Privatizacija javnih preduzeća

Ekonomski stručnjaci su naveli da je veliki značaj koji su stranke dale ovom pitanju gurnuo u stranu potrebu da privatizacija bude stvar profesionalne procene stručnjaka, ali i donošenja posebnih propisa ili strategije privatizacije svakog javnog preduzeća pojedinačno.

Ekonomski stručnjak Milojko Arsić podsetio je da odluke o restrukturiranju donosi vlada, ali da je sigurno i to da će stranka u čijoj se nadležnosti nalazi javno preduzeće imati presudan uticaj u formulisanju predloga privatizacije.

Prema njegovim rečima, pri prodaji ne bi trebalo ići na jednobraznu privatizaciju jer se radi o heterogenim delatnostima od kojih mnoge imaju karakter prirodnog monopola.

Na pitanje da li će rotacija između stranaka uticati i na davanje prednosti odredjenim investitorima (sa zapada ili istoka Evrope), Arsić je odgovorio da je svakako poželjno da u ravnopravnom položaju budu svi, formulišu jasne procedure, organizuje javno nadmetanje i da na kraju "pobedi" onaj ko ponudi najviše.

Arsić smatra da Nova Srbija ima ključne sektore jer je dobila oblasti u koje država Srbija namerava najviše da investira u naredne tri do četiri godine.

"Iz budžeta pare dobijaju samo - "Putevi Srbije", "Železnice" i rudnici za podzemnu eksploataciju uglja", naveo je Arsić i dodao da ona stranka koja tu ima svoje ljude kontroliše najveći deo javnih investicija.

Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec je ocenio da nije sporno to što u upravnim odborima javnih preduzeća sede predstavnici političkih partija, ali je napomenuo da je bitno da oni istovremeno budu i stručni za poslove koje obavljaju.

Prema njegovim rečima, bilo kakvo razmišljanje o radu, prodaji ili restrukturiranju tih preduzeća treba da počne od toga da ona moraju dobro da posluju, sa što manje troškova. Zbog toga odluka o prodaji tih preduzeća mora da bude rezultat dobre profesionalne procene, koja je u interesu same države.

Odluka o prodaji, posebno velikih javnih preduzeća poput EPS-a ili NIS-a, mora da bude odluka Vlade Srbije, a ne samo samo jedne partije, objasnio je Bajec.

"Ako se priča o NIS-u i istovremeno o naftovodu i gasovodu, to onda nije pitanje da li će neko da kupi 25 ili 50 odsto akcija tog preduzeća, već šta to može da znači za budući energetski sektor Srbije", kazao je on i dodao da je to stvar odluke Vlade Srbije, koja snosi odgovornost za tako krupno pitanje.

Predsednik Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević smatra da je pogrešno deliti funkcije u preduzećima po partijama, umesto po stručnosti.

"To je potpuno pogrešan korak. Vrh javnih preduzeća bi trebalo birati na konkursu i po stručnim kvalitetima, a ne na ovaj način ", ocenio je Prokopijević. On smatra da partije u Srbiji dele javna preduzeća kao "ratni plen", što će se negativno odraziti na samo poslovanje tih preduzeća i kvalitet usluga koje pružaju.

"Odložiće se privatizacija, pašće efikasnost, usluge će biti lošije, a skuplje... Sa druge strane, partije će koristiti te firme za sopstveno finansiranje", objasnio je Prokopijević.

Poznato je da se tri stranke vodeće koalicije DSS, G17 plus i DS razlikuju u stavovima po pitanju dinamike i brzine privatizacije, ali i po tome da li će biti prodat prvo većinski a zatim manjinski paket u javnim preduzećima, ili će sve ići odjednom.

Od 30 javnih preduzeća u kojima su postavljeni direktori po "stranačkom ključu", u procesu privatizacije se nalazi svega tri - "Beogradski sajam", "Jat ervejz" i Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, a u najavi je privatizacija "Telekoma", "Srpske banke", "NIS"-a i prodaja "Geneksa".

Tender za "Beogradski sajam" (došao kadar DSS-a) planiran je za prvo tromesečje 2008. i izbor privatizacionog savetnika je u završnoj fazi, za "Jat ervejz" (došao kadar DS-a) izabran je privatizacioni savetnik i on treba u narednom periodu (nigde nije naveden tačan rok) da da ocenu i presek finansijskog stanja u tom preduzeću i predloži model privatizacije.

U Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, koji je u stoprocentnom državnom vlasništvu, prvobitno je bilo planirano da se proda 25 odsto akcija, ali je nedavno Agencija za privatizaciju pokrenula inicijativu za stopiranje prodaje tog paketa jer je procenjeno da je Zavod od strateškog značaja.

Što se većih preduzeća tiče, stav DSS po pitanju privatizacije "Telekoma" je da se on ne privatizuje pre 2010. godine, a DS-a pa i potpredsednika vlade Božidara Đelića da bi trebalo krenuti sa njegovom privatizacijom, ali i prethodno doneti Zakon o javnim preduzećima.

Za brzu privatizaciju "NIS"-a su generalno G17 plus i DS, pa bi trebalo očekivati promene u tom smislu, imajući u vidu da je DS preuzela vodeću funkciju. Demokratskoj stranci pripao je i "Jat ervejz", pa su očekivanja da će i tu strategija DS imati primat.

"Železnice Srbije" su ostale pod ingerencijom DSS-NS, a svi koalicioni partneri se slažu da ne bi trebalo da se privatizuju, već da ostanu u državnom vlasništvu.

Biće privatizovana jedino zavisna preduzeća, a sama Železnica će biti podeljena na dva preduzeća - za saobraćaj i infrastrukturu.