Nasilje se ne prijavljuje

To je ukazano danas na tribini "Zaštita od nasilja u porodici u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Republici Srbiji" koju je organizovala nevladina organizacija "Praksis". Predstavljeni su rezultati projekta Visokog komesarijata za izbeglice (UNĆR) "Seksualno i rodno zasnovano nasilje u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji".

Okupilo se više od 50 predstavnika nevladinih organizacija, sudstva, policije, centara za socijalni rad i Crvenog krsta iz Beograda, Valjeva, Kruševca, Vranja, Bajine Bašte i Niša.

Rukovodilac projekta u UNHCR Ljubinka Mitrović ukazala je da ta organizacija na globalnom planu već dugi niz godina "prepoznaje da su seksualno i rodno nasilje najprisutniji među izbeglicama, raseljenim licima, tražiocima azila i licima bez državljanstva".

"U svetu ima 32,9 miliona raseljenih, među kojima su 75 do 80 procenata žene i deca. Među njima čak jedna četvrtina su žrtve nekog oblika nasilja, psihičkog, seksualnog, fizičkog, što je jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava", rekla je Mitrovićeva.

Ona je naglasila da su među izbeglicama i raseljenima najranjivije žene bez pratioca, samohrane majke i deca u hraniteljskom smeštaju ili u ustanovama socijalne zaštite, a da je, na osnovu prakse UNHCR, "kaznena politika veoma blaga".

Gradski tužilac za prekršaje Dragana Tireli podsetila je na istraživanje Udruženja sudija za prekršaje iz 2004/2005. godine koje je pokazalo da je u 80 procenata izbegličkih porodica žena doživela neki oblik nasilja, a sedam odsto žena i nasilje izvan porodice.

"Istraživanja u svetu pokazuju da na jedno prijavljeno nasilje u porodici dođe 20 neprijavljenih, ali je taj procenat kod nas i veći zbog patrijarhalne sredine i opštevažećeg shvatanja da je ono što se dešava u porodici privatna, porodična stvar. Podaci govore da su kod nas dve od pet žena u toku života doživele neku vrstu nasilja u porodici, a jedna od dve devojke starosti do 18 godina takođe doživi nasilje u porodici", precizirala je Tireli.

Ona je istakla da Porodični zakon (donet 2005.), uz Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i Krivični zakonik Republike Srbije, predstavljaju značajan napredak kada su u pitanju sankcije protiv počinioca porodičnog nasilja i imaju za cilj zaštitu žrtava.

Prema rečima Tirelijeve, novi Zakon o prekršajima, koji je stupio na snagu 1. januara 2007. godine, doneo je nasilniku meru zabrane pristupa "mestu, lokaciji, objektu, stanu ili domaćinstvu, bez obzira na pravo vlasništva", što je ocenila kao "značajan napredak".

"Ta zabrana je ograničena vremenski, a uz novčanu kaznu do 15.000 dinara ili kaznu zatvora za nasilnika do 30 dana, što predviđa novi Zakon o prekršajima, verujemo da će biti veoma delotvorna jer su mnogo oštrije od prethodnih kaznenih mera", navela je ona.

Svetski podaci u 2003. godini pokazuju da u Pakistanu 85 odsto žena trpi nasilje u porodici, u Rusiji 80 odsto, u Egiptu 15 procenata, dok u Srbiji svaka treća žena doživi neki oblik nasilja u porodici.

U Litvaniji od svih ubijenih žena 34 procenta su one koje su ubili muževi.

U Srbiji i je od novembra 2003. godine do danas zabeleženo ubistvo 31 žene koje su izvršili njihovi muževi.

Tribina nastavlja rad sutra kada će se govoriti o oblicima zaštite od nasilja kroz "sigurne kuće" i pravnu regulativu i o polažaju maloletnih lica, žrtava zlostavljanja u porodici.