Slobodna zona, 12. novembar

U ponedeljak, 12. novembra u okviru festivala "Slobodna zona" biće prikazani filmovi "Budina izgubljena deca", "Isusovi vojnici" i "Dani slave".

BUDINA IZGUBLJENA DECA (BUDDHA'S LOST CHILDREN)

ponedeljak, 12. novembar, 17.00
Režija: Mark Ferkerk
HOLANDIJA, 2006, 96 min
tajlandski

Nagrade i festivali:

Nagrada žirija za dokumentarni film na Međunarodnom filmskom festivalu u Los Anđelesu, (AFI), 2006. god.
Srebrna golubica, Festival dokumentarnog filma u Lajpcigu, 2006. god.
IDFA 2006. god.
Međunarodni festival dokumentarnog filma u Solunu, 2006. god.

Štampa:
“Istinoljubiva, otvorena priča puna života... Srdačan podsetnik da na ovom svetu nije nestalo saosećanja.”
Ril Vorld, Azija Ekspres

Sadržaj:
U pograničnim delovima Zlatnog trougla na Tajlandu, stenovitoj oblasti poznatoj po švercu droge i osiromašenim planinskim plemenima, jedan čovek posvetio je život dobrobiti dece u regionu. Bivši tajlandski bokser a kasnije budistički monah, Pra Kru Bah Neua Čai Kosito (poznat i kao “Monah tigar”) putuje širom zemlje na konju, neustrašivo deleći molitve, zdravstvenu negu, obrazovanje i pažnju seljanima kojima je uskraćena zaštita i podrška spoljnog sveta. U svom hramu Zlatnog konja, izgradio je sirotište, školu i kliniku — utočište deci ove oblasti, koja ga vide kao šamana, drugog oca i trenera. Fotografija od koje zastaje dah, prelepa muzika i ubedljiva priča čine ovaj film izuzetnim i inspirativnim iskustvom o jednom skrivenom carstvu. Mark Ferkerk dobio je priliku za do tada nemoguć pristup hramu Zlatnog konja tokom cele godine, i rezultat je intimno filmsko delo koje nudi pogled na izuzetno zanimljiva iskustva ove dece. U filmu Budina izgubljena deca, izraz “iskonski Budizam” dobija novo značenje, a na kraju delimo iskustvo preobražavanja dece – od stidljivih dečačića iz sela - do mladih iskušenika punih samopouzdanja.

O autoru:
Mark Ferkerk (rođen 1956. godine u Najrobiju, u Keniji) diplomirao je na Međunarodnoj filmskoj školi u Londonu. Počeo je da radi kao filmski montažer u ABC-ju u Sidneju i od tada se bavi svim oblastima filmske i televizijske produkcije. Od 1990. godine je kreativni direktor EMS Films u Holandiji, i napisao je i režirao veliki broj nagrađivanih dokumentarnih filmova za međunarodne emitere. "Budina izgubljena deca" je njegov prvi dugometražni dokumentarni film.

Izjava autora:
"Polovina dečije populacije na svetu odrasta u gladi i bolesti. Njima je, u stvari, oduzeto detinjstvo. Kako uopšte da počnete da se bavite tako velikom i složenom temom? Kru Bahov način je u potpunosti drugačiji od uopštenog zapadnjačkog pristupa. Pored nekoliko osnovnih materijalnih potrepština, njegova pažnja je usredsređena na izgrađivanje snažne ličnosti. On dečake uči da se povežu sa fizičkim svetom oko njih a da unutrašnji mir traže u sebi. Mislim da su darovi veštine, snage, i pouzdanja kako bi mogli da se rvu sa problemima u okolini beskrajno vredniji od bilo kakve privremene materijalne pomoći."
Mark Ferkerk

ISUSOVI VOJNICI (JESUS CAMP)

ponedeljak, 12. novembar, 19.00
Režija: Hajdi Juing, Rejčel Grejdi
SAD, 2006, 85 min
engleski

Nagrade i festivali:
Nominacija za Oskara za najbolji dugometražni dokumentarni film, 2007. god.
Sterling nagrada žirija, AFI/Diskaveri Silver Doks Festival, 2006. god.
Nagrada za izuzetno dostignuće u dokumentarnoj kinematografiji, Filmski festival Tribeka, 2006. god.

Štampa:
“Bez obzira da li ste religiozni ili ne, da li idete u crkvu ili ne, ako ste iole liberalni ili tolerantni u svojim pogledima na svet, ovaj film je sigurno jedan od onih koji će vas najviše uznemiriti ove godine.” Kenet Turan, Los Anđeles Tajms

Sadržaj:
Sve veći broj Hrišćana evangelista veruje da se u Americi odvija buđenje vere i da hrišćanska omladina mora da preuzme vođstvo verske desnice. Isusovi vojnici prate Levija, Rejčel, Tori i još nekoliko dece tokom boravka u letnjem kampu "Revnosna deca", pastorke Beki Fišer na Đavoljem jezeru u Severnoj Dakoti, u kome se deca uče kako da postanu odani hrišćanski vojnici u "Božjoj vojsci". Film prikazuje njihov život u kampu u kom bruse svoj "proročki dar" i uče kako da "vrate Ameriku Hristu".

Deca su, bez obzira na svoju mladost, pobožni harizmatični Hrišćani: Levi, koji namerava da postane pastor, drži propoved u kojoj obznanjuje da je njegova generacija ključna za ostvarenje Isusovog povratka. Na početku filma vidimo Rejčel kako se moli nad kuglom za kuglanje i često deli hrišćanske pamflete ljudima koje sreće. Tori više voli hrišćansku hevi-metal muziku od Britni Spirs.

