Fed: Usporen privredni rast u SAD

Uprkos uočenom usporavanju privredne aktivnosti, eksperti američke Uprave federalnih rezervi (Fed), međutim, ne predviđaju dalji osetniji pad ekonomskog rasta, navodi se u oktobarskoj analizi američke centralne banke.

"Prerađivačka industrija i uslužni sektori nastavljaju da beleže ekspanziju, ali je rast slabiji, uglavnom zbog opšteg pada građevinske aktivnosti i smanjenja transakcija u prometu nekretnina", navodi se u analizi Fed.

Najnoviji izveštaj Fed o kretanjima u američkoj privredi trebalo bi da ima odlučujući uticaj na rukovodstvo te centralne banke kada, 30. i 31. oktobra, bude odlučivalo o kamatnoj politici, prenele su agencije.

Fed na tom sastanku treba da odluči da li će još jednom sniziti osnovnu kratkoročnu kamatnu stopu na federalne fondove, koja je prošlog meseca smanjena 0,50 procenata, na 4,75 odsto.

Prošlomesečno smanjenje bazne kamate bio je prvi takav korak američke centralne banke u protekle više nego četiri godine. Taj potez je, prema ocenama analitičara, bio neophodan da bi se prevazišle negativne posledice nestabilnosti na finansijskom tržištu, zbog teške krize koja već duže vreme vlada u vraćanju hipotekarnih zajmova.

U najnovijem izveštaju Fed navodi da je u pet od ukupno 12 regiona zemlje, u kojima se po metodu američke centralne banke prati nivo privredne aktivnosti, stopa rasta sporija, dok se ekspanzija u drugim krajevima opisuje kao "umerena", "skromna" ili "mešovita".

Otvaranje novih radnih mesta usporeno je u nekim regionima, dok iz drugih pristižu izveštaji o nestašici radne snage.

Znatno nepovoljniju sliku o stanju zdravlja američke privrede pruža, međutim, danas objavljeni izveštaj američkog ministarstva trgovine, u kojem se navodi da je izgradnja novih kuća opala u septembru na najniži mesečni nivo u proteklih 14 godina.

U septembru je započeta gradnja 1,226 miliona novih stambenih jednica, što je pad za 7,3 odsto. Tako visoko mesečno smanjenje nije zabeleženo od 1993.

Na težak položaj američke stanogradnje ukazuje i najnoviji izveštaj Nacionalnog udruženja građevinara, u kome se navodi da je poslovno raspoloženje u tom sektoru tokom tekućeg meseca opalo na istorijski minimum.

Predsednik SAD Džordž Buš je nedavno na novinarsko pitanje da li oštar pad na stambenom tržištu može "gurnuti" nacionalnu privredu u recesivno stanje odgovorio da se on lično "oseća dobro zbog mnogih ekonomskih pokazatelja".

Buš je dodao da njegova administracija već preduzela neke mere u cilju pružanja pomoći vlasnicima kuća koji više nisu u stanju da uredno izvršavaju obaveze na osnovu ranije zaključenih ugovora sa bankama o uzimanju hipotekarnih zajmova.

Privatni ekonomisti nisu, kako prenosi agencija AP iz Vašingtona, baš sigurni da tekuća velika kriza na stambenom tržištu neće dovesti do recesivne situacije u američkoj ekonomiji.

Ekonomisti kompanije BMO, koja se bavi finansijskim transakcijama, Majkl Gregori (Michael Gregory) smatra da se kriza sa tržišta stanogradnje već "prelila" i na ostatak američke privrede i da se zbog toga beleži smanjenje opšte ekonomske aktivnosti koje je, u proseku, jedno od najgorih posle Drugog svetskog rata.

Stručnjaci ukazuju da je posle petogodišnjeg "buma", kada je prodaja kuća bila na rekordnom nivou, tražnja novih i već izgrađenih stambenih objekata u padu od prošle godine, dok su cene u tom sektoru uglavnom stagnantne.

Koliko su posledice tekuće krize na stambenom tržištu ozbiljne govore i izjave, date tokom ove sedmice, američkog ministra finansija Henrija Polsona i predsednika Fed Bena Bernankija, koji su odvojeno ocenili da će se posledice pada aktivnosti na stambenom tržištu osećati u celoj domaćoj privredi duže nego što se prethodno verovalo i sigurno tokom prvog polugođa naredne godine.

Mnogi ekonomisti očekuju da će kriza u stambenoj gradnji već u tekućem tromesečju uticati da se ukupan privredni rast u SAD smanji za više od jedan odsto u odnosu na prethodnu prognozu.

Ekonomisti, ipak, veruju da će dublja kriza biti izbegnuta, pre svega zbog mogućnosti da Fed ponovo, ako se ukaže potreba, snizi baznu kamatu i tako, kroz nižu cenu zaduživanja, spreči dalji pad privredne aktivnosti.