mun Ban, u autorskom tekstu u Vašington postu, izneo mišljenje da je tekući sukob u Darfuru, u Sudanu, "izbio delimično i kao posledica dezertifikacije, pretvaranja plodnog zemljišta u pustinju, ekološke degradacije i nedostatka resursa".

Mnogi stručnjaci u svetu su zabrinuti da će nagli porast nivoa mora i okeana stvoriti "novu vrstu izbeglica", takozvane "klimatske izbeglice", jer će milioni ljudi iz niskih obalskih područja, koja sada nastanjuju, potražiti nova staništa u višim područjima svoje zemlje ili krenuti u emigraciju u druge države.

Rezultati najnovijih istraživanja povezali su klimatske promene sa 1.000 godina sukoba u Kini, ali sve do sada samo se nekoliko istraživanja, i to ovlaš, bavilo problemom da li su dugotrajne klimatske promene u prošlosti bile direktni uzročnici sukoba globalnih razmera.

"Naše osnovno uverenje je da devijacije u temperaturi dramatično utiuču na useve pa time i na proizvodnju hrane" - podseća Piter Brike sa Instituta za tehnologiju u Atlanti, u američkoj državi Džordžiji.

Ona, prema njegovom mišljenju, ima trostruke negativne efekte: porast cena hrane, povećan rizik da najsiromašniji slojevi stanovništva umiru od gladi i porast društvenih tenzija koje vode ka nasilnim sukobima.

Brike i njegove kolege iz Hong Konga, Kine i Velike Britanije istraživali su istorijske podatke o ceni hrane širom sveta, podatke o populaciji i sukobima i upoređivali ih sa podacima o dugoročnim temperaturnim promenama. Tragali su za podacima unazad do 1400. goodine.

"Otkrili smo da pomalo anegdotske tvrdnje da su klimatske promene izazivale ratove, kojima se poklanjalo malo poverenja, nisu lišene osnova i da su široko primenjive" - tvrdi Brike.

A što je najvažnije, Brike i njegov tim primetili su relativno miran period između 1700-tih i ranih 1800-tih godina u poređenju sa prethodnih 250 godina.

"Fenomen mira" otkrili su najpre u Evropi, a ubrzo zatim i da se može odnositi i na Kinu. Stogodišnji period bez ratnih konflikata zabeležen je upravo pred kraj takozvanog "malog ledenog doba", koje je trajalo od 1450-ih do 1800-ih godina.

A kad su istraživači analizirali podatke o temperaturi u tom periodu, otkrili da korespondira sa kratkotrajnim, stogodišnjim periodom zagrevanja.

Prema njegovom mišljenju, temperatura nije jedini faktor koji izaziva ratove već veruje da ona može pogoršati celokupnu situaciju. Istraživači smatraju da je hladnija temperatura za vreme "malog ledenog doba" izazvala loše godine i glad čime je samo ubrzano izbijanje sukoba.

Stogodišnji period zagrevanja mogao je na kratko da ublaži socijalne tenzije ali od početka do sredine 1800-ih godina - temperatura je ponovo naglo pala i konflikti su obnovljeni.

Iako se predviđa da našoj planeti predstoji topliji a ne hladniji period, istraživači ukazuju da prognoze nagoveštavaju da će globalno zagrevanje doneti dugotrajnu nestašicu hrane, veću nego što je vladala u "malom ledenom dobu", tako što će prekinuti globalni vodeni ciklus.

"Moderna društva raspolažu mehanizmima da se nose s ovim problemima" - tvrdi Brike. Ali on i upozorava da mehanizmi mogu biti i neuspešni ukoliko društvo bude prinuđeno da se, u isto vreme, bavi brojnim ekološkim i problemima životne sredine - kako nagoveštavaju brojni ekološki izveštaji.

"Ako se pojave drugi problemi koji će onemogućavati našu sposobnost da se posvetimo rešavanju problema hrane i gladi, bićemo svedoci izbijanja ratnih sukoba a to ne bi smelo da bude iznenađenje za bilo koga" - pomalo sumorno je zaključio u izjavi za časopis Nju sajentist.