Tokom boravka u kampu, Fišerova naglašava potrebu da se deca pročiste i obavežu da izgrade hrišćanske vrednosti u Americi. Ona je 2006. godine najavila da će zatvoriti kamp zbog negativnih reakcija na film. Isusovi vojnici je film koji po prvi put pruža uvid u intenzivni trening kojim se okupljaju "ponovo rođena" hrišćanska deca da bi postala aktivni učesnici u američkoj političkoj budućnosti.

O autoru:
Hajdi Juing (rođena 1971. godine u Mičigenu) i Rejčel Grejdi (rođena 1972. godine u Vašingtonu) su suosnivačice njujorške produkcijske kuće Loki Films; zajedno i svaka za sebe, producirale su i režirale dokumentarne filmove prikazivane u bioskopima širom sveta ali i na uglednim televizijskim mrežama poput britanskog Čenel Fora, Diskaverija i Al Džazire. Zajedno su režirale dugometražni dokumentarni film "The Boys of Baraka "(Dečaci iz Barake, 2005. god.), koji je kritika izuzetno dobro prihvatila. Ove godine, Juingova i Grejdijeva nominovane su i za Oskara i za nagradu Emi – za izuzetna ostvarenja u dokumentarnom filmu.

Izjave rediteljki:
"Ljudi prikazani u ovom filmu – beli građani, pripadnici srednje klase – deo su ogromnog i moćnog glasačkog bloka, sve jačeg glasa u američkoj kulturi i politici. Zajedno sa svojom decom, pripremaju se ne samo za povratak Isusa već i za 'vraćanje Amerike Hristu'. Šta sve to znači Amerikancima koji sebe smatraju sekularnim humanistima? Ili onima koji veruju u boga ali smatraju da naša demokratija zavisi od jasne odvojenosti crkve i države? Koliko je značajno to što se čitavoj generaciji dece uliva evangelistički pogled na svet – i kako će to uticati na zemlju kada ova deca postanu punoletna?" Hajdi Juing, Rejčel Grejdi

DANI SLAVE (DAYS OF GLORY)

ponedeljak, 12. novembar, 21.00
Režija: Rašid Bušareb
Francuska, Maroko, Alžir, Belgija, 2006, 128 min
Francuski/arapski

Nagrade i festivali:
Nominacija za Zlatnu palmu, Filmski festival u Kanu, 2006. god.
Nagrada za najboljeg glumca, Filmski festival u Kanu, 2006. god.
Nominacija za Oskara za najbolji strani film, 2007. god.

Štampa:
“Hronika o hrabrosti i žrtvovanju, opasnosti i solidarnosti, heroizmu i uzaludnosti, ispričana moćno, sa naklonšću i osećanjima, i oživljena prvoklasnom glumom. Prvoklasan ratni film.” A. O. Skot, Njujork Tajms

Sadržaj:
Nikada nogom nisu kročili na francusko tle, ali pošto je Francuska u ratu, Said (Žamel Debouz, Čudesni život Amelije Pulen), Abdelkader (Sami Buažila), Mesud (Rošdi Zem) i Jasir (Sami Naseri) prijavljuju se u francusku vojsku, zajedno sa još 130 hiljada drugih, “domorodačkih vojnika”, da bi oslobodili “otadžbinu” od nacističkog neprijatelja. Njihovi motivi su različiti. Dok Said beži od pustoši siromaštva u Maroku, Jasir se prijavljuje zbog plena koji očekuje da će pokupiti, Mesud se nada da će se oženiti i ostati da živi u Francuskoj da bi pobegao od aparthejda u Alžiru, a Abdelkader se nada francuskom priznanju i očekuje više pravde za kolonizovane Alžirce po završetku rata. Ali, dok se njihova divizija probija na sever kroz Evropu, svi će otkriti da su im osnovna prava, koja njihovi francuski saborci uzimaju zdravo za gotovo, i dalje uskraćena. Prema njima su se često odnosili kao prema građanima drugog reda - dobijali su manje porcije, koristili su ih kao topovsko meso za izazvanje paljbe neprijatelja.

"Dani slave" je ratni film, ponekad opisivan kao severnoafrički "Saving Private Ryan" (Spašavanje redova Rajana), ali istovremeno predstavlja tragičnu priču o diskriminišućem odnosu prema francuskim Afrikancima. Francuski predsednik Žak Širak je, nakon što je gledao film, odobrio fondove za vojne penzije “domorodačkih” vojnika, zamrznute još od 1959. godine.

O autoru:
Francusko-alžirski reditelj i producent Rašid Bušareb (rođen 1953. godine u Francuskoj) počeo je da snima kratke filmove tokom 1980-tih, pošto je od 1977. godine sarađivao sa različitim francuskim televizijama. Prvi igrani film, "Baton Rouge", snimio je 1985. godine, da bi 1991. usledilo "Šeb", zatim "Dust For Life" (Prašina za život, 1995), koji je nominovan za Oskara, i "Little Senegal" (Mali Senegal), prikazan u takmičarskoj konkurenciji na Filmskom festivalu u Berlinu 2001. godine.

Izjava reditelja:
"Želeo sam da snimim film, a ne dokumentarac. Za mene je film sredstvo za susrete i za osećanja. Iznad svega, film vas tera da osećate, pa čak i ako vas usput nauči nečemu. Nisam želeo da budem didaktičan. To nema svrhe. Radili smo na scenariju više od dve ipo godine. Trebalo je da preradimo dvadeset pet verzija da bismo se odmakli od istorije i usredsredili na ljudski sadržaj, na male, svakodnevne detalje koji predstavljaju život bolje od bilo kakve poruke." Rašid Bušareb