U susret Romima-povratnicima

Otvoreni su Kancelarija koordinatora za romska pitanja i jedan od deset centara u Srbiji za pomoć povratnicima iz inostranstva. Da je to potrebno i da je grad na Begeju privlačan za Rome-povratnike iz zapadnih zemalja potvrđuje i koordinatorka za romska pitanja Dobrila Nikolić, koja je tu obavezu preuzela 1. oktobra.

To je neophodno s obzirom na to da se očekuje oko 100.000 povratnika nakon potpisivanja sporazuma o readmisiji sa zemljama EU.

Ona ističe da se nalazi na veoma osetljivom radnom mestu i da je svesna da ima mnogo problema za rešavanje, počev od socijalnih do školovanja dece.

U opštini Zrenjanin postoje različite procene i podaci koliko ima Roma, kako "starosedelaca" tako i novodoseljenih, koji su se odselili u krizim vremenima posle bombardovanja, iz Banata ili sa Kosova, a sada su se našli u Zrenjaninu.

Prema propisu koji je sačinilo Udruženje Roma "Zvezda vodilja" u opštini Zrenjanin je prošle godine bilo 13.000 Roma.

Koordinator za romska pitanja navodi da je prošlog leta u Zrenjanin došlo 450 romskih porodica, sa približno 2.000 članova.

Prema zvaničnim statističkim podacima i popisu iz 2002. godine, u opštini Zrenjanin bilo je 2.470 Roma ili 1,87 odsto od ukupno 132.250 stanovnika.

UN i SE: Osuda odnosa prema Romima

Ujedinjene nacije i Savet Evrope osudili su sve veću "getoizaciju" Roma u Evropi.

Te dve organizacije osuđuju i povećanje broja slučajeva prinudnog iseljavanja celih romskih zajednica i porodica. U zajedničkom saopštenju, komesar za ljudska prava SE Tomas Hamarberg i specijalni izvestilac UN za pitanja odgovarajućeg smeštaja Milon Kotari ocenili su da su "prava Roma na stambeni smeštaj kršena u više zemalja u Evropi".

"Segregacija, kao i getoizacija, u oblasti stambenog smeštaja pojačali su se i učvrstili", navodi se u saopštenju.
Hamarberg i Kotari su naveli da su njihove kancelarije primile veliki broj žalbi u vezi sa pitanjem stambenog smeštaja Roma iz više evropskih zemalja, uključujući Srbiju.

Problem je, takođe, izražen u Albaniji, BiH, Bugarskoj, Španiji, Rusiji, Francuskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Rumuniji, Češkoj, Britaniji, Slovačkoj i Turskoj, naveli su oni.

Većina žalbi se odnosi na proterivanje celih romskih zajednica i porodica, čime se krše zakoni o ljudskim pravima, naveli su predstavnici UN i SE i dodali da je proterivanje često praćeno pretnjama ili napadima.

Proteklih godina, neprijateljsko raspoloženje prema Romima se pojačalo u Evropi, a vlasti, posebno na lokalnom nivou, često odobravaju "ovo jačanje mržnje prema Romima", navodi se u saopštenju.

Činjenica da Romi žive u nehigijenskim naseljima dovela je do toga da službe hitne pomoći odbijaju da pošalju ekipe do njih, a pošta da im dostavi pošiljke, naveli su Hamarberg i Kotari.

Oni su zatražili da se ozvaniče romska naselja i usklade sa normama tako da se stanovnicima obezbede uslovi za human i dostojanstven život.