Izvoz raste brže od uvoza

To predstavlja porast od 38,6 odsto u odnosu na isti period lane. Pri tome je izvoz rastao brže od uvoza, izvezeno je robe za 5,555 milijardi dolara što predstavlja porast od 41,3 odsto, dok je uvoz iznosio 11,140 milijardi dolara, ili 27,3 odsto više.

Spoljnotrgovinski deficit dostigao je 5,6 milijardi dolara i veći je za 33,6 odsto nego prethodne godine. Na povećanje izvoza uticale su privatizacije i restrukturiranje preduzeća, ugovori o slobodnoj trgovini, izvoz poljoprivrednih proizvoda, naročito voća - malina, višanja i šljiva, izvoz tekstilnih proizvoda i povoljne cene na svetskom tržištu.

Porast uvoza posledica je pre svega povećanog uvoza energenata, koji su činili 16,8 odsto ukupnog uvoza, zatim uvoz rude bakra i gvožđa i rasta tražnje.

U strukturi izvoza preovladjuju proizvodi za reprodukciju sa učešćem od 67,1 odsto, zatim roba za široku potrošnju sa 26,4 i oprema sa 6,5 odsto.

U strukturi uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 61,5 odsto, zatim roba za široku potrošnju sa 21,2 i oprema sa 17,3 odsto.

Rast trgovinskog deficita sa zemljama Afrike

Za osam meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine Srbija je udvostručila spoljnotrgoviski deficit u robnoj razmeni sa zemljama Afrike, saopštio je beogradski Institut za tržišna istraživanja (IZIT).

Prošle godine taj deficit je do kraja avgusta iznosio 11,8 miliona dolara, da bi u istom periodu ove godine porastao na 25,7 miliona dolara, rekao je saradnik IZIT-a Saša Đogović. Za osam meseci ove godine iz zemlja Afrike u Srbiju je uvezeno robe za 62,8 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 37,1 milion dolara.

Iz Afrike se, pored proizvoda kao što su kakao, kafa ili određene rude koje se mogu naći samo na tom kontinentu, u Srbiju uvoze i električna brojila, gas maske, crni luk, kao i razne vrste odeće. Istovremeno, u Afriku se iz Srbije najviše se izvozi beli lim, drvo i gume.

Spoljnotrgovinski deficit sa Afrikom jeste zanemarljiv u odnosu na ukupnu robnu razmenu i ukupan deficit zemlje, ali je zanimljiv imajući u vidu bolju konkurentsku pozicioniranost Srbije u odnosu na većinu afričkih zemalja, ocenio je saradnik IZIT-a.

Srbija bi značajno mogla da popravi robnu razmenu sa zemljama Afrike nudeći im poljoprivrednu mehanizaciju, putničke automobile, semensku robu ili usluge gradjevinskih kompanija, rekao je Đogović i dodao da bi mogli da se ugledamo na primer Kine koji mnogo ulaže u privrednu saradnju sa zemljama Afrike.