Svaki peti Nemac hoće Berlinski zid

Svaki peti Nemac, odnosno 21 odsto ispitanika, opet bi hteo 'Zid, ali ipak čak tri četvrtine Nemaca ne bi želelo da Nemačka ponovo bude podeljena, rezultat je ankete objavljene uoči 18-godišnjice pada Berlinskog zida.

Berlinski zid je gotovo 28 godina bio simbol podele Nemaca i postojanja dve Nemačke i ljudi su za to vreme, iako su svaki pokušaj prelaska vlasti Istočne Nemačke žestoko kažnjavale, uvek pokušavali da pređu na ''drugu stranu''.

Zid je pao 9. novembra 1989. Iako se kao Dan nemačkog ujedinjenja obeležava 3. oktobar, dan kada su formalnopravno dve Nemačke ujedinjene, u sećanjima građana je više ostao 9. novembar, dan kada je, zahvaljujući hrabrosti građana pao Zid.

I sada, 18 godina posle, kada 83 miliona Nemaca živi u zajedničkoj državi koju vodi upravo kancelarka iz Istočne Nemačke Angela Merkel, i dalje postoje vidljive razlike između siromašnijeg i zaduženijeg istoka i dobrostojećeg zapada zemlje.

Nemačka je u novembru 2007. u znaku obeležavanja svoje novije političke istorije. Novembar je ''sudbinski mesec'' u kojem su se zbili najvažniji politički događaji i previranja - od neuspelog atentata na Hitlera do pada Berlinskog zida.

U Berlinu je 9. novembra 1918. osnovana prva nemačka republika, a istog dana 1923. Hitler je izveo puč u Minhenu.

Takođe, 9. novembra 1938. u ''Kristalnoj noći'' gorele su jevrejske radnje i sinagoge širom Nemačke, koje su zapalili nacisti.

U novembru 1939, Johan Georg Elzer pokušao je atentat na Hitlera, koji nije uspeo - Hitler je izmakao bombi, a Elzer pao u zaborav.