Ekološke subvencije za farmere

Plaćanje farmerima za doprinos u zaštiti čovekove okoline, a ne samo za njihove proizvode, biće od velikog značaja ako se želi da ubrzani rast tražnje hrane ne uništi našu planetu, saopštila je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Isplate za "ekološke usluge" biće značajan način za povezivanje dva najveća izazova koji su pred ljudskim rodom - borbe protiv siromaštva i zaštite čovekove okoline, ukazala je FAO.

"Poljoprivreda ima potencijal za degradiranje zemljišta, vode, atmosfere i bioloških resursa na našoj planeti - ili za njihovo unapređenje - što zavisi od odluka više od dve milijarde ljudi čiji životi direktno zavise od ratarstva, stočarstva, ribarstva ili šumarstva", ocenio je generalni direktor FAO Žak Diuf u predgovoru godišnjem izveštaju te agencije naslovljenom "Položaj sektora hrane i poljoprivrede", u kojem je akcenat stavljen na "ekološke nadoknade".

U izveštaju se napominje da vlade mnogih zemalja već subvencionišu poljoprivredu, ali da retko to čine u cilju zaštite životne sredine.

"Sadašnje inicijative idu u korist proizvodnje hrane i, sve više, bogoriva i... potcenjuju ostale korisne usluge koje poljoprivredni proizvođači mogu pružiti", navedeno je u izveštaju.

Posebno su izdvojene tri "usluge": skladištenje ugljen-dioksida u biljkama i zemljištu, koje može usporiti globalno zagrevanje; obezbeđivanje vode putem sprečavanja poplava i filtracije vode kroz korenov sistem i zemljište i zaštita prirode.

Jedna od prvih takvih šema nadoknada bio je Program održavanja rezervi iz 1985. godine, u okviru kojeg je američkim farmerima plaćano da ne obrađuju poljoprivredno zemljište tokom 10-15 godina.

Trenutno postoji na stotine šema kako u bogatim, tako i u siromašnim zemljama, većinom u sektoru šumarstva, navedeno je u izveštaju.

Kako se procenjuje da deforestacija doprinosi oslobađanju najmanje 18 odsto gasova s efektom staklene bašte u svetu, potencijalno područje velikog rasta isplata moglo bi biti subvencionisanje siromašnih zemalja za odustajanje od krčenja šuma.

Ta opcija je sada dozvoljena Protokolom iz Kjota, ali samo u ograničenim razmerama. Na sastanku članica Ujedinjenih nacija u decembru ove godine u Indoneziji, na kojem će se razgovarati o inicijativama za sprečavanje klimatskih promena u periodu posle 2012, kada ističe važnost tog protokola, biće razmotrena i mogućnost proširenja te opcije.

Ekološke subvencije farmerima ne treba da budu vezane za prestanak bavljenja poljoprivredom, već da budu podstrek da ta delatnost bude manje štetna po okolinu, poput podsticanja uzgajanja takozvane kafe u senci, umesto intezivne plantažne proizvodnje kojom se uništavaju šumske površine.

U izveštaju je ukazano i na moguće mane šema za ekološke isplate, kao što je, na primer, rizik od smanjenja proizvodnje hrane za gladne u svetu.