Protest bivših radnika RK “Beograd“

Radnici ne odustaju od zahteva da im kao opremnina bude isplaćeno 20 odsto novca od prodaje imovine Robnih kuća, na aukciji koja je zakazana za 29. oktobar, po početnoj ceni od 140 miliona evra.

Oni će u Skupštini Srbije predati zahtev da se formira anketni odbor koji će ispitati "pljačku u Robnim kućama", odnosno nezakonitosti bivših čelnih ljudi zbog kojih je preduzeće od pre pet godina u stečaju. Jedan od zahteva je i isplata akcija Robnih kuća, koje su kupovane od 1992. do 1994. godine, kao i zagarantovanih zarada po rešenjima Trgovinskog suda u Beogradu, sa zateznim kamatama.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić se sa radnicima Robnih kuća u junu dogovarao da im deo novca od prodaje bude podeljen kao otpremnina umesto akcija koje ne mogu dobiti, jer je preduzeće u stečaju. On je rekao i da će se za isplatu radnika Robnih kuća obezbediti fond od 15 miliona evra, ukoliko se preduzeće proda po početnoj ceni, a fond će biti veći, maksimalno 30 miliona evra, ako se postigne veća cena na aukciji.

Dogovor ministra i radnika je bio da, ako se na licitaciji dostigne suma od 170 do 200 miliona evra, radnicima bude izvdojeno deset odsto od te sume, ako se dostigne suma od 200 do 250 milliona - 20 odsto, a iznad 250 miliona evra može i do 25 odsto, odnosno nije bilo limitiranja.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja akcionara Radoje Arsenić tvrdi da je ministar ekonomije naglo promenio iznose i procente, pa je tako naveo da radnicima pripada pet odsto ako se dostigne suma od 170 do 200 miliona evra, 20 odsto ako suma bude između 200 i 250 miliona evra, smanjujući procenat na svega deset odsto ako se dostigne suma od 250 do 280 miliona evra. Limitiran je gornji iznos do 280 miliona evra, što znači da, ako se dostigne iznos veći od 280 miliona evra, sve ide u budžet.

Potraživanja od prodaje imovine Robnih kuća prijavilo je do sada oko 7.500 bivših radnika tog preduzeća, a krajnji rok za prijavu je 15 oktobar.

Radnici će, prenose agencije, ako se ne ispune njihovi zahtevi svakodnevno protestovati, a veći broj njih je spreman i na štrajk glađu.